Slavodobitna izjava šefa ruskog GASPROM-a ima sve veće izglede da doživi sudbinu one narodne – obećanje ludom radovanje.
Aleksej Miler je, naime, polovinom 2012. godine obznanio da će prve količine gasa ruskim “Južnim tokom” poteći ka Balkanu i južnoj Evropi krajem 2015. godine.
Tom ruskom računu bez krčmara isprečila se, međutim, Evropska unija, prvu veću cenu za neposlušnost mogla bi platiti Bugarska, a ukoliko Srbija ne promeni ugovor sa ruskim državnim gigantom Gazpromom, sankcije, i to veoma ozbiljne, pretrpeće i sama.
Evropska komisija je, naime, već zatražila od te svoje članice obaveštenja o radovima na postavljanju gasovoda u Crnom moru, što je, kako je objasnila Sabine Berger, portparolka evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, prvi korak ka podnošenju prijave Evropskom sudu u Strazburu. Ukoliko presudi u korist Evropske komisije, Bugarska će morati da obustavi radove ili da plati ogromne finansijske kazne.
U gradnji bugarskog kraka “Južnog toka” problematičan je i tendar jer, kako je objasnila Sabine Berger, Bugarska nije javno objavila da je raspisala tender, a i sproveden je uz davanje privilegija ruskim i bugarskim učesnicima.
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Evropske energetske zajednice, za RSE podseća da međudržavni ugovor između Bugarske i Ruske Federacije krši odredbe takozvanog trećeg energetskog paketa, odnosno, evropske energetske regulative. Najznačajnije u tome je to što taj paket traži od svih zemalja-članica EU, dakle, i od Bugarske, da kod gasovoda ili elektrovoda omogućavaju takozvani pristup treće strane. To znači, objašnjava Kopač, da tranzitna, odnosno, energetska infrastruktura za prenos većih količina gasa ili struje, mora da bude pristupna svima”. I tu Bugarska ulazi u problem.
“Taj bugarski međudržavni ugovor predviđa da tim gasovodom upravlja uglavnom GAZPROM i utiče na cene po kojima se obračunava tranzit gasa kroz Bugarsku. Zbog toga bi taj međudržavni ugovor Bugarska morala da prilagodi, što, naravno, Ruska Federacija nikako ne želi, a ni Bugarska nema baš mnogo volje za tako nešto. To se zna već dugo, gotovo godinama se o tome govori, i moglo se očekivati da će Evropska komisija pre ili kasnije formalno početi taj prekršajni postupak. Te stvari bi trebalo raščistiti pre nego što počne da se gradi, ali to se odugovlačilo i sad, verovatno i u kontekstu rusko-ukrajinske krize i novih rusko-evropskih odnosa, Komisija je konačno napravila taj korak koji se, kao što sam rekao, mogao očekivati već godinama”, kaže Kopač.
“Južni tok”, kako naš sagovornik dalje objašnjava, može se čak i izgraditi, ali ako se ne promene međudržavni bilateralni ugovori Rusije sa zemljama-članicama EU preko kojih treba da prođe, taj gasovod nikada neće profunkcionisati.
Jasno je da ako nema kraka “Južnog toka” preko Bugarske, nema ga ni u Srbiji. A Kopač upozorava i na posledice po Srbiju ukoliko ne promeni međudržavni bilateralni sporazum o “Južnom toku” potpisan sa Rusijom.
“Mi kao Sekretarijat Evropske energetske zajednice smo upozorili Srbiju, mislim već, 2010. godine da taj ugovor sa Rusijom nije u skladu sa pravnim okvorom energetske zajednice, koji je sličan kao pravni okvir Evropske unije, ali Republika Srbija do sada nije polagala nikakvu pažnju na tu diskrepancu. Moram da kažem da koliko ja poznajem uslove koje je EU usvojila za početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju, jedan od uslova je da se promene svi međudržavni ugovori, to najkonkretnije znači baš ovaj o ‘Južnom toku’, koji nisu u skladu sa evropskim pravnim okvirom. U tom kontekstu, kako stvari sada stoje, Srbija formalno ne može ući u Evropsku uniju ako ne promeni taj međudržavni ugovor”, upozorava Janez Kopač.
Iz Srbije se, međutim, uporno ponavlja da Evropska unija problem u vezi sa “Južnim tokom” treba da reši sa Rusijom i svojim članicama, ali Sijka Pištolova, urednica sajta Eneržiobserver, za RSE to ovako komentariše:
“Problem se stavlja pod tepih. Evopska unija je jasno rekla: prema svim članicama EU koje su sklopile ugovore o gradnji ‘Južnog toka’ biće preduzete određene mere. Ako se i Srbija zalaže za takvo ponašanje, onda i njoj sleduje kazna”.
Još od gasne krize pre četiri godine Evropska unija je osnažila napore da diversifikuje snabdevanje gasom, kako bi smanjila zavisnost od Rusije. Tako je i rođena odluka za otvaranje “Južnog gasnog koridora”, koji će povezati evropsko tržište gasa sa najvećim rezervama gasa na svetu u basenu Kaspijskog mora i na Srednjem istoku.
Evropska komisija je dala podršku izboru gasovoda kojim će se do Starog kontinenta dopremati azerbejdžanski gas. Nalazište gasa je u Šah Denizu, a konzorcijum koji njime upravlja odabrao je Transjadranski gasovod (TAP) za isporuku gasa od turske granice, preko Grčke, do Italije. Ovaj gasovod podržavaju i Crna Gora i Kosovo.
U planu je i gasovod TANAP koji se gradi u Turskoj, a ta gasna infrastruktura direktno će povezati Kaspijsko more sa Evropom, podseća Sijka Pištolova i ističe da Rusija više neće moći da upotrebljava gas kao oružje kojim će ucenjivati i proizvoditi trvenja među članicama EU. Zavisnost od ruskog gasa ni sada nije toliko velika da mora da natera Evropsku uniju da prihvati sva pravila Rusije.
“U Evropskoj uniji i u svetu ima toliko puno gasa, a to znači da u ovom trenutku Rusija nije u poziciji da preti niti Evropskoj uniji niti bilo kome drugom”, kaže Pištolova.
Aleksej Miler je, naime, polovinom 2012. godine obznanio da će prve količine gasa ruskim “Južnim tokom” poteći ka Balkanu i južnoj Evropi krajem 2015. godine.
Tom ruskom računu bez krčmara isprečila se, međutim, Evropska unija, prvu veću cenu za neposlušnost mogla bi platiti Bugarska, a ukoliko Srbija ne promeni ugovor sa ruskim državnim gigantom Gazpromom, sankcije, i to veoma ozbiljne, pretrpeće i sama.
Evropska komisija je, naime, već zatražila od te svoje članice obaveštenja o radovima na postavljanju gasovoda u Crnom moru, što je, kako je objasnila Sabine Berger, portparolka evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, prvi korak ka podnošenju prijave Evropskom sudu u Strazburu. Ukoliko presudi u korist Evropske komisije, Bugarska će morati da obustavi radove ili da plati ogromne finansijske kazne.
U gradnji bugarskog kraka “Južnog toka” problematičan je i tendar jer, kako je objasnila Sabine Berger, Bugarska nije javno objavila da je raspisala tender, a i sproveden je uz davanje privilegija ruskim i bugarskim učesnicima.
Janez Kopač, direktor Sekretarijata Evropske energetske zajednice, za RSE podseća da međudržavni ugovor između Bugarske i Ruske Federacije krši odredbe takozvanog trećeg energetskog paketa, odnosno, evropske energetske regulative. Najznačajnije u tome je to što taj paket traži od svih zemalja-članica EU, dakle, i od Bugarske, da kod gasovoda ili elektrovoda omogućavaju takozvani pristup treće strane. To znači, objašnjava Kopač, da tranzitna, odnosno, energetska infrastruktura za prenos većih količina gasa ili struje, mora da bude pristupna svima”. I tu Bugarska ulazi u problem.
“Taj bugarski međudržavni ugovor predviđa da tim gasovodom upravlja uglavnom GAZPROM i utiče na cene po kojima se obračunava tranzit gasa kroz Bugarsku. Zbog toga bi taj međudržavni ugovor Bugarska morala da prilagodi, što, naravno, Ruska Federacija nikako ne želi, a ni Bugarska nema baš mnogo volje za tako nešto. To se zna već dugo, gotovo godinama se o tome govori, i moglo se očekivati da će Evropska komisija pre ili kasnije formalno početi taj prekršajni postupak. Te stvari bi trebalo raščistiti pre nego što počne da se gradi, ali to se odugovlačilo i sad, verovatno i u kontekstu rusko-ukrajinske krize i novih rusko-evropskih odnosa, Komisija je konačno napravila taj korak koji se, kao što sam rekao, mogao očekivati već godinama”, kaže Kopač.
“Južni tok”, kako naš sagovornik dalje objašnjava, može se čak i izgraditi, ali ako se ne promene međudržavni bilateralni ugovori Rusije sa zemljama-članicama EU preko kojih treba da prođe, taj gasovod nikada neće profunkcionisati.
Jasno je da ako nema kraka “Južnog toka” preko Bugarske, nema ga ni u Srbiji. A Kopač upozorava i na posledice po Srbiju ukoliko ne promeni međudržavni bilateralni sporazum o “Južnom toku” potpisan sa Rusijom.
“Mi kao Sekretarijat Evropske energetske zajednice smo upozorili Srbiju, mislim već, 2010. godine da taj ugovor sa Rusijom nije u skladu sa pravnim okvorom energetske zajednice, koji je sličan kao pravni okvir Evropske unije, ali Republika Srbija do sada nije polagala nikakvu pažnju na tu diskrepancu. Moram da kažem da koliko ja poznajem uslove koje je EU usvojila za početak pregovora sa Srbijom o pridruživanju, jedan od uslova je da se promene svi međudržavni ugovori, to najkonkretnije znači baš ovaj o ‘Južnom toku’, koji nisu u skladu sa evropskim pravnim okvirom. U tom kontekstu, kako stvari sada stoje, Srbija formalno ne može ući u Evropsku uniju ako ne promeni taj međudržavni ugovor”, upozorava Janez Kopač.
Iz Srbije se, međutim, uporno ponavlja da Evropska unija problem u vezi sa “Južnim tokom” treba da reši sa Rusijom i svojim članicama, ali Sijka Pištolova, urednica sajta Eneržiobserver, za RSE to ovako komentariše:
“Problem se stavlja pod tepih. Evopska unija je jasno rekla: prema svim članicama EU koje su sklopile ugovore o gradnji ‘Južnog toka’ biće preduzete određene mere. Ako se i Srbija zalaže za takvo ponašanje, onda i njoj sleduje kazna”.
Još od gasne krize pre četiri godine Evropska unija je osnažila napore da diversifikuje snabdevanje gasom, kako bi smanjila zavisnost od Rusije. Tako je i rođena odluka za otvaranje “Južnog gasnog koridora”, koji će povezati evropsko tržište gasa sa najvećim rezervama gasa na svetu u basenu Kaspijskog mora i na Srednjem istoku.
Evropska komisija je dala podršku izboru gasovoda kojim će se do Starog kontinenta dopremati azerbejdžanski gas. Nalazište gasa je u Šah Denizu, a konzorcijum koji njime upravlja odabrao je Transjadranski gasovod (TAP) za isporuku gasa od turske granice, preko Grčke, do Italije. Ovaj gasovod podržavaju i Crna Gora i Kosovo.
U planu je i gasovod TANAP koji se gradi u Turskoj, a ta gasna infrastruktura direktno će povezati Kaspijsko more sa Evropom, podseća Sijka Pištolova i ističe da Rusija više neće moći da upotrebljava gas kao oružje kojim će ucenjivati i proizvoditi trvenja među članicama EU. Zavisnost od ruskog gasa ni sada nije toliko velika da mora da natera Evropsku uniju da prihvati sva pravila Rusije.
“U Evropskoj uniji i u svetu ima toliko puno gasa, a to znači da u ovom trenutku Rusija nije u poziciji da preti niti Evropskoj uniji niti bilo kome drugom”, kaže Pištolova.