Ni Vlada, ni Tužilaštvo ne oglašavaju se povodom izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, u kome se navodi da je Dipos (diplomatsko-stambeno preduzeće, čiji je osnivač država) u bescenje izdavao, ali i prodavao luksuzne državne nepokretnosti privilegovanim pojedincima, bez javnog oglašavanja - direktnom pogodbom. Dok u Diposu odbacuju odgovornost, uz navode da se “protiv njih vodi hajka”, u Savetu ocenjuju da će odsustvo reakcije na njihov izveštaj dodati još jedan upitnik na proklamovanu borbu protiv korupcije.
Luksuzna vila na elitnoj lokaciji u Beogradu - manje od 15.000 evra. Dva stana od preko 50 kvadrata u širem centru grada - manje od 2.500 hiljade evra.
Tako, kako stoji u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, vrednost ovih nekretnina procenjuje Dipos. Do tih vila i stanova, navodi dalje Savet, ne može doći bilo ko.
“Dipos nije javno oglašavao čak ni spisak nekretnina koje su slobodne za zakup, ali, ipak, u svim dopisima Republičkoj direkciji za imovinu (čiju je saglasnost dobijao), stoji da su se zakupci obratili Diposu sa molbom da im se da u zakup određena nepokretnost”, piše u izveštaju Saveta.
“Postavlja se pitanje ko je te ljude obavestio. I šta je taj koji ih je obavestio dobio zauzvrat”, ukazuje član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.
A mimo zakona obavešteni su, kako je utvrdio Savet, direktori javnih preduzeća, visokopozicionirani službenici MUP-a i BIA, advokati, fudbaleri, estradne ličnosti, te ljudi poslovno i interesno vezani za određene političke partije, kako bivših tako i sadašnje vlasti.
U Diposu, pak, tvrde da niko nije bio povlašćen, da cene nekretnina nisu bile ispod tržišne, i da su svi zainteresovani.
U Diposu, pak, tvrde da niko nije bio povlašćen, da cene nekretnina nisu bile ispod tržišne, i da su svi zainteresovani, kako to kaže direktor Ðoko Krivokapić, “dolazili na pisarnicu ili su se obraćali mejlom, i onda smo im dali nekretnine na raspolaganje”.
“Ja očigledno nisam dovoljno spretna i ne bih se setila da takve informacije tražim na pisarnici. Mene lično takva konstatacija vređa”, kaže članica Saveta Miroslava Milenović.
“Čak i ako uzmemo da je ta informacija bila svima dostupna, jako bi me interesovalo gde je to svima bilo dostupno? Objavite u novinama da se pisarnica nalazi tu i tu, da imate 179 stanova i ne znam koliko vila i kažete svima koji žive kod gazdarice i teškom mukom svakog meseca odvajaju za zakup - izvolite dođite i podnesite zahtev. Mi svi jesmo po ustavu jednaki, ali nažalost, živimo u zemlji gde politička elita kroji poslušnike”, navodi Miroslava Milenović.
Tako su među privilegovanim građanima koji su nezakonito dobili na korišćenje državne vile i stanove, kako stoji na spisku koji je objavio Savet, pored ostalih, i advokatica Nevena Veselinović, supruga visokog funkcionera Srpske napredne stranke Gorana Veselinovića, te direktor JP „Elektromreže Srbije“ Nikola Petrović, javnosti poznat iz afere prisluškivanja vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, koga je Vlada imenovala i za šefa Radne grupe za kontrolu javnih preduzeća. Uz državljanstvo koje mu je dodelila aktuelna vlada, Jusuf Dahlan, savetnik šeika Abu dabija Muhameda bin Zajeda, dobio je i smeštaj.
“U proteklih nekoliko godina, Beograd nema manjak jedinica za iznajmljivanje. Imate najluksuznije i najmodernije privatne zgrade i stanove na najboljim lokacijama. I ako imate toliku ponudu, zašto se ljudi opredeljuju za one jedinice koje ima Dipos? Koji bi to bili razlozi da uzmete nešto što je staro, što možda nije renovirano, a istu takvu kvadraturu možete naći novoizgrađenu i kompletno opremljenu”, pita potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević.
U državnim vilama su, kako navodi Savet, i “Baam trade“ Milorada Vučelića, nekadašnjeg visokog funkcionera SPS-a, advokat Zdenko Tomanović, kao i porodica Karić, koja je u dve vile smestila osnovnu školu i gimnaziju „Kreativno pero“. “Skromnije”, u stanovima u centru Beograda, može se naći još imena iz prošlosti poput jednog od članova ratne vlade Republike Srpske Alekse Buhe i direktora Biroa RS-a u Beogradu Danila Dursuna.
Uz to što su vile i stanove dobili po bagatelnim cenama, mnogi zakupci nisu plaćali ni toliko. I tako godinama. Dok su mediji pisali da dug zakupaca prema Diposu iznosi oko pola miliona evra, Savet zaključuje da su dugovanja znatno veća. Kao primer, navodi se podatak da je početkom 2014. godine za potrebe izrada ličnih karata preduzeća, Dipos dostavio Ministarstvu privrede podatak da mu klijenti duguju gotovo sedam miliona evra.
“Ako ste bahati, osioni, ako iza vas stoje moćni ljudi, vi možete jedno vreme da ne plaćate, ali to nije vaša stvar. To je stvar onoga ko je dužan da vam naplati svaki mesec, ili da podnese svu dokumentaciju sudu. Ako ne podnese ništa, već ćuti tri godine, zašto biste se vi oko toga mnogo sekirali”, navodi Milićević.
Jedan od najvećih dužnika, koji se nalazi na spisku je “Omni stock”, čiji je vlasnik Veselin Sjekloća, bivši savetnik ministra Velimira Ilića. Među zakupcima su i Evropska ekspertska grupa, koja je godinama vršila malverzacije sa navodnim kandidovanjem projekata kod Evropske komisije.
Jedan od najvećih dužnika, koji se nalazi na spisku je “Omni stock”, čiji je vlasnik Veselin Sjekloća, bivši savetnik ministra Velimira Ilića. Među zakupcima su i Evropska ekspertska grupa, koja je godinama vršila malverzacije sa navodnim kandidovanjem projekata kod Evropske komisije, zbog čega su i pokrenuti krivični postupci. Poslovni prostor iznajmljuje i firma “Partizan tech” u vlasništvu Slobodana Tešića, “biznismena” koji je sumnjičen za trgovinu oružjem. Tu su i hirurg Milan Colić, stric Novaka Ðokovića, Goran Ðoković, te ljudi sa estrade poput Merime Njegomir i Željka Šašića.
Na spisku Saveta, među onima koji koriste poslovne prostore, i to bez ugovora o zakupu, su i Demokratska stranka i G17 plus.
Već 25 godina unazad, državni fond se kruni, a menjaju se samo mehanizmi iljudi pružaju i primaju usluge. Tokom Miloševićeve vladavine, prema izveštaju Saveta, veliki broj nepokretnosti je na nezakonit način otuđen iz javne svojine. Ljudi bliski vlasti imali su privilegiju da otkupljuju vile i stanove po smešno niskim cenama.
“Menjana je namena pojedinih objekata da bi se izašlo iz poslovnog ili bilo kog drugog fonda. Pretvaralo se u stambeni prostor, a onda se on dao u zakup i vrlo brzo, posle mesec, dva, taj stan se otkupljivao za beznačajnu bagatelu”, navodi član Saveta Dušan Slijepčević.
Slikovit primer je slučaj Miloševićevog ministra inostranih poslova Živadina Jovanovića, koji je od stana koji je dobio u zakup, stekao vilu i još zaradio na ime razlike u vrednosti.
Slikovit primer koji navodi Savet je slučaj Miloševićevog ministra inostranih poslova Živadina Jovanovića, koji je od stana koji je dobio u zakup, stekao vilu i još zaradio na ime razlike u vrednosti. U izveštaju je i ministar policije u vladi Vojislava Koštunice Dragan Jočić, koji je vilu u Diplomatskoj koloniji zamenio sa dva stana.
“Ako gledamo šta se događalo od devedesetih godina pa do 2005., niko nije odgovarao, nikome ništa nije oduzeto. Prema tome, stvar se nije bitno promenila. Promenili su se stanari. U vreme sankcija i ratnih sukoba, jedna druga elita se o mnogo čemu pitala. Danas dolazi elita koju mislim da prilično potcenjujemo, a to je ta ekonomska elita. Ona traje mnogo duže nego što mi mislimo i jača svoju poziciju. U takvoj situaciji, mehanizmi mogu da imaju privid regularnosti, ali oni to nisu. I suština je u tome da mi moramo jednom prekinuti sa svim tim i reći – ovo je imovina građana, sa njom se ne može na ovaj način raspolagati”, kaže potpredsednik Saveta Miroslav Milićević.
Članovi Saveta, sa kojima smo razgovarali posle snimanja emisije Peščanika koja se bavi ovom temom, navode i da nema konzistentnih podataka o tome ko je zapravo u upravnim i nadzornim odborima Diposa.
"U odgovorima na pitanja kako se gazdovalo imovinom, možemo vući paralelu pre svega sa bliskošću sa određenim političkim partijama i iz prethodnog režima."
“Ono što je interesantno je to da su u Upravnom odboru, na primer od 2004. do 2009., sedela dva predstavnika Vlade Srbije, dva predstavnika Beobanke, dva predstavnika Direkcije za upravljanje imovinom i jedan predstavnik Diposa. U odgovorima na pitanja kako se gazdovalo imovinom, možemo vući paralelu pre svega sa bliskošću sa određenim političkim partijama i iz prethodnog režima, a isto tako i sa onima koji su od 2000. bili na vlasti”, navodi Miroslava Milenović.
Savet je konstatovao da Vlada Srbije podjednako snosi odogovornost jer je “neadekvatnim sagledavanjem stanja u Diposu pristajala na nedomaćinsko poslovanje”.
Ovo telo uputilo je na Nemanjinu 11 deset preporuka, među kojima je i predlog za likvidaciju Diposa, te prenos njegovih poslova na Republičku direkciju za imovinu. Istovremeno, preporučeno je pokretanje postupka protiv odgovornih u Direkciji i Diposu, te da se ova prva obaveže da pokrene sudske postupke za raskide ugovora o zakupu.
Reakcije za sada nema, a ako je suditi po dosadašnjem odnosu Vlade prema radu Saveta i njihovim izveštajima, nema mnogo osnova za optimizam.
“Ukoliko izostane reakcija i na ovaj izveštaj, to će samo biti još jedan u mnogim postupcima koji stavljaju znak pitanja na želju ove vlade da se izbori sa korupcijom”, kaže Miroslava Milenović.
Potpredsednik Saveta ukazuje na Tužilaštvo, koje je trebalo da reaguje već u danu kada je izveštaj objavljen.
“A Tužilaštvo je kompletno nezainteresovano za ovakve izveštaje. Kada gledate sve ove primere korupcije kod nas, ja se često pitam da li se ikada ti ljudi zapitaju - dokle može u jednoj siromašnoj zemlji neko da bude u tako beneficiranom položaju, a da to pitanje niko ne pokrene. Da li je to neodgovornost, osionost ili je to jedan osećaj ekstremne moći kada mislite da vam niko nikada ništa neće moći”, pita Miroslav Milićević.
Država ne zna tačan broj nekretnina kojima raspolaže jer se, kako navodi Savet, ne poklapaju podaci Državne revizorske institucije i Republičke direkcije za imovinu. Zato Savet poziva Vladu da građanima predoči šta je ostalo od onoga što im pripada.