Novoizabranog hrvatskog predsednika Ivu Josipovića čeka niz otvorenih problema u odnosima sa Srbijom, koje je dodatno aktuelizovao i doskorašnji predsednik Stjepan Mesić odlaskom na Kosovo, ali i sudski proces za genocid koji su pokrenule dve države.
Srpski predsednik Boris Tadić je ponovo pozvao svog novog kolegu u Zagrebu da vansudski reše pitanje dve tužbe. Šta očekuje javnost u Srbiji od novog hrvatskog predsednika?
Novoizabranog hrvatskog predsednika Ivu Josipovića u odnosima sa Srbijom čeka izazovan i veoma kompleksan posao.
U prvom pismu novoizabranom hrvatskom kolegi predsednik Srbije Boris Tadić je uz čestitku na izbornoj pobedi pozvao Josipovića da zajedno rade na uspostavljanju evropskih civilizacijskih normi na prostoru Zapadnog Balkana i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Predsednik Srbije je povodom tužbe i kontratužbe pred Međunarodnim sudom pravde ponovio stav Srbije da je "nekorisna svaka konfrontacija država i naroda" i da je uputnije da se svi takvi sporovi rešavaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima zaštite prava žrtava, koje ne smeju ostati zaboravljene, piše u saopštenju iz Tadićevog kabineta.
Dakle teško nasleđe devedesetih, međusobne tužbe za genocid pa i poslednji postupci odlazećeg predednika Stjepana Mesića, samo su deo posla koji predstoji normalizaciji odnosa dve države.
Pitali smo Beograđane čemu se nadaju u srpsko-hrvatskim odnosima nakon dolaska Iva Josipovića na čelo Hrvatske:
Odnosi Beograda i Zagreba pogoršani su zbog posete Mesića Kosovu i njegove odluke da pomiluje osuđenika za ratne zločine nad Srbima. Pred kraj godine usledila je i kontratužba Beograda za genocid protiv Hrvatske.
Pored svih ostavljenih opterećenja Milan Simurdić direktor Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji ambasador Srbije u Hrvatskoj, veruje da će novoizabrani predsednik Hrvatske i pored svih početnih teškoća uspeti da prevaziđe nasleđeno stanje loših političkih odnosa Hrvatske i Srbije.
„Bitno je da se popravi atmosfera. Bitno je da se pronađu načini za pokretanje političkog dijaloga. Novoizabrani hrvatski predsednik bez obzira što je bio involviran u pravne odnose sa Srbijom, uključujući tu i aktuelenu tužbu pred međunarodnim sudom pravde je iskazivao i spremnost da uvaži promenjene okolnosti u odnosu na pomenutu tužbu. Tako da mislim da bi se trebalo nadati da se radi o izboru koji će ići u pravcu poboljašanja odnosa, koji su potpuno nepotrebno otišli u pogrešnom pravcu“, smatra Simurdić.
U Srbiji živi više od 200 hiljada izbeglih hrvatskih Srba. Za protekle dve decenije nije došlo do ozbiljnijeg povratka, većem broju nije vraćena imovina, ali i stanarska prava za oko 42 hiljade izbeglih Srba, kaže Milojko Budimir generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske očekujući od novog predsednika Hrvatske pomake u tom pogledu.
„Mi zaista očekujemo i nadamo se, prosto nas je ta nada i održala, Josipović izgleda i ono što smo mogli čuti u njegovoj predizbornoj kampanji da se zalaže za neke druge vrednosti i standarde koje približavaju Hrvatsku Evropskoj uniji. Mi se nadamo da Hrvatska neće moći ući u Evropsku uniju ako ne ispuni te obaveze koje je preuzela ranije svojim bilateralnim i međunarodnim ugovorima koji se odnose prema Srbima koji su hrvatski državljani“, kaže Budimir.
OZBILJNE GREŠKE
U kom pravcu bi mogli ići srpsko hrvatski odnosi i da li je Mesić ostavio Josipoviću preteško breme govorio je Žarko Puhovski, politički analitičar iz Zagreba:
“Objektivno govoreći Stjepan Mesić je strašno puno učinio za normaliziranje i poboljšanje odnosa sa Srbijom a prije svega sa BiH iako je u zadnjim mjesecima učinio zaista niz veoma ozbiljnih grešaka od kojih je ova sa Kosovom naprosto eklatantna.Gospodin Josipović je čovjek koji je sigurno spreman na saradnju, ali treba upozoriti na jednu stvar koju mnogi u Srbiji i ne znaju - gospodin Josipović tužbu Hrvatske protiv Srbije na sudu u Hagu smatra takorekuć svojim čedom. On je bio važan ako ne i bitan autor te tužbe i čovjek koji je koordinirao skupine eksperata koji su tužbu napisali i tu vidim najveći problem u narednim mjesecima u odnosima sa Srbijom.”
Vrata političkom dijalogu u teško opterećenim odnosima srpskog i hrvatskog društva proteklih godina prvi su otvarali kulturni odnosi. Reditelj Gorčin Stojanović:
“Na kraju krajeva i predsednik Hrvatske sadašnji je snimio sa našom Ivanom Stefanović jedan muzički CD, jer je čovek kompozitor inače. Hoću da kažem dakle da sve te stvari opstojavaju i to baš za vreme “zloglasnog” Sanadera i njegove vlada koja je valja reći dosta uradila na otopljavanju tih odnosa. Ja mislim da slično našim demokratama i SDP mora da pokaže da je veći katolik od pape za razliku od HDZ-a koji nije opterećen dokazivanjem. Ne mislim da je Josipovićev izbor bilo kakav nužno napredak, čak naprotiv on kao autor tužbe protiv Srbije u Hagu može čak da bude i korak nazad u odnosu na Mesića.”
Uz podsećanje da su Mesić i Tadić samo pre šest meseci u Sofiji ustvrdili da su srpsko hrvatski odnosi ključni za region Zapadnog Balkana, problemi koji trenutno opterećuju odnose dve države po svoj prilici pratiće neko vreme početak novog dijaloga Beograda i Zagreba.
Srpski predsednik Boris Tadić je ponovo pozvao svog novog kolegu u Zagrebu da vansudski reše pitanje dve tužbe. Šta očekuje javnost u Srbiji od novog hrvatskog predsednika?
Novoizabranog hrvatskog predsednika Ivu Josipovića u odnosima sa Srbijom čeka izazovan i veoma kompleksan posao.
U prvom pismu novoizabranom hrvatskom kolegi predsednik Srbije Boris Tadić je uz čestitku na izbornoj pobedi pozvao Josipovića da zajedno rade na uspostavljanju evropskih civilizacijskih normi na prostoru Zapadnog Balkana i očuvanju mira i stabilnosti u regionu. Predsednik Srbije je povodom tužbe i kontratužbe pred Međunarodnim sudom pravde ponovio stav Srbije da je "nekorisna svaka konfrontacija država i naroda" i da je uputnije da se svi takvi sporovi rešavaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima zaštite prava žrtava, koje ne smeju ostati zaboravljene, piše u saopštenju iz Tadićevog kabineta.
Dakle teško nasleđe devedesetih, međusobne tužbe za genocid pa i poslednji postupci odlazećeg predednika Stjepana Mesića, samo su deo posla koji predstoji normalizaciji odnosa dve države.
Pitali smo Beograđane čemu se nadaju u srpsko-hrvatskim odnosima nakon dolaska Iva Josipovića na čelo Hrvatske:
Odnosi Beograda i Zagreba pogoršani su zbog posete Mesića Kosovu i njegove odluke da pomiluje osuđenika za ratne zločine nad Srbima. Pred kraj godine usledila je i kontratužba Beograda za genocid protiv Hrvatske.
Pored svih ostavljenih opterećenja Milan Simurdić direktor Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji ambasador Srbije u Hrvatskoj, veruje da će novoizabrani predsednik Hrvatske i pored svih početnih teškoća uspeti da prevaziđe nasleđeno stanje loših političkih odnosa Hrvatske i Srbije.
„Bitno je da se popravi atmosfera. Bitno je da se pronađu načini za pokretanje političkog dijaloga. Novoizabrani hrvatski predsednik bez obzira što je bio involviran u pravne odnose sa Srbijom, uključujući tu i aktuelenu tužbu pred međunarodnim sudom pravde je iskazivao i spremnost da uvaži promenjene okolnosti u odnosu na pomenutu tužbu. Tako da mislim da bi se trebalo nadati da se radi o izboru koji će ići u pravcu poboljašanja odnosa, koji su potpuno nepotrebno otišli u pogrešnom pravcu“, smatra Simurdić.
U Srbiji živi više od 200 hiljada izbeglih hrvatskih Srba. Za protekle dve decenije nije došlo do ozbiljnijeg povratka, većem broju nije vraćena imovina, ali i stanarska prava za oko 42 hiljade izbeglih Srba, kaže Milojko Budimir generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske očekujući od novog predsednika Hrvatske pomake u tom pogledu.
„Mi zaista očekujemo i nadamo se, prosto nas je ta nada i održala, Josipović izgleda i ono što smo mogli čuti u njegovoj predizbornoj kampanji da se zalaže za neke druge vrednosti i standarde koje približavaju Hrvatsku Evropskoj uniji. Mi se nadamo da Hrvatska neće moći ući u Evropsku uniju ako ne ispuni te obaveze koje je preuzela ranije svojim bilateralnim i međunarodnim ugovorima koji se odnose prema Srbima koji su hrvatski državljani“, kaže Budimir.
OZBILJNE GREŠKE
U kom pravcu bi mogli ići srpsko hrvatski odnosi i da li je Mesić ostavio Josipoviću preteško breme govorio je Žarko Puhovski, politički analitičar iz Zagreba:
“Objektivno govoreći Stjepan Mesić je strašno puno učinio za normaliziranje i poboljšanje odnosa sa Srbijom a prije svega sa BiH iako je u zadnjim mjesecima učinio zaista niz veoma ozbiljnih grešaka od kojih je ova sa Kosovom naprosto eklatantna.Gospodin Josipović je čovjek koji je sigurno spreman na saradnju, ali treba upozoriti na jednu stvar koju mnogi u Srbiji i ne znaju - gospodin Josipović tužbu Hrvatske protiv Srbije na sudu u Hagu smatra takorekuć svojim čedom. On je bio važan ako ne i bitan autor te tužbe i čovjek koji je koordinirao skupine eksperata koji su tužbu napisali i tu vidim najveći problem u narednim mjesecima u odnosima sa Srbijom.”
Vrata političkom dijalogu u teško opterećenim odnosima srpskog i hrvatskog društva proteklih godina prvi su otvarali kulturni odnosi. Reditelj Gorčin Stojanović:
“Na kraju krajeva i predsednik Hrvatske sadašnji je snimio sa našom Ivanom Stefanović jedan muzički CD, jer je čovek kompozitor inače. Hoću da kažem dakle da sve te stvari opstojavaju i to baš za vreme “zloglasnog” Sanadera i njegove vlada koja je valja reći dosta uradila na otopljavanju tih odnosa. Ja mislim da slično našim demokratama i SDP mora da pokaže da je veći katolik od pape za razliku od HDZ-a koji nije opterećen dokazivanjem. Ne mislim da je Josipovićev izbor bilo kakav nužno napredak, čak naprotiv on kao autor tužbe protiv Srbije u Hagu može čak da bude i korak nazad u odnosu na Mesića.”
Uz podsećanje da su Mesić i Tadić samo pre šest meseci u Sofiji ustvrdili da su srpsko hrvatski odnosi ključni za region Zapadnog Balkana, problemi koji trenutno opterećuju odnose dve države po svoj prilici pratiće neko vreme početak novog dijaloga Beograda i Zagreba.