"Južna Koreja je kao država izbegla metak, ali predsednik Jun je možda pucao sebi u nogu", rekao je za CNN Deni Rasel (Danny Russel), potpredsednik istraživačkog centra Instituta za azijsko društvo u Sjedinjenim Državama, o pokušaju uvođenja vanrednog stanja u ovoj zemlji, po prvi put od 1980.
Vanredno stanje je nezapamćeno u modernoj demokratskoj eri Južne Koreje, koja je počela kasnih 1980-ih, nakon višedecenijske vojne diktature.
Mračna politička prošlost Južne Koreje obeležena je nizom moćnih vojnih lidera koji su više puta proglasili vanredno stanje.
Južna Koreja je nakon pada vojnih režima uspostavila snažnu demokratiju, ali je ostala veoma polarizovana sa procesima koji više zavise od harizmatičnosti političara nego od demokratskih institucija, ističu analitičari.
U međuvremenu, uspela je da razvije snažnu ekonomiju, četvrtu po veličini u Aziji sa poznatim svetskim brendovima poput Samsunga, Hjundaija, Kije i LG-ija.
Na unutrašnje prilike u Južnoj Koreji utiče i njena komplikovana međunarodna pozicija, pre svega zbog tenzija sa Severnom Korejom koja preti upotrebom nuklearnog oružja.
čitajte Šta su rakete na čvrsta goriva i zašto ih razvija Sjeverna KorejaZvanični Seul reaguje modernizacijom svoje armije, petom po snazi u svetu, prema Globar Firepower, odmah nakon SAD, Rusije, Kine i Indije.
Poziciju Južne Koreje komplikuje i rat u Ukrajini u kome Severna Koreja sve aktivnije podržava Rusiju, a susedna Kina takođe razvija strateško partnerstvo sa Moskvom.
Sadašnji potres posledica je političkog ćorsokaka u zemlji: opozicione partije imaju parlamentarnu većinu, blokirajući Junove političke inicijative, a nedavno je zatražila i opoziv najvišeg tužioca jer nije pokrenuo postupak protiv Junove supruge zbog navodne korupcije.
Jun, kome opada popularnost, reagovao je uvođenjem vanrednog stanja da bi, kako je rekao, "iskorenio prosevernokorejske snage i zaštitio ustavni demokratski poredak".
Novajlija u politici
Jun Suk Jeol je bio relativno novajlija u politici kada je postao predsednik 2022. Skrenuo je pažnju na sebe kada je kao tužilac pokrenuo krivični postupak protiv bivše predsednice Park Guen Hje 2016. po optužbi za korupciju.
Pobedio je tesno svog liberalnog protivnika Li Džae Mjunga sa 0.7 odsto glasova više - što je najneizvesniji rezultat od uvođenja direktnih predsedničkih izbora 1987. godine.
Jun je došao na vlast u trenutku kada je zemlja još osećala posledice pandemije COVID-a 19, dok su pitanja poput korupcije i jednakosti polova – produbljivala političku polarizaciju.
Poslanici i članovi glavne opozicione Demokratske partije drže plakate na kojima piše "Jun Suk Jeol treba da podnese ostavku" na mitingu protiv južnokorejskog predsednika u Nacionalnoj skupštini u Seulu, 4. decembra 2024.
Suočene sa hiperkonkurentnim tržištem rada i vrtoglavim rastom cena stanova, takozvane "antifeministkinje" su tvrdile da je nastojanje zemlje da se pozabavi rodnom nejednakošću otišlo predaleko u korist žena.
Feministkinje su, u međuvremenu, ukazivale na široko rasprostranjeno seksualno nasilje u zemlji i nisku zastupljenost žena na važnim položajima u društvu - kao primere koliko je njihova diskriminacija i dalje rasprostranjena.
Jun se suočio sa nezadovoljstvom porodica najmanje 153 poginule osobe u stampedu velikog broja ljudi u uskoj ulici tokom proslave Noći veštica u glavnom gradu Seulu 2023.
One su ga optuživale da je blokirao zakon koji bi omogućio pokretanje nove istrage ovog incidenta.
Potom je takođe prošle godine izbio skandal u čijem je središtu bila Junova supruga Kim Keon Hi, optužena je da je prihvatila kao poklon Diorovu torbu vrednu 2.200 dolara, što je u suprotnosti sa zakonom protiv korupcije koji zabranjuje državnim službenicima i njihovim supružnicima da primaju poklone vrednijim od 750 dolara.
Jun je rekao da je reč o "političkoj podmetačini i predstavi", odbacujući zahtev za istragom. To je svakako imalo uticaja na rezultate parlamentarnih izbora u aprilu ove godine na kojima su liberalne opozicione stranke ostvarile ubedljivu pobedu.
Kako navodi CNN, ironično je da je Jun, koji je kao tužilac vodio postupak protiv bivše predsednice, sada između ostalog pokušao da uvede vanredno stanje zbog predloga opozicione Demokratske stranke za opoziv najviših tužilaca jer, prema njenim navodima, nisu procesuirali slučaj prve dame.
Nakon parlamentarnih izbora, Junova pozicija je oslabljena i svedena na stavljanje veta na zakone koje je usvojila opozicija, što je taktika koju je koristio sa "neviđenom učestalošću", rekla je Selest Arington (Celeste Arrington), direktorka Instituta za korejske studije Univerziteta Džordž Vašington.
Televizijsko obraćanje predsednika Juna na kojem je proglasio vanredno stanje, . decembra 2024.
Ove nedelje, opozicija je smanjila budžet koji su predložile vlada, na šta Jun ne može da uloži veto.
Sa političkim izazovima kojima je sateran uza zid, Jun se opredelio za nuklearnu opciju - potez koji je malo ko mogao da predvidi, ističe CNN.
Duga istorija državnih udara i opoziva
Ukoliko Jun bude opozvan, Jun neće biti izuzetak. Istorija Južne Koreje obeležena je državnim udarima, zatvaranjem, opozivima i atentatima dok je zemlja prelazila iz višedecenijske vojne diktature u demokratiju.
Prvi predsednik republike nakon sticanja nezavisnosti od Japana posle Drugog svetskog rata, Sigman Ri, bio je primoran da ode u izgnanstvo zbog studentske pobune 1960.
Njegov naslednik Jun Po Sun je bio na funkciji manje od dve godine pre nego što je zbačen u državnom udaru.
Parka Čung Hija, sledećeg autoritarnog predsednika koji je vladao 18 godina, ubio je 1979. njegov sopstveni šef obaveštajne službe, čime je otpočela era previranja i brutalne diktatorske vladavine koja je ostavila neizbrisiv trag na politički život zemlje.
Ubrzo nakon Parkove smrti, general Čun Du-Hvan je preuzeo je vlast pučem i proglasio vanredno stanje, hapseći protivnike, zatvarajući univerzitete, zabranjujući političke aktivnosti i gušeći štampu.
Tada je u Južnoj Koreji poslednji put proglašeno vanredno stanje.
Kada su 1980. izbili protesti predvođeni studentima protiv vanrednog stanja, Čun je poslao vojsku da uguši ustanak, ubivši skoro 200 ljudi.
Vladao je gvozdenom pesnicom sve do 1988, nakon što je masovnim protestima bio primoran da dozvoli otvorene predsedničke izbore.
Tokom 1990-ih, Čun je procesuiran zbog državnog udara i masakra u Gvangžuu. Osuđen je na smrt, ali je kasnije pomilovan.
Robusna, ali polarizovana demokratija
Od kasnih 1980-ih, Južna Koreja se transformisala u snažnu demokratiju, sa čestim protestima, slobodom govora, regularnim izborima i mirnim prenosom vlasti.
Ali njena domaća politička scena je i dalje polarizovana i neujednačena, a predsednici sa obe strane političke podele često se suočavaju sa pozivima za opoziv i krivično gonjenje.
Roh Mu Hjun, predsednik od 2003. do 2008. godine, izvršio je samoubistvo dok je bio pod krivičnom istragom zbog navodne korupcije nakon što je napustio funkciju.
Njegov naslednik, Li Mjung-bak, osuđen je na 15 godina zatvora zbog korupcije nakon povlačenja.
A ćerku Park Čung Hija, Park Geun Hje, prvu predsednicu Južne Koreje, opozvao je Parlament zbog trgovine uticajem njenog glavnog pomoćnika i prijatelja.
Osuđena je na 24 godine zatvora zbog korupcije i zloupotrebe položaja. Kasnije je pomilovana.
Leif-Eric Easlei (Leif-Eric Easley), profesor na Univerzitetu Evha u Seulu, rekao je za CNN da južnokorejska demokratija ima pristup sa visokim ulozima i u liderstvu i odgovornosti.
"Političke partije se često dižu i propadaju sa harizmatičnim pojedincima radije nego da obezbede institucionalni kontinuitet zasnovan na ideologiji ili politici", rekao je on.
'Američka pita' i 'vežbanje golfa'
Kada je reč o međunarodnoj politici, Jun je, za razliku od njegovog prethodnika Mun Džae-ina favorizovao dijalog sa Pjongjangom, zauzeo tvrđi stav.
Obećao je da će osnažiti vojsku Južne Koreje, čak je nagovestio da će pokrenuti preventivni napad ako vidi znake ofanzivnog delovanja protiv Seula.
Jun nastoji da neguje bliske odnose sa Vašingtonom. Mnogi Amerikanci su upamtili njegovo izvođenje pesme "Američke pite" (American Pie) Dona Meklina (McLean) u Beloj kući prošle godine.
U Južnoj Koreji se nalazi oko 30.000 američkih vojnika sa bazom Hamfris (Humphreys) u blizini Seula kao najvećom u inostranstvu, što je nasleđe Korejskog rata 1950-1953.
Američki kontigent služi kao protivteža sve ratobornijoj Severnoj Koreji i agresivnoj Kini u strateški kritičnom regionu.
Pored Japana i Filipina, Južna Koreja je deo trija regionalnih sila koje decenijama održavaju bliske odnose sa Vašingtonom omogućavajući jačanje američkog uticaja u Aziji i na Pacifiku.
čitajte Japan, Južna Koreja i SAD potpisali odbrambeni memorandum zbog pretnji Severne KorejePredsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) je organizovao 2023. samit u Kemp Dejvidu sa Japanom i Južnom Korejom, nastojeći da ublaži istorijsko nepoverenje između ove dve zemlje.
U međuvremenu raste neizvesnost uoči povratka u Belu kuću novoizabranog predsednika Donalda Trampa (Trump), koji je ranije izrazio skepticizam u pogledu finansijskog aranžmana između SAD i Južne Koreje o razmeštanju američkih trupa, tražeći veća izdvajanja zvaničnog Seula.
Predsednička kancelarija Južne Koreje rekla je za CNN da je Jun počeo "ponovo da se bavi golfom prvi put posle osam godina, u pripremi za 'golf diplomatiju'" sa Trampom.