Iako je prvi, a do skora drugi čovek vlade Srbije, upravo na borbi protiv korupcije osvojio gotovo plebiscitarno poverenje birača, Aleksandar Vučić nastavlja praksu netransparentnosti, koja je najplodnije tlo za korupciju. Često voli da izjavi kako ispuni sve što obeća i kada obeća, ali obećanje da će objaviti ugovor JAT-a i „Etihada“ nije ispunio. Kako je premijer tako brzo zaboravio Vericu Barać?
Podsetimo, Vučić je je obećao da će ugovor sa „Etihadom“ učiniti dostupnim javnosti do 16. marta, ali se to se nije dogodilo. Umesto toga je pre dva dana dao novo obećanje da će ugovore sa „Fiatom“ i „Etihadom“ uskoro pokazati gradjanima, i to prvo sa italijanskom, pa onda sa arapskom kompanijom.
U ovom pogledu Vučić, izgleda, nije otišao dalje od matrice vlade Mirka Cvetkovića, premijera koji je izgubio vlast pre dve godine. Valjalo bi stoga podsetiti aktuelnog kormilara Vlade Srbije da je Cvetkovićeva, tačnije, Tadićeva, vlast i zbog te matrice gubila i na kraju izgubila poverenje građana.
Ugovor sa „Fiatom“ Cvetkovićev kabinet odbijao je da dostavi čak i svom Savetu za borbu protiv korupcije, koji je predvodila Verica Barać, pozivajući se na klauzulu o tajnosti. Dostavio ga je Savetu tri i po godine nakon što je potpisan i to tek nakon reakcije Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja. Dokument je, međutim, bio toliko zatamnjen, da se iz njega, zapravo, ništa nije saznalo.
Verica Barać je tada izjavila da je skrivanje ugovora s “Fiatom” vrhunac bahatosti i cinizma Vlade Srbije, a da je taj potpuno zacrnjeni ugovor koji je dobila “ruganje građanima Srbije, za čiji interes je Savet pokušao da sazna detalje tog dokumenta”.
Otkrila je da joj je dostavljeno više o 20 kilograma papira gde su zatamnjeni svi podaci koji se odnose na obaveze ugovornih strana. Na njeno upozorenje da je nedopustivo “da poslovna tajna bude ono što plaćaju svi građani Srbije jer je ugovorom s ‘Fiatom’ država preuzela obaveze koje se isplaćuju iz budžeta” i da “Vlada ne preza ni od čega u zavaravanju građana i izbegavanju kontrole”, niko, međutim, u redovima vlasti, krajem te 2011. godine već ogrezle u ciničnom bahaćenju i bagatelisanju građana, nije nije ni trepnuo.
Ni Vučiću, kako stvari stoje, nije u agendi da u svoj rad utka legat Verice Barać, iako se u borbi protiv korupcije upravo na nju pozivao, a predsednik Tomislav Nikolić joj dodelio i posthumno priznanje.
O tome svedoči upravo to što građanima Srbije, iako je za to utrošen njihov novac, još nije obelodanio šta piše u ugovoru kojim je država ušla u strateško partnerstvo sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata osnivajući novo preduzeće „Er Srbija“.
Vlada se oglušila čak i o preporuku poverenika za informacije od javnog značaja da objavi ugovor sa „Etihadom“. Rodoljub Šabić u izjavi za RSE podseća na to šta je prethodilo njegovoj intervenciji.
Opet političari
Saša Radulović, lider Udruženja građana „Dosta je bilo“ i bivši ministar privrede, imao je u ruci ugovor između JAT-a i Etihada i za Radio Slobodna Evropa kaže da je apsolutno štetan po Srbiju, na šta je i ukazivao. Najpre ga pitamo veruje li da će Vučić ugovor uopšte objaviti:
„On je toliko štetan da jedino što mogu da urade je da objave ugovor i zacrne štetne delove“.
Radulović, međutim, odbija da precizira šta je u tom ugovor štetno po srpsku stranu:
„Ne mogu da vam kažem zato što u ugovoru postoji odredba o tajnosti, dakle, država Srbija se obavezala da će čuvati taj ugovor kao tajan i u slučaju da se ta odredba prekrši, 'Etihad' bi imao pravo ne samo raskida ugovora – što bih ja čak i voleo, ali to je sad druga stvar – nego i pravo naplate štete. Ja ne mogu da se ponašam neodgovorno koliko god mi to politički odgovaralo. Dakle, put da govorimo tačno o tome šta stoji u ugovoru jeste da se izvrši pritisak na Vladu Srbije da objavi taj ugovor“, ističe Radulović, a na pitanje kako da ga objavi ako se ugovorno obavezala na tajnost a ako postoji odredba o odšteti, kaže da će Vlada očigledno o tome morati da se dogovori sa drugom ugovornom stranom.
On, međutim, smatra da razlog za tajnost nije „Etihad“:
„Kao i kod drugih ugovora koje potpisujemo, oni koji žele da takve odredbe postoje u ugovoru jesu, u stvari, naši političari“.
Da li je iz džepova građana Srbije otišlo više novca nego što bi da je taj posao prošao kroz transparentnu proceduru, da je organizovan javni tender i, ako jeste, koji je to red veličina? – pitamo Radulovića.
„Prvo, iz džepova građana Srbije otići će mnogo više novca nego što bi trebalo, a reč je o stotinama miliona evra. Ako znate kako izgledaju slični ugovori u svetu, ako ste ikada imali pristup takvim stvarima, a ja jesam, onda znate šta su osnovne komponente ugovora, oko čega se pragovara. Naravno, ima tu i tržišnih stvari i, zavisno od situacije, imate i neke razlike, ali ne možete dibidus da imate neke odredbe koje nigde na svetu ne postoje, a koje su potpuno jednostrane: da vi, recimo, dajete nešto što niko u svetu ne daje, ni u jednom dilu se to ne dešava. Ministarstvo privrede je, recimo, zahtevalo od JAT-a da izvrši popis i procenu vrednosti imovine,al i to nikad nije urađeno. Pa, kako je moguće uopšte potpisati ugovor, a da to niste uradili?! Ne znate uopšte ni šta dajete, ni šta dobijate! Pa onda – nastavak subvencionisanja nove kompanije, dakle, svaljivanje troškova na leđa poreskih obveznika – to su zaista katastrofalne stvari“, otkriva Radulović i rezimira da je sakrivanje ugovora čin kojim ili krijete koliki ste diletant ili krijete da ste radili u interesu druge strane, a protiv interesa građana Srbije.
„To se kod nas često dešavalo, što vidimo kroz ove pljačkaške privatizacije, gde državni službenici koji se bave privatizacijom nekog preduzeća posle privatizacije pređu da rade u tom preduzeću za nove vlasnike. Tako, zapravo, vidite u čijem interesu su stvari rađene“, podseća Radulović.
Raspolaganje vlasti novcem gradjana mora biti javno, a taj aksiom ne poštuje ni ova vlast, ocenjuje za RSE Dragan Dobrašinović, iz Koalicije za nadzor javnih finansija:
„Očigledno da nova vlada, barem kad je ovo u pitanju, ide starim putem, putem prethodne vlade. Dakle, previše je tajni za jednu stvar koja je javna i previše tajni za način na koji se raspolaže javnim sredstvima. Ništa što se plaća javnim sredstvima ne sme biti tajna za građane Srbije. Ako su u pitanju neke stvari tehničko-tehnološke prirode ili nešto što je vezano za neke poslovno-industrijske tajne, razumljivo je da to neće biti objavljeno, ali način na koji je sklopljen ugovor, visina sredstava, profit koji će ostvariti Republika Srbija na bazi uloženih sredstava, način na koji će biti utvrđeno koliki je čiji udeo u sredstvima koja su deo zajedničkog poduhvata i zajedničkog projekta – to ne sme da ostane tajna za građane Srbije. Ako pričamo o korupciji i borbi protiv korupcije, ništa što jeste raspolaganje javnim sredstvima u Srbiji ne sme biti tajna. Ovo prolongiranje i odlaganje objavljivanja ugovora sa 'Etihadom' samo ukazuje da tu očigledno postoji nešto što nije povoljno po građane Srbije i po javna sredstva, dakle, po budžet Republike Srbije“, zaključuje Dobrašinović.
Podsetimo, Vučić je je obećao da će ugovor sa „Etihadom“ učiniti dostupnim javnosti do 16. marta, ali se to se nije dogodilo. Umesto toga je pre dva dana dao novo obećanje da će ugovore sa „Fiatom“ i „Etihadom“ uskoro pokazati gradjanima, i to prvo sa italijanskom, pa onda sa arapskom kompanijom.
U ovom pogledu Vučić, izgleda, nije otišao dalje od matrice vlade Mirka Cvetkovića, premijera koji je izgubio vlast pre dve godine. Valjalo bi stoga podsetiti aktuelnog kormilara Vlade Srbije da je Cvetkovićeva, tačnije, Tadićeva, vlast i zbog te matrice gubila i na kraju izgubila poverenje građana.
Ugovor sa „Fiatom“ Cvetkovićev kabinet odbijao je da dostavi čak i svom Savetu za borbu protiv korupcije, koji je predvodila Verica Barać, pozivajući se na klauzulu o tajnosti. Dostavio ga je Savetu tri i po godine nakon što je potpisan i to tek nakon reakcije Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja. Dokument je, međutim, bio toliko zatamnjen, da se iz njega, zapravo, ništa nije saznalo.
Verica Barać je tada izjavila da je skrivanje ugovora s “Fiatom” vrhunac bahatosti i cinizma Vlade Srbije, a da je taj potpuno zacrnjeni ugovor koji je dobila “ruganje građanima Srbije, za čiji interes je Savet pokušao da sazna detalje tog dokumenta”.
Otkrila je da joj je dostavljeno više o 20 kilograma papira gde su zatamnjeni svi podaci koji se odnose na obaveze ugovornih strana. Na njeno upozorenje da je nedopustivo “da poslovna tajna bude ono što plaćaju svi građani Srbije jer je ugovorom s ‘Fiatom’ država preuzela obaveze koje se isplaćuju iz budžeta” i da “Vlada ne preza ni od čega u zavaravanju građana i izbegavanju kontrole”, niko, međutim, u redovima vlasti, krajem te 2011. godine već ogrezle u ciničnom bahaćenju i bagatelisanju građana, nije nije ni trepnuo.
Ni Vučiću, kako stvari stoje, nije u agendi da u svoj rad utka legat Verice Barać, iako se u borbi protiv korupcije upravo na nju pozivao, a predsednik Tomislav Nikolić joj dodelio i posthumno priznanje.
O tome svedoči upravo to što građanima Srbije, iako je za to utrošen njihov novac, još nije obelodanio šta piše u ugovoru kojim je država ušla u strateško partnerstvo sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata osnivajući novo preduzeće „Er Srbija“.
Vlada se oglušila čak i o preporuku poverenika za informacije od javnog značaja da objavi ugovor sa „Etihadom“. Rodoljub Šabić u izjavi za RSE podseća na to šta je prethodilo njegovoj intervenciji.
Rodoljub Šabić
„Poslanička grupa Demokratske stranke podnela je žalbu protiv Vlade Srbije, tražila je da vidi taj ugovor, ali nije ga dobila i onda se žalila Povereniku. Ja sama tu žalbu odbacio jer poverenik nema ingerencije u odnosu na vladu, dakle, nisam mogao po njoj postupati jer nisam ovlašćen, ali sam napisao pismo Vladi u kome sam naveo da antikorupcijska politika podrazumeva zalaganje za transparentnost, kao i Zakon o slobodnom prisustvu informacijama, ali da i neki drugi propisi, poput, recimo, Zakona o javno-privatnom partnerstvu, govore u prilog javnosti. Ja sam, dakle, tada sugerisao Vladi da ona sama, proaktivno, ne čekajući da Poverenik dobije neku žalbu po kojoj će biti ovlašćen da postupa, objavi taj ugovor. Vlada to, međutim, nije uradila. A onda je stigla ta druga žalba „Transparentnosti Srbija“, stiglo je, zapravo više žalbi. Tražioci su s etada obratili „Er Srbiji“, tražeći da se obelodani ugovor sa „Etihadom“, ali im je to odbijeno, uz obrazloženje da je ugovor u celosti tajan. Oni su se onda žalili meni i ja sam poništio to rešenje. Uslovi tog pravnog posla, dakle, uslovi pod kojima se otuđuje neka vrednosti koja je u državnoj, odnosno, u svojini građana Srbije, ne može da bude tajna, što je i bio razlog što sam poništio rešenje koje je donela „Er Srbija“. Ona nakon toga nije donela novo rešenje u odgovarajućem roku, posle čega sam dobio novu žalbu, po kojoj sada postupam“, podseća Šabić.Opet političari
Saša Radulović, lider Udruženja građana „Dosta je bilo“ i bivši ministar privrede, imao je u ruci ugovor između JAT-a i Etihada i za Radio Slobodna Evropa kaže da je apsolutno štetan po Srbiju, na šta je i ukazivao. Najpre ga pitamo veruje li da će Vučić ugovor uopšte objaviti:
„On je toliko štetan da jedino što mogu da urade je da objave ugovor i zacrne štetne delove“.
Radulović, međutim, odbija da precizira šta je u tom ugovor štetno po srpsku stranu:
„Ne mogu da vam kažem zato što u ugovoru postoji odredba o tajnosti, dakle, država Srbija se obavezala da će čuvati taj ugovor kao tajan i u slučaju da se ta odredba prekrši, 'Etihad' bi imao pravo ne samo raskida ugovora – što bih ja čak i voleo, ali to je sad druga stvar – nego i pravo naplate štete. Ja ne mogu da se ponašam neodgovorno koliko god mi to politički odgovaralo. Dakle, put da govorimo tačno o tome šta stoji u ugovoru jeste da se izvrši pritisak na Vladu Srbije da objavi taj ugovor“, ističe Radulović, a na pitanje kako da ga objavi ako se ugovorno obavezala na tajnost a ako postoji odredba o odšteti, kaže da će Vlada očigledno o tome morati da se dogovori sa drugom ugovornom stranom.
On, međutim, smatra da razlog za tajnost nije „Etihad“:
„Kao i kod drugih ugovora koje potpisujemo, oni koji žele da takve odredbe postoje u ugovoru jesu, u stvari, naši političari“.
Da li je iz džepova građana Srbije otišlo više novca nego što bi da je taj posao prošao kroz transparentnu proceduru, da je organizovan javni tender i, ako jeste, koji je to red veličina? – pitamo Radulovića.
„Prvo, iz džepova građana Srbije otići će mnogo više novca nego što bi trebalo, a reč je o stotinama miliona evra. Ako znate kako izgledaju slični ugovori u svetu, ako ste ikada imali pristup takvim stvarima, a ja jesam, onda znate šta su osnovne komponente ugovora, oko čega se pragovara. Naravno, ima tu i tržišnih stvari i, zavisno od situacije, imate i neke razlike, ali ne možete dibidus da imate neke odredbe koje nigde na svetu ne postoje, a koje su potpuno jednostrane: da vi, recimo, dajete nešto što niko u svetu ne daje, ni u jednom dilu se to ne dešava. Ministarstvo privrede je, recimo, zahtevalo od JAT-a da izvrši popis i procenu vrednosti imovine,al i to nikad nije urađeno. Pa, kako je moguće uopšte potpisati ugovor, a da to niste uradili?! Ne znate uopšte ni šta dajete, ni šta dobijate! Pa onda – nastavak subvencionisanja nove kompanije, dakle, svaljivanje troškova na leđa poreskih obveznika – to su zaista katastrofalne stvari“, otkriva Radulović i rezimira da je sakrivanje ugovora čin kojim ili krijete koliki ste diletant ili krijete da ste radili u interesu druge strane, a protiv interesa građana Srbije.
„To se kod nas često dešavalo, što vidimo kroz ove pljačkaške privatizacije, gde državni službenici koji se bave privatizacijom nekog preduzeća posle privatizacije pređu da rade u tom preduzeću za nove vlasnike. Tako, zapravo, vidite u čijem interesu su stvari rađene“, podseća Radulović.
Raspolaganje vlasti novcem gradjana mora biti javno, a taj aksiom ne poštuje ni ova vlast, ocenjuje za RSE Dragan Dobrašinović, iz Koalicije za nadzor javnih finansija:
„Očigledno da nova vlada, barem kad je ovo u pitanju, ide starim putem, putem prethodne vlade. Dakle, previše je tajni za jednu stvar koja je javna i previše tajni za način na koji se raspolaže javnim sredstvima. Ništa što se plaća javnim sredstvima ne sme biti tajna za građane Srbije. Ako su u pitanju neke stvari tehničko-tehnološke prirode ili nešto što je vezano za neke poslovno-industrijske tajne, razumljivo je da to neće biti objavljeno, ali način na koji je sklopljen ugovor, visina sredstava, profit koji će ostvariti Republika Srbija na bazi uloženih sredstava, način na koji će biti utvrđeno koliki je čiji udeo u sredstvima koja su deo zajedničkog poduhvata i zajedničkog projekta – to ne sme da ostane tajna za građane Srbije. Ako pričamo o korupciji i borbi protiv korupcije, ništa što jeste raspolaganje javnim sredstvima u Srbiji ne sme biti tajna. Ovo prolongiranje i odlaganje objavljivanja ugovora sa 'Etihadom' samo ukazuje da tu očigledno postoji nešto što nije povoljno po građane Srbije i po javna sredstva, dakle, po budžet Republike Srbije“, zaključuje Dobrašinović.