Slučaj Ilija Jurišić, nakon izricanja presude za zločine počinjene u Tuzli, izaziva podjednake reakcije kako u Srbiji tako i u Bosni i Hercegovini. Mišljenja o tome, da li je dobro što mu je suđeno u Srbiji umesto u Bosni, podeljana su. Neki smatraju da je ovo, uprkos svemu, korak napred u procesu namirivanja pravde, ali drugi veruju da će to dodatno podići zidove između srbijanskog i bosanskog društva. Ovako zategnuti odnosi, donekele bi mogli biti opušteni, ako bi se Jurišiću dozvolilo da kaznu služi u Bosni, a za šta, kako tvrde u srbijanskom Ministarstvu pravde, postoje zakonske mogućnosti.
Borci za ljudska prava pitaju se da li je dobro što je Jurišiću, uprkos tome što je državljanin Bosne i Hercegovine, suđeno u Srbiji i da li će ta presuda pomoći procesima suočavanja i pomirenja ili će njeni efekti biti suprotni?
Ministarka pravde Snežana Malović nije želela da komentariše presudu, ali je istakla da politički dijalog između dve zemlje i dalje postoji.
“Ne mogu da prokomentarišem jučerašnju presudu, jer je još uvek u pitanju postupak koji traje. U pitanju je nepravosnažna odluka, jer još imamo samo izricanje presude, ali nemamo izrađenu odluku.”
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je u ponedeljak nekadašnjeg starešinu Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla Iliju Jurišića na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu JNA na Brčanskoj malti u Tuzli 15. maja 1992. godine. Jurišić je osuđen za komandnu odgovornost, odnosno za upotrebu nedozvoljenih sredstava prilikom napada na kolonu.
Sociloškinja i stručanjakinja za ratne zločine Janja Beč-Nojman kaže za RSE da u ovom procesu postoje stvari koje su dobre, ali i one koje su za sam slučaj loše:
Bolje bi bilo da je suđeno u BiH
“Mislim da je dobro da je uopšte došlo do su suđenja. Po meni kao sociologu i nekom ko se bavi socijalnom patologijom i traumama dugog trajanja, meni je sve to važnije od mesta gde se dogodilo. Zato što je to suđenje u prvoj liniji vraćanje digniteta žrtvama. Drugo, mislim da sva ta suđenja, nezavisno od svih tih diskutabilnih pitanja za koje se slažem da su otvorena, mislim da takva suđenja ipak omogućavaju očuvanje svesti o ratnim zločinima koji su se desili u regionu i koji su preduslov za očuvanje same ljudske supstance u regionu. Šta meni smeta u vezi s tim suđenjem kao psihologu i sociologu? Meni smeta što se bojim politizacije i relativizacije.”
Sa druge strane, advokat Dragoljub Todorović smatra da je za procese pomirenja, bilo daleko bolje da je Iliji Jurišiću suđeno u Bosni:
“Mislim da je ovo suđenje trebalo organizovati u Sarajevu, a ne ovde. Inače je povređeno pravo na odbranu, jer nije mogao da koristi svedoke koje bi tamo mogao.”
U presudi Jurišiću se navodi da je tokom napada na Tuzlansku kolonu, sastavljenu od pripadnike tadašnje JNA, poginulo oko 50 ljudi, a ranjeno najmanje 33, a da je pucano i na obeležena vozila saniteta, koja su i uništena. Gotovo svi ubijeni i ranjeni mahom su bili građani Bosne i Hercegovine. Zbog toga je, između ostalog, i tamošnje ministratvo pravde tražilo od Srbije da se slučaj ustupi bosankom pravosuđu, koje je to odbilo.
Neki smatraju da bi se sadašnje napetosti između BiH i Srbije, mogle ublažiti ako bi se Jurišiću dozvolilo da kaznu služi u Bosni i Hercegovini.
Ministar pravde BiH Bariša Čolak, očekuje da Jurišić bude transferisan Bosni i naglašava da ovakvi slučajevi samo izazivaju nove tenzije i ne vode društva ka rešavanju problema:
Slučaj će još više udaljiti srbijansko i bh. društvo
“Takve mogućnosti postoje i prema sadašnjim međunarodnim konvencijama. Mi insistiramo da napravimo sporazum i o pravnoj pomoći, odnosno izmene i dopune o pravnoj pomoći ukrivičnim stvarima. To je jako bitno za mene, posebno zbog ovih slučajeva ratnih zločina.”
A, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da je preuranjeno govoriti o tome da li Ilija Jurišić može služiti kaznu u BiH:
“Treba da se sačeka odluka drugostepenog suda i tek tada mođemo razgovarati o modalitetima eventualnog njegovog transfera u BiH.”
RFE: Kada presuda postane pravosnažna, da li je moguće da on služi kaznu u Bosni i Hercegovini?
Homen: Apsolutno je moguće, jer uvek može da se izvrši transfer određenog lica s obzirom da on nije građanin Srbije, nema nikakvih ograničenja da se izruči u BiH na izvršenje kazne.
Jedan neimenovani inostrani eskept za međunarodno humanitarno pravo rekao je RSE da je presuda Iliji Jurišiću prilično kontroverzna, jer je je na samoj ivici onoga što se zove dozvoljen i nedozvoljen načina ratovanja. On kaže da će ovo suđenje još više udaljiti bosansko i srbijansko društvo i da bi bilo dobro da svaka zemlja sudi svojim građanima ili da svaki entitet sudi svojim zločincima. Naš izvor kaže da je pored samog slučaja pod velikim znakom pitanja i sama kazna.
“Mene je visina kazne jako iznenadila”, rekao je on.
Janja Beč-Nojman naglašava da upravo suočavanjem različitih mišljenja društva na taj način idu kroz traumu jer na ovim prostorima, kako kaže, nema crno-belih modela:
“Čak i da ovakvo suđenje pokrene tako važna pitanja kao što su gde da se sudi, kom državljaninu. Ako drži javnost u tome da se to ne zaboravlja, onda mislim da je to već neki rezultat u ukupnim odnosima. Najgori bi bio zaborav i ćutanje o tome.”
Borci za ljudska prava pitaju se da li je dobro što je Jurišiću, uprkos tome što je državljanin Bosne i Hercegovine, suđeno u Srbiji i da li će ta presuda pomoći procesima suočavanja i pomirenja ili će njeni efekti biti suprotni?
Ministarka pravde Snežana Malović nije želela da komentariše presudu, ali je istakla da politički dijalog između dve zemlje i dalje postoji.
“Ne mogu da prokomentarišem jučerašnju presudu, jer je još uvek u pitanju postupak koji traje. U pitanju je nepravosnažna odluka, jer još imamo samo izricanje presude, ali nemamo izrađenu odluku.”
Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je u ponedeljak nekadašnjeg starešinu Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla Iliju Jurišića na 12 godina zatvora zbog napada na kolonu JNA na Brčanskoj malti u Tuzli 15. maja 1992. godine. Jurišić je osuđen za komandnu odgovornost, odnosno za upotrebu nedozvoljenih sredstava prilikom napada na kolonu.
Sociloškinja i stručanjakinja za ratne zločine Janja Beč-Nojman kaže za RSE da u ovom procesu postoje stvari koje su dobre, ali i one koje su za sam slučaj loše:
Bolje bi bilo da je suđeno u BiH
“Mislim da je dobro da je uopšte došlo do su suđenja. Po meni kao sociologu i nekom ko se bavi socijalnom patologijom i traumama dugog trajanja, meni je sve to važnije od mesta gde se dogodilo. Zato što je to suđenje u prvoj liniji vraćanje digniteta žrtvama. Drugo, mislim da sva ta suđenja, nezavisno od svih tih diskutabilnih pitanja za koje se slažem da su otvorena, mislim da takva suđenja ipak omogućavaju očuvanje svesti o ratnim zločinima koji su se desili u regionu i koji su preduslov za očuvanje same ljudske supstance u regionu. Šta meni smeta u vezi s tim suđenjem kao psihologu i sociologu? Meni smeta što se bojim politizacije i relativizacije.”
Sa druge strane, advokat Dragoljub Todorović smatra da je za procese pomirenja, bilo daleko bolje da je Iliji Jurišiću suđeno u Bosni:
“Mislim da je ovo suđenje trebalo organizovati u Sarajevu, a ne ovde. Inače je povređeno pravo na odbranu, jer nije mogao da koristi svedoke koje bi tamo mogao.”
U presudi Jurišiću se navodi da je tokom napada na Tuzlansku kolonu, sastavljenu od pripadnike tadašnje JNA, poginulo oko 50 ljudi, a ranjeno najmanje 33, a da je pucano i na obeležena vozila saniteta, koja su i uništena. Gotovo svi ubijeni i ranjeni mahom su bili građani Bosne i Hercegovine. Zbog toga je, između ostalog, i tamošnje ministratvo pravde tražilo od Srbije da se slučaj ustupi bosankom pravosuđu, koje je to odbilo.
Neki smatraju da bi se sadašnje napetosti između BiH i Srbije, mogle ublažiti ako bi se Jurišiću dozvolilo da kaznu služi u Bosni i Hercegovini.
Ministar pravde BiH Bariša Čolak, očekuje da Jurišić bude transferisan Bosni i naglašava da ovakvi slučajevi samo izazivaju nove tenzije i ne vode društva ka rešavanju problema:
Slučaj će još više udaljiti srbijansko i bh. društvo
“Takve mogućnosti postoje i prema sadašnjim međunarodnim konvencijama. Mi insistiramo da napravimo sporazum i o pravnoj pomoći, odnosno izmene i dopune o pravnoj pomoći ukrivičnim stvarima. To je jako bitno za mene, posebno zbog ovih slučajeva ratnih zločina.”
A, državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen smatra da je preuranjeno govoriti o tome da li Ilija Jurišić može služiti kaznu u BiH:
“Treba da se sačeka odluka drugostepenog suda i tek tada mođemo razgovarati o modalitetima eventualnog njegovog transfera u BiH.”
RFE: Kada presuda postane pravosnažna, da li je moguće da on služi kaznu u Bosni i Hercegovini?
Homen: Apsolutno je moguće, jer uvek može da se izvrši transfer određenog lica s obzirom da on nije građanin Srbije, nema nikakvih ograničenja da se izruči u BiH na izvršenje kazne.
Jedan neimenovani inostrani eskept za međunarodno humanitarno pravo rekao je RSE da je presuda Iliji Jurišiću prilično kontroverzna, jer je je na samoj ivici onoga što se zove dozvoljen i nedozvoljen načina ratovanja. On kaže da će ovo suđenje još više udaljiti bosansko i srbijansko društvo i da bi bilo dobro da svaka zemlja sudi svojim građanima ili da svaki entitet sudi svojim zločincima. Naš izvor kaže da je pored samog slučaja pod velikim znakom pitanja i sama kazna.
“Mene je visina kazne jako iznenadila”, rekao je on.
Janja Beč-Nojman naglašava da upravo suočavanjem različitih mišljenja društva na taj način idu kroz traumu jer na ovim prostorima, kako kaže, nema crno-belih modela:
“Čak i da ovakvo suđenje pokrene tako važna pitanja kao što su gde da se sudi, kom državljaninu. Ako drži javnost u tome da se to ne zaboravlja, onda mislim da je to već neki rezultat u ukupnim odnosima. Najgori bi bio zaborav i ćutanje o tome.”