Generalni štrajk četiri sindikata budžetskih korisnika Republike Srpske (policije, obrazovanja, uprave i pravosuđa) obustavljen je nakon tri dana. Iako su sindikalne vođe danima uvjeravale javnost da štrajk nije propao, od prvog dana je bilo jasno da ništa ne ide kako su sindikalci najavljivali - obustavu rada nije poštovao veliki dio sindikalnog članstva. Iako je vlast vršila ogroman pritisak na zaposlene u javnim službama, odgovornost za pucanje štrajka dio javnosti nalazi u samom sindikatu. Strah od gubitka posla presudio je kod radnika da se opredijele za ili protiv štrajka.
Od prvog dana generalnog štrajka budžetskih korisnika u RS ništa nije išlo kako treba. Zaposleni u upravi se nisu poveli za sindikatom, više od 85 posto radnika u pravosuđu je radilo za vrijeme štrajka, policija je takođe obavljala svoje poslove, a tek poneka škola skratila je čas na 30 minuta. Za tri dana, koliko je trajala takozvana obustava rada, sindikalci su uvjeravali javnost da je štrajk uspio. A onda su proglasili moratorijum na uspješan štrajk.
„Je li on uspio? Po nama je itekako uspio. Bez obzira na neke tvrdnje s druge strane, bez obzira koliko je policajaca u njemu učestvovalo, štrajk je za nas uspio“, izjavio je predsjednik Sindikata radnika unutrašnjih poslova RS Duško Jandrić.
Zaposleni u obrazovanju, policiji, upravi i pravosuđu odlučili su se na generalni štrajk jer Vlada RS nije uvažila njihov zahtjev za povećanjem cijene rada sa 100 na 110 maraka, kako bi se ublažilo smanjenje plata definisano ekonomskom politikom za ovu godinu. Sve veće socijalno urušavanje ipak nije bilo dovoljan razlog da njihovi sindikati štrajkom ostvare svoja prava. Profesor sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka Đorđe Vuković pronalazi tri ključna razloga za to.
„Očigledno je da je strah za očuvanje kakve-takve plate i radnog mjesta jači od gnjeva zbog umanjivanja zarade i sve teže socijalne situacije. Drugo, loša organizacija i nepovjerenje u sindikalno vođstvo osujetili su veći odaziv i odlučniju reakciju. Treće, moglo bi se reći što zbog tradicionalnog konformizma i odsustva solidarnosti s ostalim ugroženim kategorijama građana, budžetski korisnici nemaju širu podršku u borbi za ostvarivanje svojih interesa“, navodi Vuković.
Strah i razjedinjenost
Da je vlast svim sredstvima minirala generalni štrajk niko ne sumnja - spektar oružja iz kojih se tuklo kretao se od uvođenja Uredbe o minimumu procesa rada tokom štrajka, najavama umanjenja plata, pa sve do direktnih prijetnji smjenama direktora škola koji ne osiguraju redovno izvođenje nastave. Trećeg dana štrajka bilo je sasvim jasno da su sredstva zastrašivanja pogodila metu.
„Vlada više ne zna šta radi. Ja smatram da je to poništavanje štrajka izraz jedne panične diktature postojećeg establišmenta koji ne vodi računa o ljudima. Svaka vlast, a posebno ova koja vlada u posebno teškim ekonomskim uslovima, čini tu manipulaciju, ali interesantno - ne čini to novcem ili kapitalom, nego čini na osnovu straha. I taj strah jako dobro funkcioniše“, zaključuje profesor sa banjalučkog Filozofskog fakulteta Miodrag Živanović.
Uz manipulaciju strahom, dobitna kombinacija za vlasti Republike Srpske u slamanju generalnog štrajka jeste stanje u sindikatu.
„Mislim da je prvo i osnovno razjedinjenost sindikata i nedovoljna uvezanost prvo između sindikata i radnika, a onda između čelnih ljudi sindikata, i na kraju njihova impotencija i nemoć da uspiju nešto konkretno realizovati sa Vladom RS“, smatra novinar portala Buka Dragan Bursać.
Možda je baš zahvaljujući takvom sindikatu Vlada RS nastupala prilično ležerno tokom generalnog štrajka. I sa velikom sigurnošću da su aduti upravo u njenim rukama.
„Nismo sretni što su smanjene plate. Nismo sretni što se jedan period, jedan trenutak RS-a izmjestio izvan zakona. Vraćen je u zakon“, kazao je ministar prosvjete i kulture RS Anton Kasipović.
Ipak, u sukobu sa sindikatom vlast je, po običaju, zaboravila na radnike. Među zaposlenima u obrazovanju, policiji, pravosuđu i upravi veliki je broj onih sa primanjima od 300 do 500 maraka.
„Čestitam ja sa svoje strane gospodi iz Vlade koja je pobijedila svoj narod prema onome: narod ne valja, promijenite narod“, rekao je šef koordinacionog odbora Sindikata u visokom obrazovanju RS Predrag Miletić.
Iako su stavili moratorijum na štrajk, sindikati budžetskih korisnika najavljuju oštru pravnu bitku sa vlastima Republike Srpske u ostvarivanju zakonom garantovanih prava. Pucanje generalnog štrajka, ostvareno najvećim dijelom nedemokratskim sredstvima vlasti, ukazalo je i na izostanak potencijala sindikata, kao i na nespremnost radnika da se bore za sopstvena prava. Profesor Živanović zbog toga nije optimista:
„Tako da će se i ubuduće, nažalost, događati to da se ta presija straha, taj jedan veliki presing na ljude nastavlja. I mi ćemo, s obzirom na sva događanja, ponovo živjeti naš život kao poniženi ljudi.“
Od prvog dana generalnog štrajka budžetskih korisnika u RS ništa nije išlo kako treba. Zaposleni u upravi se nisu poveli za sindikatom, više od 85 posto radnika u pravosuđu je radilo za vrijeme štrajka, policija je takođe obavljala svoje poslove, a tek poneka škola skratila je čas na 30 minuta. Za tri dana, koliko je trajala takozvana obustava rada, sindikalci su uvjeravali javnost da je štrajk uspio. A onda su proglasili moratorijum na uspješan štrajk.
„Je li on uspio? Po nama je itekako uspio. Bez obzira na neke tvrdnje s druge strane, bez obzira koliko je policajaca u njemu učestvovalo, štrajk je za nas uspio“, izjavio je predsjednik Sindikata radnika unutrašnjih poslova RS Duško Jandrić.
Zaposleni u obrazovanju, policiji, upravi i pravosuđu odlučili su se na generalni štrajk jer Vlada RS nije uvažila njihov zahtjev za povećanjem cijene rada sa 100 na 110 maraka, kako bi se ublažilo smanjenje plata definisano ekonomskom politikom za ovu godinu. Sve veće socijalno urušavanje ipak nije bilo dovoljan razlog da njihovi sindikati štrajkom ostvare svoja prava. Profesor sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka Đorđe Vuković pronalazi tri ključna razloga za to.
„Očigledno je da je strah za očuvanje kakve-takve plate i radnog mjesta jači od gnjeva zbog umanjivanja zarade i sve teže socijalne situacije. Drugo, loša organizacija i nepovjerenje u sindikalno vođstvo osujetili su veći odaziv i odlučniju reakciju. Treće, moglo bi se reći što zbog tradicionalnog konformizma i odsustva solidarnosti s ostalim ugroženim kategorijama građana, budžetski korisnici nemaju širu podršku u borbi za ostvarivanje svojih interesa“, navodi Vuković.
Strah i razjedinjenost
Da je vlast svim sredstvima minirala generalni štrajk niko ne sumnja - spektar oružja iz kojih se tuklo kretao se od uvođenja Uredbe o minimumu procesa rada tokom štrajka, najavama umanjenja plata, pa sve do direktnih prijetnji smjenama direktora škola koji ne osiguraju redovno izvođenje nastave. Trećeg dana štrajka bilo je sasvim jasno da su sredstva zastrašivanja pogodila metu.
Osnivni sud na prvi dan štrajka
„Vlada više ne zna šta radi. Ja smatram da je to poništavanje štrajka izraz jedne panične diktature postojećeg establišmenta koji ne vodi računa o ljudima. Svaka vlast, a posebno ova koja vlada u posebno teškim ekonomskim uslovima, čini tu manipulaciju, ali interesantno - ne čini to novcem ili kapitalom, nego čini na osnovu straha. I taj strah jako dobro funkcioniše“, zaključuje profesor sa banjalučkog Filozofskog fakulteta Miodrag Živanović.
Uz manipulaciju strahom, dobitna kombinacija za vlasti Republike Srpske u slamanju generalnog štrajka jeste stanje u sindikatu.
„Mislim da je prvo i osnovno razjedinjenost sindikata i nedovoljna uvezanost prvo između sindikata i radnika, a onda između čelnih ljudi sindikata, i na kraju njihova impotencija i nemoć da uspiju nešto konkretno realizovati sa Vladom RS“, smatra novinar portala Buka Dragan Bursać.
Možda je baš zahvaljujući takvom sindikatu Vlada RS nastupala prilično ležerno tokom generalnog štrajka. I sa velikom sigurnošću da su aduti upravo u njenim rukama.
„Nismo sretni što su smanjene plate. Nismo sretni što se jedan period, jedan trenutak RS-a izmjestio izvan zakona. Vraćen je u zakon“, kazao je ministar prosvjete i kulture RS Anton Kasipović.
Ipak, u sukobu sa sindikatom vlast je, po običaju, zaboravila na radnike. Među zaposlenima u obrazovanju, policiji, pravosuđu i upravi veliki je broj onih sa primanjima od 300 do 500 maraka.
„Čestitam ja sa svoje strane gospodi iz Vlade koja je pobijedila svoj narod prema onome: narod ne valja, promijenite narod“, rekao je šef koordinacionog odbora Sindikata u visokom obrazovanju RS Predrag Miletić.
Iako su stavili moratorijum na štrajk, sindikati budžetskih korisnika najavljuju oštru pravnu bitku sa vlastima Republike Srpske u ostvarivanju zakonom garantovanih prava. Pucanje generalnog štrajka, ostvareno najvećim dijelom nedemokratskim sredstvima vlasti, ukazalo je i na izostanak potencijala sindikata, kao i na nespremnost radnika da se bore za sopstvena prava. Profesor Živanović zbog toga nije optimista:
„Tako da će se i ubuduće, nažalost, događati to da se ta presija straha, taj jedan veliki presing na ljude nastavlja. I mi ćemo, s obzirom na sva događanja, ponovo živjeti naš život kao poniženi ljudi.“