Vlada Srbije pozvala je albanske političare iz Preševa, Medveđe i Bujanovca da aktivnije učestvuju u rešavanju postojećih problema u ovim opštinama na jugu zemlje i da formiraju Savet albanske nacionalne manjine. Predstavnici albanskih partija u Preševskoj dolini smatraju, da bi formiranje Saveta moglo da doprinese poboljšanju odnosa i kvaliteta života, ali takođe, poručuju da su za pravu stabilizaciju tog područja neophodni daleko relaksiraniji odnosi na relaciji Beograd – Priština.
"Problemi na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa postoje, ali Vlada i Koordinaciono telo pokušavaju da ih reše u što kraćem roku”, poručuje predsedavajući ovog tela i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković:
„Ti problemi su problemi koji su, dobrim delom, karakteristični i za mnoge druge opštine u Srbiji. Pre svega mislim na probleme nezaposlenosti i teške ekonomske situacije. Naravno, ima i onih problema koji se tiču činjenice, da u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa živi albanska nacionalna manjina, i ti problemi se, pre svega, odnose na pitanje obrazovanja i delimične službene upotrebe jezika i pisma.“
A kada je u pitanju trenutna bezbednosna situacija:
“Mogu reći da smo mi, na svu sreću, jako daleko od bilo kakvih sukoba u Preševskoj dolini. Mnogo dalje nego što je to vremenska distanca u ovih proteklih desetak godina.”
Kako bezbednosnu situaciju na jugu Srbije vide politički lideri Albanaca sa tog područja? Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac:
“Mislim da je, trenutno, situacija stabilna. Ne postoji ni jedan elemenat koji bi ukazivao da će se ona pogoršati, osim, moguće je, da bude otežavajuća situacija nakon donošenja odluke Međunarodnog suda u Hagu o statusu Kosova.”
Predsednik Partije za demokratsko delovanje i poslanik iz Preševa Riza Haljimi ocenjuje da "getoizacija” regiona južne Srbije utiče na njegovu ekonomiju. Haljimi kaže da su investicije na jugu Srbije slabe, jer investitori ne mogu da plasiraju proizvode, kao i da na ekonomska ulaganja u region utiče bezbednosna sitacija, koju prouzrokuju povremeni incidenti.
Očekujuci poboljšanje situacije, nakon formiranja Nacionalnog saveta Albanaca - 6. juna i početka procesa regionalizacije, Haljimi skreće pažnju na još jedan važan preduslov:
“Radi prave stabilizacije tog područja neophodni su daleko relaksiraniji odnosi na relaciji Priština – Beograd. Bez tog elementa neće biti prave stabilizacije. Ima dosta osetljivih životnih problema koji čekaju na rešavanje. Zbog nerešenih relacija i odnosa Prištine i Beograda, građani ostaju kratkih rukava i ne mogu da rešavaju te probleme.”
Kako strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija, koje su, u proteklom periodu, u značajnoj meri finansijski podržale opštine u Preševskoj dolini, vide trenutnu situaciju i njen dalji razvoj? Ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik:
“Sve naše investicije u jug Srbije dokaz su uverenja SAD da taj deo Srbije može i treba da bude integralni deo države koja ubrzano ide ka Evropskoj uniji.”
Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort kaže da je i dalje neophodno posvećivanje posebne pažnje tom regionu, zbog dešavanja u bliskoj prošlosti i napominje, da je stabilnost na jugu Srbije osnova za dolazak investitora.
Čitava oblast je talac
Iz ugla pojednih predstavnika političkih partija Albanaca na jugu Srbije, poseban problem je pitanje sigurnosti lokalnog stanovništva zbog – kako kaže predsednik Opštine Preševo Ragmi Mustafa:
“ … prekomerne koncentracije vojske i žandarmerije duž granice sa Republikom Kosovo, gde ima dosta naseljenih mesta i gde postoji vojni, odnosno policijski režim. Naravno, da je svuda u svetu, gde je vojsjka, žandarmerija ili policija postavljena, tu su posebne regulative kretanje ljudi i roba.”
Ipak, politički lideri Albanaca veruju u unapređenje postojeće situacije, ali dele mišljenje Rize Haljimija, da je preduslov za potpunu stabilizaciju – dijalog Beograda i Prištine. Šaip Kamberi:
“Mislim da je to, uopšte, ključ stabilnosti Zapadnog Balkana. Ja se nadam, da će se nakon donošenja savetodavnog mišljenja suda u Hagu, ako ništa drugo, krenuti u tu tehničku saradnju između Beograda i Prištine. To će biti jedan dodatni, pozitivni elemenat, s obzirom da, već, postoje indicije da se stvaraju uslovi za uspostavljanje nove ere odnosa između Albanije i Srbije.“
Britanski novinar i dobar poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda smatra da je poslednjih godina dosta učinjeno na poboljšanju sveukupne situacije u Preševskoj dolini, ali napominje da se tamošnje stanovništvo i dalje suočava sa nizom ekonomskih problema, koje dodatno usložnjava etnička komponenta. Džuda se u potpunosti slaže sa ocenom o neophodnosti dijaloga između Beograda i Prištine:
“Ne samo da je bitan, već je od vitalnog značaja. Bez odgovarajućeg dijaloga, čitava oblast je neka vrsta taoca. Jer, za ovaj region možemo učiniti određene stvari, ali ukoliko postoji mogućnost, a ja mislim da ona ne postoji, da se jednog dana granice promene, onda čitava oblast ostaje talac. Ne vidim zašto bi bilo ko tamo ulagao novac, ako nije siguran koja će to država biti za 5 ili za 10 godina. Ja ne mislim da će se granice menjati, ali u Beogradu postoje ljudi koji misle da postoji takav scenario. I u Preševskoj dolini postoje ljudi koji bi voleli takav scenario. Sve dok ne bude jasno u kom pravcu će se stvari odvijati, oblast ostaje talac”, kaže Džuda.
"Problemi na području opština Preševo, Bujanovac i Medveđa postoje, ali Vlada i Koordinaciono telo pokušavaju da ih reše u što kraćem roku”, poručuje predsedavajući ovog tela i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković:
„Ti problemi su problemi koji su, dobrim delom, karakteristični i za mnoge druge opštine u Srbiji. Pre svega mislim na probleme nezaposlenosti i teške ekonomske situacije. Naravno, ima i onih problema koji se tiču činjenice, da u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa živi albanska nacionalna manjina, i ti problemi se, pre svega, odnose na pitanje obrazovanja i delimične službene upotrebe jezika i pisma.“
A kada je u pitanju trenutna bezbednosna situacija:
“Mogu reći da smo mi, na svu sreću, jako daleko od bilo kakvih sukoba u Preševskoj dolini. Mnogo dalje nego što je to vremenska distanca u ovih proteklih desetak godina.”
Kako bezbednosnu situaciju na jugu Srbije vide politički lideri Albanaca sa tog područja? Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac:
“Mislim da je, trenutno, situacija stabilna. Ne postoji ni jedan elemenat koji bi ukazivao da će se ona pogoršati, osim, moguće je, da bude otežavajuća situacija nakon donošenja odluke Međunarodnog suda u Hagu o statusu Kosova.”
Predsednik Partije za demokratsko delovanje i poslanik iz Preševa Riza Haljimi ocenjuje da "getoizacija” regiona južne Srbije utiče na njegovu ekonomiju. Haljimi kaže da su investicije na jugu Srbije slabe, jer investitori ne mogu da plasiraju proizvode, kao i da na ekonomska ulaganja u region utiče bezbednosna sitacija, koju prouzrokuju povremeni incidenti.
Očekujuci poboljšanje situacije, nakon formiranja Nacionalnog saveta Albanaca - 6. juna i početka procesa regionalizacije, Haljimi skreće pažnju na još jedan važan preduslov:
“Radi prave stabilizacije tog područja neophodni su daleko relaksiraniji odnosi na relaciji Priština – Beograd. Bez tog elementa neće biti prave stabilizacije. Ima dosta osetljivih životnih problema koji čekaju na rešavanje. Zbog nerešenih relacija i odnosa Prištine i Beograda, građani ostaju kratkih rukava i ne mogu da rešavaju te probleme.”
Kako strane diplomate i predstavnici međunarodnih organizacija, koje su, u proteklom periodu, u značajnoj meri finansijski podržale opštine u Preševskoj dolini, vide trenutnu situaciju i njen dalji razvoj? Ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik:
“Sve naše investicije u jug Srbije dokaz su uverenja SAD da taj deo Srbije može i treba da bude integralni deo države koja ubrzano ide ka Evropskoj uniji.”
Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort kaže da je i dalje neophodno posvećivanje posebne pažnje tom regionu, zbog dešavanja u bliskoj prošlosti i napominje, da je stabilnost na jugu Srbije osnova za dolazak investitora.
Čitava oblast je talac
Iz ugla pojednih predstavnika političkih partija Albanaca na jugu Srbije, poseban problem je pitanje sigurnosti lokalnog stanovništva zbog – kako kaže predsednik Opštine Preševo Ragmi Mustafa:
“ … prekomerne koncentracije vojske i žandarmerije duž granice sa Republikom Kosovo, gde ima dosta naseljenih mesta i gde postoji vojni, odnosno policijski režim. Naravno, da je svuda u svetu, gde je vojsjka, žandarmerija ili policija postavljena, tu su posebne regulative kretanje ljudi i roba.”
Ipak, politički lideri Albanaca veruju u unapređenje postojeće situacije, ali dele mišljenje Rize Haljimija, da je preduslov za potpunu stabilizaciju – dijalog Beograda i Prištine. Šaip Kamberi:
“Mislim da je to, uopšte, ključ stabilnosti Zapadnog Balkana. Ja se nadam, da će se nakon donošenja savetodavnog mišljenja suda u Hagu, ako ništa drugo, krenuti u tu tehničku saradnju između Beograda i Prištine. To će biti jedan dodatni, pozitivni elemenat, s obzirom da, već, postoje indicije da se stvaraju uslovi za uspostavljanje nove ere odnosa između Albanije i Srbije.“
Britanski novinar i dobar poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda smatra da je poslednjih godina dosta učinjeno na poboljšanju sveukupne situacije u Preševskoj dolini, ali napominje da se tamošnje stanovništvo i dalje suočava sa nizom ekonomskih problema, koje dodatno usložnjava etnička komponenta. Džuda se u potpunosti slaže sa ocenom o neophodnosti dijaloga između Beograda i Prištine:
“Ne samo da je bitan, već je od vitalnog značaja. Bez odgovarajućeg dijaloga, čitava oblast je neka vrsta taoca. Jer, za ovaj region možemo učiniti određene stvari, ali ukoliko postoji mogućnost, a ja mislim da ona ne postoji, da se jednog dana granice promene, onda čitava oblast ostaje talac. Ne vidim zašto bi bilo ko tamo ulagao novac, ako nije siguran koja će to država biti za 5 ili za 10 godina. Ja ne mislim da će se granice menjati, ali u Beogradu postoje ljudi koji misle da postoji takav scenario. I u Preševskoj dolini postoje ljudi koji bi voleli takav scenario. Sve dok ne bude jasno u kom pravcu će se stvari odvijati, oblast ostaje talac”, kaže Džuda.