Vlade Kosova i Srbije, ali ni sama EU, nisu dovoljno transparentni oko procesa rasformiranja Civilne zaštite (CZ) na severu Kosova, navodi se u izveštaju "Budućnost Civilne zaštite na severu Kosova", Kosovskog centra za bezbednosne studije i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Na osnovu ovog izveštaja, Civilna zaštita broji preko 700 lica, među kojima su i pripadnici koji nemaju dovoljno znanja o bezbednosti, zaštiti i spasavanju, ali i bivši vojni oficiri. Postoje i pokazatelji da su pojedinci iz CZ učestvovali u političkim protestima, i da se sumnjiče da su bili uključeni u politička nasilja i organizovani kriminal. Neki su i bivši pripadnici "Čuvara mosta".
Sporazum o Civilnoj zaštiti iz Brisela predviđa integraciju 483 njenih pripadnika u kosovske institucije, dok će preosali ostati bez posla. Neki od izazova ovog procesa jesu nespremnost ovih članova da postanu strukture u sklopu kosovskih institucija, kao i osiguravanje nekog prihoda za one koji budu ostali bez posla. Iako je zvaničan plan integracije CZ sada objavljen, javnosti i članovima CZ on i dalje nepoznat.
Maja Bjeloš, jedna od autorki ovog izveštaja iz Beogadskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da još uvek nije poznato kako će se sistematizovati oni koji se budu integrisali u kosovske institucije.
"Sam sporazum u Briselu nije dovoljno precizan i ne pominje se konkretno, imenom, Civilna zaštita, već se pominje ono što su se Dačić i Tači dogovorili, da sve druge bezbednosne, paralelne strukture trebaju da se integrišu u kosovski sistem... Pozicija srpske zajednice na severu Kosova je više želela da zadrži Civilnu zaštitu. Ali, ponavljam da je sam sporazum nedovoljno precizan, tako da je ostalo kasnije na predstavnicima vlada u Srbiji i na Kosovu da popune praznine u dogovoru i izrade detaljniji plan integracije koji sad imamo i tek ćemo da vidimo dokle će da se sprovede", kazala je ona.
Edita Tahiri
U vezi sa tim, ministarka za dijalog, Edita Tahiri, kazala je da je Vlada Kosova preuzela odgovornost da pripadnike ove strukture integriše u kosovske institucije i u različite agencije.
"Preuzeli smo odgovornost da ih u roku od tri godine zaposlimo, jer je nemoguće zaposliti sve odjednom. Izražavamo posvećenost našim građanima iz srpske zajednice. U ovom slučaju smo primenili i Zakon o amnestiji kako bi im dali do znanja da smo spremni za njihovu reintegraciju", kazala je Tahiri, dodajući da će oko njih 400 biti uključeni u kosovske institucije.
Ona je dodala da je drugi deo meseca aprila bio predviđen za rasformiranje ovh nelegalnih struktura, kao i za predaju njihove opreme, ali od vlade je zatraženo dodatno vreme s obzirom da se radi o složenom procesu.
Tahiri je dodala da, iako je sporazum potpisan, Srbija nema političku volju za normalizacijom odnosa sa Kosovom i za sprovođenje ovog sporazuma.
"Kada nema političke volje onda stvari kasne. Ono što sam konstatovala je da Srbija nema političke volje za dobrosusedske odnose sa Kosovom, i prema tome, kasne i sporazumi", kazala je ona.
Sporazum o Civilnoj zaštiti, postignut 26. marta, predviđa zatvaranje svih objekata, kancelarija i depoa koji su bili na usluzi ovim ilegalnim strukturama na severu Kosova.
U sporazumu su određeni i vremenski rokovi za njegovo sprovođenje, odnosno, sporazum mora da se sprovede do 1. septembra 2015.
O Civilnoj zaštiti su premijeri Kosova i Srbije 21. aprila ponovo razgovarali u Briselu, tokom poslednje runde dijaloga.
Predstavnici Srba na severu Kosova izrazili su prethodno nezadovoljstvo što se zvaničnim kanalima nisu informisani o Sporazumu o Civilnoj zaštiti.