Srbija će dobiti ono što je tražila, izjavio je u razgovoru za RSE izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin nakon što je u Beogradu saopštena odluka MUP-a o zabrani za subotu, 6. oktobra, zakazane Parade ponosa.
Uz napomenu da je i sam razočaran, Kacin nastavlja da će u Briselu odmeravati takav potez, te da bi Beograd posebno trebalo da se zabrine zbog reakcija koje će uslediti iz Švedske i Holandije.
"Politička poruka Vlade i njenih organa koja je upućena građanima Srbije i LGBT manjini je shvaćena i biće ocenjena na odgovarajući način u Evropskom parlamentu i, uveren sam, ostalim institucijama Evropske unije", naveo je Kacin. Dalje nam je rekao:
„Odluku o zabranjivanju Parade ponosa doživeo sam kao veliko razočaranje, jer su se u poslednjih nekoliko dana čak i nadmetali ko će više negativnih poruka vezanih za Prajd dati. I to su činili ljudi kojima to nije u nadležnosti. Iz tih razloga sve što se dogodilo doživljavamo kao veoma jaku i veoma svesnu političku poruku koju ćemo u potpunosti uzeti na znanje i prema tome postupiti“.
Kacin: To znači da će Srbija dobiti ono što je tražila. Odličila je da pošalje takvu poruku pa će dobiti adekvatan odgovor.
Kacin: Srbija je uputila jasnu poruku svom građanstvu. Posebno LGBT populaciji, ali i Evropskoj uniji. Kao što sam rekao, mi to odavno pratimo i razumemo sve te poruke.
Propuštena šansa
Kacin: Izveštaj Evropske komisije je pripremljen. On je adekvatan dosadašnjim rezultatima kojih nije bilo baš mnogo, uzimajući u obzir da je Srbija bila u izbornoj godini, pa zatim formiranje koalicija i Vlade i svega ostalog.
Kacin: Ne radi se o tome da li su to obećavali ili ne, ali ja mislim da su propustili šansu da daju snagama reda mogućnost da dokažu da mogu obezbediti svaku priredbu bilo gde u Srbiji, ne samo taj mali Prajd od 970 koraka.
Kacin: Mislim da bi to pitanje trebalo postaviti pre svega u dve države. Jedna je svakako Švedska, zato što je u Srbiju došla ministarka švedske Vlade za evrointegracije, odnosno za Evropsku uniju. Ona je želela da učestvuje u toj šetnji. Mislim da će njen stav biti veoma značajan. I drugo Srbija je propustila priliku da da snažnu poruku Holandiji, koja je inače dosta rezervisana prema Srbiji, a posebno prema sadašnjoj Vladi.
Uz napomenu da je i sam razočaran, Kacin nastavlja da će u Briselu odmeravati takav potez, te da bi Beograd posebno trebalo da se zabrine zbog reakcija koje će uslediti iz Švedske i Holandije.
"Politička poruka Vlade i njenih organa koja je upućena građanima Srbije i LGBT manjini je shvaćena i biće ocenjena na odgovarajući način u Evropskom parlamentu i, uveren sam, ostalim institucijama Evropske unije", naveo je Kacin. Dalje nam je rekao:
„Odluku o zabranjivanju Parade ponosa doživeo sam kao veliko razočaranje, jer su se u poslednjih nekoliko dana čak i nadmetali ko će više negativnih poruka vezanih za Prajd dati. I to su činili ljudi kojima to nije u nadležnosti. Iz tih razloga sve što se dogodilo doživljavamo kao veoma jaku i veoma svesnu političku poruku koju ćemo u potpunosti uzeti na znanje i prema tome postupiti“.
RSE: Šta to praktično znači?
Kacin: To znači da će Srbija dobiti ono što je tražila. Odličila je da pošalje takvu poruku pa će dobiti adekvatan odgovor.
RSE: Pretpostavljam da govorite o reakcijama koje će uslediti iz Brisela?
Kacin: Srbija je uputila jasnu poruku svom građanstvu. Posebno LGBT populaciji, ali i Evropskoj uniji. Kao što sam rekao, mi to odavno pratimo i razumemo sve te poruke.
Propuštena šansa
RSE: Može li se odluka o zabranjivanju Parade odraziti na mišljenje o napretku u srpskim evrointegracijama koje se očekuje tokom oktobra?
RSE: Da li su tokom vaših kontakata sa zvaničnicima u Beogradu slani drugačiji signali? Da li vam je obećavano da će Parade biti?
Kacin: Ne radi se o tome da li su to obećavali ili ne, ali ja mislim da su propustili šansu da daju snagama reda mogućnost da dokažu da mogu obezbediti svaku priredbu bilo gde u Srbiji, ne samo taj mali Prajd od 970 koraka.
RSE: Kada u države Evropske unije ode ovakva poruka iz Srbije, kako to doživi tamošnje javno mnenje?
Kacin: Mislim da bi to pitanje trebalo postaviti pre svega u dve države. Jedna je svakako Švedska, zato što je u Srbiju došla ministarka švedske Vlade za evrointegracije, odnosno za Evropsku uniju. Ona je želela da učestvuje u toj šetnji. Mislim da će njen stav biti veoma značajan. I drugo Srbija je propustila priliku da da snažnu poruku Holandiji, koja je inače dosta rezervisana prema Srbiji, a posebno prema sadašnjoj Vladi.