Spor kablovskih operatora ili pitanje TV N1?

Protest novinara nakon što su maskirane osobe ubacile 500 letaka u dvorište zgrade Televizije N1 na kojima je ispisano ‘Republika Srbija, doviđenja. Dobrodošli u Luksemburg’ (16. oktobar 2019.)

Nebojša Krstić, stanovnik beogradskog naselja Kotež, od pre desetak dana na svom televizoru ima 17 kanala manje.

„U nekom trenutku smo videli da nam nedostaje N1 i neki sportski kanali. Nije bilo nikakvog objašnjenja na sajtu našeg operatora ’Supernove’, priča nam Nebojša Krstić.

Prema njegovim rečima, građani su se o ukidanju kanala privatnog operatora „Junajted Medija“ (United media group) u čijoj je ponudi regionalni informativni kanal N1, obavestili posredstvom društvenih mreža.

„Osećam se zaista uskraćeno za neku širu sliku i bogatiju ponudu“, navodi Krstić.

Poslednjeg dana decembra 2019. godine istekao je ugovor između operatora „Junajted Media“ i grupe kablovskih operatora koje je u je tokom prethodne dve godine kupio i u brend "Supernova" objedinio „Telekom Srbija“, kompanija koja je 58,11 odsto u vlasništvu Republike Srbije.

„Supernova“ je, uprkos tome, nastavila da emituje programe „Junajted Medije“, među kojima su, osim N1, nekoliko sportskih, muzičkih, filmskih i dečjih kanala.

„Junajted Medija“ je zatražila da se zbog isteka ugovora obustavi emitovanje. „Supernova“ je nakon toga obavestila javnost da dogovor nije postignut, uprkos tome što je „Telekom“ od „Junajted Medije“ prihvatio „izuzetno visoku” ponuđenu cenu, a “koja čak nije ni obuhvatala dozvolu za emitovanje svih kanala”.

Jovana Lukić, PR direktorka “Junajted Medije” kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ta kompanija do sada nije imala potpisan ugovor sa “Telekomom”, već je postojala saradnja sa firmama koje je u međuvremenu preuzeo “Telekom”.

Pročitajte i ovo: Telekom poziva „Junajted mediju“ na pregovore oko emitovanja TV N1


„Tako da mi nismo, kako kažu, samoukinuli naše programe, što navode i ’Telekom’ i državni zvaničnici, već smo upravo od ’Telekoma’ tražili legalan ugovor, odbijajući kao ugovarača nepostojeće pravno lice, odnosno ’Supernovu’“, kaže Lukić.

Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju “Telekom Srbija Grupe”, rekao je na konferenciji za medije u nedelju da ta kompanija ima želju da emituje svih 17 kanala, uključujući i N1.

„Mi smo finansijsku ponudu za svih 17 kanala prihvatili. Dobili smo ugovor koji nije u skladu sa zakonom i kada se on, uz nekoliko malih izmena, prilagodi mi ćemo ga potpisati i pustiti. To je deplasirana priča. Ponuda, koja uključuje N1, je prihvaćena“, rekao je Lučić.

Kampanja za N1

U “Junajted Mediji” sumnjaju da, zbog toga što “Supernova” ne postoji kao pravno lice, već isključivo kao brend, postoji opasnost da se signal “Junajted Medije” onda distribuira putem unutrašnjih ugovora bez kontrole nad količinom distribucije programa.

„Mi insistiramo na transparentnom ugovoru sa ’Telekomom’. Ne želimo da pregovaramo sa nepostojećom firmom ’Supernovom’, jer to bi značilo da naš signal može da se piratski zloupotrebi i da se kanali puste na onaj broj korisnika za koji mi ne znamo ni da postoji. To je naš zahtev koji se podmeće kao neistina da mi želimo da ograničimo teritorije. Kao ozbiljna kompanija mi želimo da znamo koliki broj korisnika prati naš signal“, kaže Lukić.

U međuvremenu je “Junajted Media” objavila javno svoju ponudu za emitovanje samo N1 televizije po ceni od 0,4 evra po korisniku, u naredne tri godine, ali na nju “Telekom” nije odgovorio jer im nije formalno dostavljena.

U razgovoru za RSE, direktor programa N1 Jugoslav Ćosić kaže da je ponuda o emitovanju N1 stigla jer je za tu kuću od fundamentalnog značaja da se vidi kod što više operatora.

„’Junajted Medija’ je zapravo napravila razliku između N1 i svih drugih kanala koje vidi više kao komercijalnu temu, ali N1 vidi kao kanal za koga bi bio javni interes da ga što više gledalaca u Srbiji ima. To je ta razlika i zbog toga su i ponudili ’Telekomu’ posebno varijantu da preuzmu N1 odmah i to, koliko sam ja razumeo, imajući u vidu standarde industrije, po veoma atraktivnoj ceni“, kaže Ćosić.

Ponuda o emitovanju N1 stigla jer je za tu kuću od fundamentalnog značaja da se vidi kod što više operatora, kaže Ćosić

Podsetimo, otkako je kablovski brend „Supernova“ isključio paket kanala iz ponude „Junajted Medije“, iz televizije N1 upozoravaju da je njihov program nedostupan za gotovo milion gledalaca u Srbiji.

U taj broj uračunata su i domaćinstva koja su priključena na operatora “PoštaNET” – inače deo javnog preduzeća “Pošta Srbije” – koji je 1. decembra prošle godine, takođe prekinuo emitovanje kanala „Junajted medije“ jer je ugovor o distribuciji istekao, a rukovodstvo Pošte, kako je tada saopštila „Junajted medija“ „nije bilo zainteresovano za produženje“ ugovora.

Kako bi što veći deo javnosti bio upoznat sa okolnostima o gašenju televizije N1, ta kuća, koju najviši predstavnici vlasti često označavaju kao „CIA televiziju“ i „luksemburšku televiziju“, je pre nekoliko dana pokrenula kampanju „Da se vidi N1“, koju je podržao veliki broj intelektualaca i javnih ličnosti.

Ocena iz Ministarstva informisanja

Upitan da prokomentariše spor između dve kompanije, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja zadužen za medije, Aleksandar Gajović, nije hteo da se izjašnjava o tome dok se, kako je rekao, prethodno ne reši pravni status televizije N1.

“Mogao bih odmah da pitam čija ste vi televizija. Niste srpska televizija. Ko je vaš osnivač? Gde ste registrovani? To je nešto što REM (Regulatorno telo za elektronske medije) treba da rešava, a ne ministarstvo”, rekao je Gajović gostujući u ponedeljak na TV N1.

REM se o ovom pitanju nije izjasnio.

Aleksandar Gajović, nije hteo da se izjašnjava dok se, kako je rekao, prethodno ne reši pravni status televizije N1

Podsetimo, vlasnik televizije N1 je kompanija “Adria Njuz” sa sedištem u Luksemburgu, a posluje u okviru “Junajted Media”.

Novinarka i bivša članica Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Gordana Suša kaže da je bitno napraviti razliku između informativnih i kanala koji plasiraju zabavni sadržaj, te dodaje da je, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), čija je potpisnica Srbija, dostupnost informacija u interesu građana, te bi svaki kablovski operater morao da prenosi sve informativne kanale.

Koje se konvecije eventualno krše?

Ona dodaje da iz SSP-a proističe još nekoliko konvencija koji se odnose na ovu oblast.

„U medijskoj sferi su bitne dve konvencije: Evropska konvencija o ljudskim pravima, jer informacija je ljudsko pravo. Onda, postoji i Konvencija o prekograničnoj saradnji u kojoj lepo piše, kao i u našem Zakonu o elektronskim medijima (član 46) da se garantuje sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, koja su u Republici Srbiji zajamčena potvrđenim međunarodnim ugovorima. I kao što na kablovskoj možemo da vidimo CNN, Sky News, Russia Today, e tako treba da bude dostupan i N1“, kaže Suša.

Američki ambasdor i premijerka o pitanju N1

O slučaju gašenja grupe kanala kompanije „Junajted Medija“ u nedelju je govorio i američki ambasador u Srbiji Entoni Godfri (Anthony Godfrey), koji je rekao da je interesu Srbije da mediji imaju što širu publiku.

"Zar ne bi bilo bolje da N1 emituje svoj program većem broju gledalaca? Priznajem da ne pratim taj komercijalni spor, ali čini mi se da bi bilo u interesu Srbije da ima što širu publiku za sve medije", rekao je Godfri, gostujući na televiziji Pink.

U istoj emisiji je o ovom slučaju govorila i premijerka Srbije Ana Brnabić, koja je ocenila da se u sukobu “Telekoma Srbije” i “Junajted Grupe” radi isključivo o poslovnom pitanju i komercijalnom ugovoru dve strane, ali je dodala i da je to "politička kampanja N1".

"U ovom trenutku ako mene pitate, od svih političkih stranaka koje su opoziciono nastrojene, ne slažu se sa nama, sa vladajućom koalicijom, najbolju kampanju vodi televizija N1. Za mene je TV N1 zaista u ovoj kampanji postala politička stranka, koja ima dosta dobar ugao iz kojeg plasira svoju kampanju", rekla je Ana Brnabić, koja je pred kamerama pokazala dokument kojim je, kako tvrdi, “Junajted Grupa” zabranila emitovanje N1 na operatoru “Supernova”.

Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri i premijerka Srbije Ana Brnabić izneli su mišljenje o pitanju TV N1: susret iz novembra 2019.

NUNS o premijerkinim tvrdnjama

Njenu izjavu osudilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), ocenivši da je “tom izjavom premijerka grubo prekršila sva civilizovana, kulturna i demokratska pravila ponašanja državnih funkcionera prema medijima”.

“Takav pokušaj diskvalifikacije uglednog i profesionalnog medija zapravo je nastavak kontinuirane a sada već i potpuno otvorene neprijateljske kampanje aktuelne vlasti prema objektivnom, kritičkom i nepotkupljivom novinarstvu", navelo je to novinarsko udruženje.

U “Junajted Mediji” kažu da je izjava premijerke Srbije “nastavak progona” koji vlast vodi protiv te kompanije, te dodaju da su radnici njihovog kablovskog operatera SBB-a u poslednjih meseci izloženi opstrukcijama od strane lokalne vlasti u Gornjem Milanovcu, Subotici i Beogradu.

“U beogradskom naselju Borča, i pored pisanog odobrenja stambene zajednice da žele da imaju naše usluge, bez ikakve nadležnosti i protivzakonito, Komunalna inspekcija je izdala nalog SBB-u da se već postavljena oprema u zgradama demontira. Bilo je jasno da će se sve ovo dešavati još u novembru 2019. godine, kada je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, slobodno mogu da kažem, izmislio da je ulice u Borči raskopala i u blatu ostavila ekipa SBB-a, što uopšte nije bilo tačno. SBB uopšte nije bio na toj lokaciji”, kaže Jovana Lukić.

Pročitajte i ovo: '1 od 5 miliona': Podrška televiziji N1 i nastavak protesta

Raskidanje ugovora pred izbore

Gordana Suša smatra da se ukidanje prostora za N1 na medijskom tržištu može čitati i u kontekstu predstojećih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da budu održani na proleće.

„Problem je u direktnom pritisku ove vlasti da ’okuje’ sve što može i da od informacija protiču samo one koje idu njoj u prilog“, ocenjuje naša sagovornica.

Da li je država izašla iz medija?

Suša ukazuje i da je problematično to što „Telekom Srbija“, kao kompanija sa većinskim vlasništvom države, ima svoje kablovske kanale. Podsetimo, usvajanjem seta medijskih zakona 2014. godine, država je izašla iz vlasništva u medijima, pa su lokalne medijske kuće privatizovane.

Odgovarajući na pitanje o posedovanju kablovskih televizija, generalni direktor “Telekoma Srbije” Predrag Ćulibrk rekao je na konferenciji za medije 26. januara da je ta kompanija ima akcionarsko društvo i da posluje u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, a ne u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima.

“Što se tiče vlasništva nad medijima, mi imamo uredno registrovane kanale u Republičkoj agenciji za elektronske medije”, rekao je Ćulibrk.

“Telekom Srbija” je, podsetimo, od 2007. godine već prisutan u bh. entitetu Republika Srpska, gde je vlasnik 65 odsto „Telekoma Srpske“ iz Banja Luke, a kojim pokriva celu teritoriju BiH. Od iste godine, “Telekom Srbija” je vlasnik i 51 odsto “m:tel d.o.o. Podgorica” iz Crne Gore.