Zbog očiglednog tretiranja pitanja položaja manjinskih zajednica na jugu Srbije kao posebno osetljivog, nadležni ministri Vlade Srbije, zatim predstavnici dela albanskih političkih partija kao i međunarodne zajednice okupili su se iza strogo zatvorenih vrata, gde su razmatrali rezultate zajedničke aktivnosti.
Nakon sastanka saopštili su da su učinjeni bitni pozitivni iskoraci, a takve ocene čule su se i od onih koji redovno kritikuju Vladu zbog ondnosa prema tri opštine u kojima Albanci čine većinu.
Sve to povodom dve godine od potpisivanja Sporazuma o principima rekonstrukcije vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Nakon dva sata razgovora ministar za lokalnu upravo i samoupravu, koji je prilikom nedavne rekonstrukcije Vlade preuzeo i resor za ljudska prava, Milan Marković rekao je:
„Nije lako. Vrlo često ili u 99 odsto slučajeva svaka inicijativa je iz Beograda. Vrlo je malo lokalnih inicijativa, ako se izuzmu inicijative nevladinog sektora koji se u međuvremenu u dobroj meri razvio“.
Marković podvlači da Vlada koju predstavlja čini sve kako bi se otklonili svi rizici po miran suživot Albanaca i Srba na jugu Srbije.
„Nije normalno da ne postoje udžbenici na albanskom jeziku“, kazao je Marković i izneo očekivanja da bi već ove godine taj problem mogao biti rešen. Ono za šta se rešenje ne nazire, a na čemu Albanci iz tri opštine insistiraju, jeste priznavanje diploma Univerziteta u Prištini na teritoriji Srbije. Po tom pitanju Marković ne odstupa.
„Vi znate da priznajemo diplome iz Prištine dok su one imale pečat UNMIK-a. Nakon toga je neko u Prištini odlučio da na te diplome stavi pečat Repulika Kosovo. Potpuno je jasno da mi takve diplome ne možemo priznati. Onima koji su to u Prištini uradili mi smo lepo predložili da se ne stavi ništa. Da se nađe bilo koje drugo pratkično rešenje. Lepo smo predložili da Priština ne koristi tu decu za politiku. Nego da se toj deci omogući diploma koju ćemo mi u Beogradu moći da priznamo“, kazao je Marković.
Treba snage i interesovanja
Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje problem prištinskih diploma navodi kao jedan od osnovnih razloga odliva mozgova iz zone južne Srbije. Na argumente koje je izneo ministar Marković za RSE je odgovorio:
„Đinđićeva vlada je svojevremeno našla snage da reši sličan problem. Još teži. Čak je tada to bio problem od jedanaest godina. Trajao je od 1991. pa je rešen 2002. godine. Treba snage, treba interesovanja. Možda su potrebne neke konsultacije u dijalogu koji predstoji između Beograda i Prištine, ali taman posla da se dogodi ono što najavljuje državni sekretar u kosovskom ministarstvu Oliver Ivanović. Da će to da traje najmanje deset godina. Zamislite kada bi naši mladi ljudi trebalo toliko da čekaju za ostvarivanje osnovnog prava, da počnu da rade“.
Halimi je jedini poslanik Albanac u Skupštini Srbije. Neravnomerna zastupljenost predstavnika ove manjine u institucijama takođe je pitanje koje Srbija deset godina ne uspeva da reši.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izneo je podatke koji, navodi, svedoče o drugačijem stanju.
„U Preševu od 154 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, 115 je Albanaca. U Bujanovcu od 198 pripadnika MUP-a, 101 je Albanac. Upravo ovih dana je raspisan i konkurs za novih 50 pripadnika MUP-a, 10 u Medveđi i po 20 u Bujanovcu i Preševu“, naveo je Dačić.
Takođe, ne sme se izgubiti iz vida da je reč o osetljivoj zoni u kojoj su se sukobi rasplamsali nakon pada Miloševićevog režima. Pre deset godina nadležni su se sukobili i sa paralmilitarlnim formacijama lokalnih Albanaca, dok se povremeni oružani incidenti beleže do danas.
Prostor tri opštine neprekidno je zona povećanih bezbednostnih rizika. Dačić time objašnjava i razloge zbog kojih je pojačano prisustvo posebnih policijskih snaga, zbog čega albanski predstavnici redovno protestuju.
„Kada je reč o prisustvu Žandarmerije na tom području ja sam do sada više puta dao nalog. Žandarmerija i druge posebne jedinice će raditi samo one poslove koje ne mogu da rade pripadnici redovne multietničke policije“, kazao je on.
Kompleksna scena
Vlast je rešena, uveravaju iz Vlade Srbije, da problem sa mnogo aspekata rešavaju donošenjem odluka korisnih za same građane. Jedna od tih treablo bi da budu potezi koji bi umanjli stopu nezaposlenosti što je u nekim delovima juga Srbije i na procentu od 70 odsto.
Milan Marković insistira na tome da su često razlozi zbog kojih se situacija tako sporo menja upravo na lokalu.
„Prosto je ta scena toliko kompleksna, toliko zavisi od meni neshvatljivih stvari, od ličnih odnosa među ljudima, među liderima, zatim kalkulacija o tome koliko će ko imati procenata u ovom ili ono selu. Sve to znatno otežava rad Koordinacionog tela“, objašnjava Marković.
U ime predastvnika međunarodne zajednice kao najbitniji iskorak predstavnik OEBS-a Dimitros Kipreos naveo je formiranje multietničke vlasti u Bujanovcu, kao i najavu otvaranja Ekonomskog fakulteta u tom gradu, što bi usledilo nakon otvaranja odeljenja Ekomskog i Pravnog fakulteta u Medveđi.
„Naš cilj je da sa tim procesom nastavimo dinamičnije i sa više rezlutata u budućnosti. Da vidimo kako lokalne multietničke vlasti više sarađuju. Želimo da u oktobru bude otvoren Ekonomski fakultet u Bujanovcu, kao i da vidimo veći broj predstavnika albanske zajednice zaposlenih u administraciji kao što je ministar Marković i ovog puta obećao“, poručio je Kipreos.
Američki i britanski ambasadori Meri Vorlik i Majkl Devenport, te predstavnik Evropske unije Vensan Dežer, odmah po sastanku napustili su zgradu Vlade, izbegavši tako susret sa novinarima.
Nakon sastanka saopštili su da su učinjeni bitni pozitivni iskoraci, a takve ocene čule su se i od onih koji redovno kritikuju Vladu zbog ondnosa prema tri opštine u kojima Albanci čine većinu.
Sve to povodom dve godine od potpisivanja Sporazuma o principima rekonstrukcije vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Nakon dva sata razgovora ministar za lokalnu upravo i samoupravu, koji je prilikom nedavne rekonstrukcije Vlade preuzeo i resor za ljudska prava, Milan Marković rekao je:
„Nije lako. Vrlo često ili u 99 odsto slučajeva svaka inicijativa je iz Beograda. Vrlo je malo lokalnih inicijativa, ako se izuzmu inicijative nevladinog sektora koji se u međuvremenu u dobroj meri razvio“.
Marković podvlači da Vlada koju predstavlja čini sve kako bi se otklonili svi rizici po miran suživot Albanaca i Srba na jugu Srbije.
„Nije normalno da ne postoje udžbenici na albanskom jeziku“, kazao je Marković i izneo očekivanja da bi već ove godine taj problem mogao biti rešen. Ono za šta se rešenje ne nazire, a na čemu Albanci iz tri opštine insistiraju, jeste priznavanje diploma Univerziteta u Prištini na teritoriji Srbije. Po tom pitanju Marković ne odstupa.
„Vi znate da priznajemo diplome iz Prištine dok su one imale pečat UNMIK-a. Nakon toga je neko u Prištini odlučio da na te diplome stavi pečat Repulika Kosovo. Potpuno je jasno da mi takve diplome ne možemo priznati. Onima koji su to u Prištini uradili mi smo lepo predložili da se ne stavi ništa. Da se nađe bilo koje drugo pratkično rešenje. Lepo smo predložili da Priština ne koristi tu decu za politiku. Nego da se toj deci omogući diploma koju ćemo mi u Beogradu moći da priznamo“, kazao je Marković.
Treba snage i interesovanja
Riza Halimi iz Partije za demokratsko delovanje problem prištinskih diploma navodi kao jedan od osnovnih razloga odliva mozgova iz zone južne Srbije. Na argumente koje je izneo ministar Marković za RSE je odgovorio:
„Đinđićeva vlada je svojevremeno našla snage da reši sličan problem. Još teži. Čak je tada to bio problem od jedanaest godina. Trajao je od 1991. pa je rešen 2002. godine. Treba snage, treba interesovanja. Možda su potrebne neke konsultacije u dijalogu koji predstoji između Beograda i Prištine, ali taman posla da se dogodi ono što najavljuje državni sekretar u kosovskom ministarstvu Oliver Ivanović. Da će to da traje najmanje deset godina. Zamislite kada bi naši mladi ljudi trebalo toliko da čekaju za ostvarivanje osnovnog prava, da počnu da rade“.
Halimi je jedini poslanik Albanac u Skupštini Srbije. Neravnomerna zastupljenost predstavnika ove manjine u institucijama takođe je pitanje koje Srbija deset godina ne uspeva da reši.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izneo je podatke koji, navodi, svedoče o drugačijem stanju.
„U Preševu od 154 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, 115 je Albanaca. U Bujanovcu od 198 pripadnika MUP-a, 101 je Albanac. Upravo ovih dana je raspisan i konkurs za novih 50 pripadnika MUP-a, 10 u Medveđi i po 20 u Bujanovcu i Preševu“, naveo je Dačić.
Takođe, ne sme se izgubiti iz vida da je reč o osetljivoj zoni u kojoj su se sukobi rasplamsali nakon pada Miloševićevog režima. Pre deset godina nadležni su se sukobili i sa paralmilitarlnim formacijama lokalnih Albanaca, dok se povremeni oružani incidenti beleže do danas.
Prostor tri opštine neprekidno je zona povećanih bezbednostnih rizika. Dačić time objašnjava i razloge zbog kojih je pojačano prisustvo posebnih policijskih snaga, zbog čega albanski predstavnici redovno protestuju.
„Kada je reč o prisustvu Žandarmerije na tom području ja sam do sada više puta dao nalog. Žandarmerija i druge posebne jedinice će raditi samo one poslove koje ne mogu da rade pripadnici redovne multietničke policije“, kazao je on.
Kompleksna scena
Vlast je rešena, uveravaju iz Vlade Srbije, da problem sa mnogo aspekata rešavaju donošenjem odluka korisnih za same građane. Jedna od tih treablo bi da budu potezi koji bi umanjli stopu nezaposlenosti što je u nekim delovima juga Srbije i na procentu od 70 odsto.
Milan Marković insistira na tome da su često razlozi zbog kojih se situacija tako sporo menja upravo na lokalu.
„Prosto je ta scena toliko kompleksna, toliko zavisi od meni neshvatljivih stvari, od ličnih odnosa među ljudima, među liderima, zatim kalkulacija o tome koliko će ko imati procenata u ovom ili ono selu. Sve to znatno otežava rad Koordinacionog tela“, objašnjava Marković.
Kipreos: Želimo da u oktobru bude otvoren Ekonomski fakultet u Bujanovcu, kao i da vidimo veći broj predstavnika albanske zajednice zaposlenih u administraciji.
„Naš cilj je da sa tim procesom nastavimo dinamičnije i sa više rezlutata u budućnosti. Da vidimo kako lokalne multietničke vlasti više sarađuju. Želimo da u oktobru bude otvoren Ekonomski fakultet u Bujanovcu, kao i da vidimo veći broj predstavnika albanske zajednice zaposlenih u administraciji kao što je ministar Marković i ovog puta obećao“, poručio je Kipreos.
Američki i britanski ambasadori Meri Vorlik i Majkl Devenport, te predstavnik Evropske unije Vensan Dežer, odmah po sastanku napustili su zgradu Vlade, izbegavši tako susret sa novinarima.