Srbije nije samo kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, nego defakto i pregovarač, izjavio je izvestilac Evropskog paralmenta za Srbiju Jelko Kacin. Posle niza sastanaka koje je u Beogradu, u okviru priprema izveštaja Evropskog parlamenta o napretku Srbije u evrointegarcijama, ima sa čelnim ljudima Srbije on je podvukao da se sada razgovara o održavanju prve međuvladine konferencije. U zajedničkom obraćanju javnosti sa prvim vicepremijerom Aleksandrom Vučićem izneo je očekivanje da će se to i dogoditi što je pre moguće, te da je januar naredne godine, krajnji rok.
Ta dobra vest, konstatuje Kacin, mogla bi se dogoditi i ranije:
“Mi želimo da se to možda desi i u ovoj godini”.
Srbija napreduje, ponovio je izvestilac Evropskog parlamenta, te podvukao iskorake koje je u poslednjih godinu dana učinila Vlada u kojoj su ključni ljudi premijer, socijalista, Ivica Dačić i vicepremijer, naprednjak, Aleksandar Vučić. Učinjeno je mnogo toga kako bi se dobio odgovor na pitanje:
“Ko će biti 29. član EU? Da to ne budu samo najave i želje, nego da se to i u realnosti obistini. Kako bi i srpska javnost i građani razumeli da to nije samo predstava nego da se Srbija aktivno menja”.
Međutim, senku na Kacinov optimizam još jednom su bacili politički autoriteti iz Nemačke. U vreme njegovih susreta u Beogradu, ovdašnji mediji prenose izjavu visokog zvaničnika vladajuće nemačke Demohrišćanske stranke CDU Andersa Šokenhova, istog onog koji je kao vođa nemačke parlamentarne delegacije u Beograd doneo listu od sedam uslova čije je ispunjenje nužno za srpske evrointegracije.
Ovaj funkcioner partije Angele Merkel sada, bez dvoumljenja, navodi da je potrebno učiniti još mnogo napora da bi Berlin dao zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora, te da Srbija još nije ispunila sve uslove, posebno one koji proizlaze iz Briselskog sporazuma:
“Sprovođenje sporazuma se odvija suviše sporo. Dragoceno vreme je izgubljeno rekonstrukcijom vlade u Beogradu i ostalim kašnjenjima, kao što je, na primer, Predlog zakona o amnestiji na Kosovu. Imperativ je da obe strane učine korak više. Zato mi je potpuno nejasno zbog čega nova runda dijaloga još nije zakazana i što će sledeća eventualno biti održana te posle lokalnih izbora 3. novembra”, navodi Šokenhof za “Večernje novosti”.
Aleksandar Vučić odgovora da Srbija “zna šta je njen posao” u odnosu na implementaciju sporazuma iz Brisela, a potom direktno:
“Da odgovorim i gospodinu Šokenhofu. Srbija je uradila neke stvari za koje u međuvremenu gospodin Šokenhof izgleda nije saznao. Posebno ne za one od 8. septembra. Tako da je nama vrlo malo ostalo od onoga što nije ispunjeno. A to što nije ispunjeno nije krivica ni Srbije, ni Srba. Reč je, pre svega, o uspostavljanju drugačijeg pravosudnog sistema za koji smo potpisali sporazum, postigli dogovor. Na našu inicijativu je traženo da to bude završeno do 1. septembra, ali to nikada niko nije pristiskao, zato što je Srbima odgovaralo da to bude završeno do tada. Ali nekome drugom nije odgovaralo da to bude završeno do 1. septembra. I to je jedina stvar koja nije impelmentirana i nije završena”.
Pitanje Parade
Razmatrajući kriterijume po kojima će se ocenjivati srpski evrointegracijski put, Kacin je otvorio i pitanje događaja koji se i ove godine iščekuje sa dubokom neizvesnošću. Najavljen je za subotu, 28. septembar:
“Poruke koje su juče i danas dali ministar evrointegracija i glavna pregovaračica u Briselu, i najava da će oni lično učestvovati ako Prajda bude bilo, to su poruke koje svakako puno govore. Ne samo u Srbiji, o srpskoj političkoj eliti, o vladajućoj koaliciji, nego i o sazrevanju srpskog društva”.
“Neću da budem licemer i neću da jedno govorim u domaćoj javnosti, a drugo pred drugima. Ja neću da prisustvujem tome, što ne znači da neću dati sve od sebe da garantujem i učinim sve u skladu sa Ustavom i zakonom, da ukoliko bude doneta takva odluka, da se garantuje mir i bezbednost za sve učesnike tog skupa”.
Ne treba gubiti iz vida da je Kacin u Beogradu dočekan sa ocenom da je izazvao diplomatski skandal te “ugrozio suverenitet i ustavno uređenje” Srbije. Tu tešku optužbu izneo je Oliver Antić, savetnik predsednika države Tomislava Nikolića. Kacin odgovora da svojom izjavom da je pravi trenutak za “otvaranje pitanja ustavnog i zakonskog uređenje autnomije Vojvodine” nije dovodio u pitanje odluke Ustavnog suda, koji prošle godine osporio više od 20 pokrajinskih nadležnosti:
“Ustavni sud je rekao da su neke stvari nejasne. I jesu nejasne. Kao što dobro znate nedostaju neki od podzakonskih akata koji bi omogućili da se odredbe iz Ustava i zakona, realizuju u praksi”.
Vučić se nije složio sa Kacinom da su ustavne promene potrebne, ali se saglasio da Srbija nije donela sve akte vezane za Zakon o javnoj svojini, što pogađa u nadležnosti Vojvodine. Najavljuje da će to biti učinjeno, ali i zaključuje:
„Ja vam otovreno kažem, ti koji bi pomislili, a gospodin Kacin uveren sam nije među njima, da Vojvodina može da bude nekakva posebna država ili da može da se otcepi od Srbije, ti nisu normalni. To prosto nije moguće“.
Kvalitet realizovanja vojvođanske autnomije je u izveštajima Evropskog parlamenta i do sada je bio kritikovan, a izvesno je da će se u izveštaju koji predstoji pratiti odnos vlasti u Beogradu prema onoj u Novom Sadu.
U kontekstu pitanja odnosa u čitavom regionu, bez čije stabilnosti nema približavanja Evropskoj uniji, Kacin je pozdravio inicijativu crnogorskog šefa diplomatije Igora Lukšića o formiranju parlamentarne skupštine zapadnog Balkana:
„Rekao bih da je to hrabra i pozitivna poruka. Koliko je realno njeno ostvarenje? To bih prepustio vama“, rekao je Kacin.
„Mi želimo da postanemo član Evropske unije. Mi želimo da budemo član dvadesetdevetorke ili tridesetorke, a ne šestorke“, konstatovao je Vučić.
Generalno govoreći Vučić je zaključio da će za Srbiju najviše problema biti u pregovorima iz poglavlja 23 i 24 (vladavina prava i osnovana prava), dok se Kacin založio za što brže otvaranja pregovora ne samo o tim teškim poglavljima, već i drugim.
Ta dobra vest, konstatuje Kacin, mogla bi se dogoditi i ranije:
“Mi želimo da se to možda desi i u ovoj godini”.
Srbija napreduje, ponovio je izvestilac Evropskog parlamenta, te podvukao iskorake koje je u poslednjih godinu dana učinila Vlada u kojoj su ključni ljudi premijer, socijalista, Ivica Dačić i vicepremijer, naprednjak, Aleksandar Vučić. Učinjeno je mnogo toga kako bi se dobio odgovor na pitanje:
“Ko će biti 29. član EU? Da to ne budu samo najave i želje, nego da se to i u realnosti obistini. Kako bi i srpska javnost i građani razumeli da to nije samo predstava nego da se Srbija aktivno menja”.
Međutim, senku na Kacinov optimizam još jednom su bacili politički autoriteti iz Nemačke. U vreme njegovih susreta u Beogradu, ovdašnji mediji prenose izjavu visokog zvaničnika vladajuće nemačke Demohrišćanske stranke CDU Andersa Šokenhova, istog onog koji je kao vođa nemačke parlamentarne delegacije u Beograd doneo listu od sedam uslova čije je ispunjenje nužno za srpske evrointegracije.
Ovaj funkcioner partije Angele Merkel sada, bez dvoumljenja, navodi da je potrebno učiniti još mnogo napora da bi Berlin dao zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora, te da Srbija još nije ispunila sve uslove, posebno one koji proizlaze iz Briselskog sporazuma:
“Sprovođenje sporazuma se odvija suviše sporo. Dragoceno vreme je izgubljeno rekonstrukcijom vlade u Beogradu i ostalim kašnjenjima, kao što je, na primer, Predlog zakona o amnestiji na Kosovu. Imperativ je da obe strane učine korak više. Zato mi je potpuno nejasno zbog čega nova runda dijaloga još nije zakazana i što će sledeća eventualno biti održana te posle lokalnih izbora 3. novembra”, navodi Šokenhof za “Večernje novosti”.
Aleksandar Vučić odgovora da Srbija “zna šta je njen posao” u odnosu na implementaciju sporazuma iz Brisela, a potom direktno:
“Da odgovorim i gospodinu Šokenhofu. Srbija je uradila neke stvari za koje u međuvremenu gospodin Šokenhof izgleda nije saznao. Posebno ne za one od 8. septembra. Tako da je nama vrlo malo ostalo od onoga što nije ispunjeno. A to što nije ispunjeno nije krivica ni Srbije, ni Srba. Reč je, pre svega, o uspostavljanju drugačijeg pravosudnog sistema za koji smo potpisali sporazum, postigli dogovor. Na našu inicijativu je traženo da to bude završeno do 1. septembra, ali to nikada niko nije pristiskao, zato što je Srbima odgovaralo da to bude završeno do tada. Ali nekome drugom nije odgovaralo da to bude završeno do 1. septembra. I to je jedina stvar koja nije impelmentirana i nije završena”.
Pitanje Parade
Razmatrajući kriterijume po kojima će se ocenjivati srpski evrointegracijski put, Kacin je otvorio i pitanje događaja koji se i ove godine iščekuje sa dubokom neizvesnošću. Najavljen je za subotu, 28. septembar:
“Poruke koje su juče i danas dali ministar evrointegracija i glavna pregovaračica u Briselu, i najava da će oni lično učestvovati ako Prajda bude bilo, to su poruke koje svakako puno govore. Ne samo u Srbiji, o srpskoj političkoj eliti, o vladajućoj koaliciji, nego i o sazrevanju srpskog društva”.
Jelko Kacin i Aleksandar Vučić, Beograd, 19. septembar 2013.
Održavanje “Parade ponosa”, nastavlja Vučić, zavisiće od bezbednosnih procena premijera i šefa policije Ivice Dačića, a ako one budu iznete i pred Biro za saradnju sa svim bezbednosnim službama, na čijem je čelu sam Vučić, i to telo će doneti sud. Potvrdio je, ukoliko parade bude na njoj će biti i ministar Branko Ružić i glavna pregovaračica Tanja Miščević, a on sam:“Neću da budem licemer i neću da jedno govorim u domaćoj javnosti, a drugo pred drugima. Ja neću da prisustvujem tome, što ne znači da neću dati sve od sebe da garantujem i učinim sve u skladu sa Ustavom i zakonom, da ukoliko bude doneta takva odluka, da se garantuje mir i bezbednost za sve učesnike tog skupa”.
Ne treba gubiti iz vida da je Kacin u Beogradu dočekan sa ocenom da je izazvao diplomatski skandal te “ugrozio suverenitet i ustavno uređenje” Srbije. Tu tešku optužbu izneo je Oliver Antić, savetnik predsednika države Tomislava Nikolića. Kacin odgovora da svojom izjavom da je pravi trenutak za “otvaranje pitanja ustavnog i zakonskog uređenje autnomije Vojvodine” nije dovodio u pitanje odluke Ustavnog suda, koji prošle godine osporio više od 20 pokrajinskih nadležnosti:
“Ustavni sud je rekao da su neke stvari nejasne. I jesu nejasne. Kao što dobro znate nedostaju neki od podzakonskih akata koji bi omogućili da se odredbe iz Ustava i zakona, realizuju u praksi”.
Vučić se nije složio sa Kacinom da su ustavne promene potrebne, ali se saglasio da Srbija nije donela sve akte vezane za Zakon o javnoj svojini, što pogađa u nadležnosti Vojvodine. Najavljuje da će to biti učinjeno, ali i zaključuje:
„Ja vam otovreno kažem, ti koji bi pomislili, a gospodin Kacin uveren sam nije među njima, da Vojvodina može da bude nekakva posebna država ili da može da se otcepi od Srbije, ti nisu normalni. To prosto nije moguće“.
Kvalitet realizovanja vojvođanske autnomije je u izveštajima Evropskog parlamenta i do sada je bio kritikovan, a izvesno je da će se u izveštaju koji predstoji pratiti odnos vlasti u Beogradu prema onoj u Novom Sadu.
U kontekstu pitanja odnosa u čitavom regionu, bez čije stabilnosti nema približavanja Evropskoj uniji, Kacin je pozdravio inicijativu crnogorskog šefa diplomatije Igora Lukšića o formiranju parlamentarne skupštine zapadnog Balkana:
„Rekao bih da je to hrabra i pozitivna poruka. Koliko je realno njeno ostvarenje? To bih prepustio vama“, rekao je Kacin.
„Mi želimo da postanemo član Evropske unije. Mi želimo da budemo član dvadesetdevetorke ili tridesetorke, a ne šestorke“, konstatovao je Vučić.
Generalno govoreći Vučić je zaključio da će za Srbiju najviše problema biti u pregovorima iz poglavlja 23 i 24 (vladavina prava i osnovana prava), dok se Kacin založio za što brže otvaranja pregovora ne samo o tim teškim poglavljima, već i drugim.