Računi u švajcarskim bankama kriju i dva i po miliona dolara koji su pripadali Josipu Brozu Titu, piše sarajevski "Dnevni avaz". Da li je to zaista tako i o tome šta je Tito ostavio svojim naslednicima za Radio Slobodna Evropa govore: Joška Broz, Toma Fila i Slava Đukić.
Suprotno tvrdnjama da Josip Broz Tito svojim naslednicima nije ostavio ni dinara, sarajevski list "Dnevni avaz" nedavno je objavio kako se na računu u Švajcarskoj krije dve i po milijarde dolara koje su finansijske institucije Jugoslavije uplatile na Brozov račun. Poslanik Slovenske demokratske stranke Jože Jerovšek to je iskoristio da slovenačkim ministrima unutrašnjih poslova i finansija, te tamošnjem šefu diplomatije, uputi pismo u kom traži da sporni iznos bude deo podele imovine bivše Jugoslavije. Jedan od Titovih naslednika, baš kao i advokat Jovanke Broz, takve informacije demantuju i nazivaju ih "glupostima".
Pod teretom svih muka, kriza i nevolja koje su usledile nakon Tita, mnogi bi se predsedniku danas kleli na vernost možda i više nego u vreme kada je Zdravko Čolić nadahnuto pevao pesmu "Druže Tito mi ti se kunemo".
Međutim, baš na 25. maj, što je nekada slavljeno kao Titov rođendan, za mnoge svetlu uspomenu pomutile su informacije koje govore da je Broz ipak možda bio i vrlo zainteresovan za lično dobro. Sin Žarka Broza, Titov unuk Joška Broz, za naš program kaže kako se govori o podeli novca koga sasvim sigurno nema. On ponavlja da naslednicima od bivšeg jugoslovenskog doživotnog predsednika nije ostalo:
"Ništa, ništa, ništa. U istoriji čovečanstva ne postoji da je predsedništvo jedne države, u stvari predsednik jedne države, donelo odluku da porodica ne može ništa da nasledi. Bilo je tu nešto donjeg veša, majica, štofova, neki oštećeni prsten, dve-tri lule, upaljači, olovke – eto to je bilo na tri spiska, za Žarka, za Mišu i Jovanku. Jedino što su dobili, to je nekih 12.500 maraka na njih troje. To je od autorskih honorara koji su se nalazili na nekoj knjižici – sve ostalo je ništa."
"Dnevni avaz" još piše kako su srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, i Jovanka Broz (koja živi usamljenim i povučenim životom u Beogradu) dogovorili da će njoj biti isplaćeno dve i po milijarde dolara, koje joj je, tvrdi taj list, ostavio bivši suprug na računu u Švajcarskoj. Toma Fila trenutno je Dačićev savetnik ali i advokat Jovanke Broz. Ovake informacije nedvosmisleno odbacuje:
"To su gluposti koje se šire od kako je Tito umro. Ljudi se igraju sa sudbinom jedne žene koja je napuštena, zaboravljena i živi u užasnim uslovima. Ja razumem egzibicionizam raznih poslanika, i razumem i "Dnevni avaz" što piše šta mu padne na pamet, ali je sramotno da se tako igra sa jednom ženom koja zaista mnogo znači. Ona je navikla na pljuvanje od kad jeTito umro. Osporavali su joj da je u braku, osporavali su joj da je Tito imao platu, osporavali su joj da dobije muževljevu penziju i još uvek je nema. Nakit joj je oduzet i nije joj vraćen. Nasledna parnica stoji na mrtvoj tački od 1983. U životu nisam imao manje uspeha s nekim klijentom. Sad smo na pragu da joj sredimo državljanstvo i ličnu kartu, i sad će prvi put da dobije putnu ispravu, 20 godina od smrti muža. I čega se sad setila neka budala, da ona ide da pokupi 2,5 milijarde dolara – što ne pet ili 50."
Poznati publicista Slava Đukić takođe ne veruje u istinitost objavljenih podataka o navodnom Brozovom nasleđu. Đukić se proslavio knjigama o godinama koje su bile prelomne za Titovu Jugoslaviju, a autor je i najpoznatije biografije Slobodana Miloševića. Dok je u slučaju Miloševića ulazio duboko u zakulisne porodične i političke stvari, kako bi objasnio šta se krilo iza Miloševićevih po naciju katastrofalnih odluka, u Titovom slučaju, kaže on, stvari su mnogo jasnije:
"Josip Broz Tito je imao državu na svom dlanu i mogao je sve – nije mu trebala ni plata. Prema tome, najmanje se može govoriti o nekom njegovom sticanju bogatstva, niti je to njega zanimalo. Pa i njegovi, koji su ostali, sami kažu da im ni gaće nije ostavio."
Ako se svi slažu da je za razliku od sličnih istočnoevropskih čvrstorukaša Tito bio retko širokogrud, u odnosu na motive poslednjih napada na njegov lik i delo stavovi se razlikuju. Joška Broz uočava političko-istorijske motive:
"Sve što se radi u ovo zadnje vreme to je opet povampirenje četništva, sve pokušava da se baci na teret Tita."
A Slava Đukić objašnjenje traži pre u razlozima medijske tabloidizacije:
"Vi radite u štampi pa, prema tome, znate kako je. Što na umu to na drumu. Ne vidim ništa iza toga."
Šta god da je istina, slučaj navodnik švajcarskih računa samo pokazuje da istorija Titove Jugoslavije nije dovoljno istražena i podseća na upozorenja onih koji tvrde da taj period, baš kao i onaj što je usledio, zahteva stručnu, argumentovanu i strasti lišenu analizu.
Pod teretom svih muka, kriza i nevolja koje su usledile nakon Tita, mnogi bi se predsedniku danas kleli na vernost možda i više nego u vreme kada je Zdravko Čolić nadahnuto pevao pesmu "Druže Tito mi ti se kunemo".
U istoriji čovečanstva ne postoji da je predsedništvo jedne države, u stvari predsednik jedne države, donelo odluku da porodica ne može ništa da nasledi.
Međutim, baš na 25. maj, što je nekada slavljeno kao Titov rođendan, za mnoge svetlu uspomenu pomutile su informacije koje govore da je Broz ipak možda bio i vrlo zainteresovan za lično dobro. Sin Žarka Broza, Titov unuk Joška Broz, za naš program kaže kako se govori o podeli novca koga sasvim sigurno nema. On ponavlja da naslednicima od bivšeg jugoslovenskog doživotnog predsednika nije ostalo:
"Ništa, ništa, ništa. U istoriji čovečanstva ne postoji da je predsedništvo jedne države, u stvari predsednik jedne države, donelo odluku da porodica ne može ništa da nasledi. Bilo je tu nešto donjeg veša, majica, štofova, neki oštećeni prsten, dve-tri lule, upaljači, olovke – eto to je bilo na tri spiska, za Žarka, za Mišu i Jovanku. Jedino što su dobili, to je nekih 12.500 maraka na njih troje. To je od autorskih honorara koji su se nalazili na nekoj knjižici – sve ostalo je ništa."
"Dnevni avaz" još piše kako su srpski ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, i Jovanka Broz (koja živi usamljenim i povučenim životom u Beogradu) dogovorili da će njoj biti isplaćeno dve i po milijarde dolara, koje joj je, tvrdi taj list, ostavio bivši suprug na računu u Švajcarskoj. Toma Fila trenutno je Dačićev savetnik ali i advokat Jovanke Broz. Ovake informacije nedvosmisleno odbacuje:
"To su gluposti koje se šire od kako je Tito umro. Ljudi se igraju sa sudbinom jedne žene koja je napuštena, zaboravljena i živi u užasnim uslovima. Ja razumem egzibicionizam raznih poslanika, i razumem i "Dnevni avaz" što piše šta mu padne na pamet, ali je sramotno da se tako igra sa jednom ženom koja zaista mnogo znači. Ona je navikla na pljuvanje od kad je
Josip Broz Tito je imao državu na svom dlanu i mogao je sve – nije mu trebala ni plata. Prema tome, najmanje se može govoriti o nekom njegovom sticanju bogatstva, niti je to njega zanimalo.
Poznati publicista Slava Đukić takođe ne veruje u istinitost objavljenih podataka o navodnom Brozovom nasleđu. Đukić se proslavio knjigama o godinama koje su bile prelomne za Titovu Jugoslaviju, a autor je i najpoznatije biografije Slobodana Miloševića. Dok je u slučaju Miloševića ulazio duboko u zakulisne porodične i političke stvari, kako bi objasnio šta se krilo iza Miloševićevih po naciju katastrofalnih odluka, u Titovom slučaju, kaže on, stvari su mnogo jasnije:
"Josip Broz Tito je imao državu na svom dlanu i mogao je sve – nije mu trebala ni plata. Prema tome, najmanje se može govoriti o nekom njegovom sticanju bogatstva, niti je to njega zanimalo. Pa i njegovi, koji su ostali, sami kažu da im ni gaće nije ostavio."
Ako se svi slažu da je za razliku od sličnih istočnoevropskih čvrstorukaša Tito bio retko širokogrud, u odnosu na motive poslednjih napada na njegov lik i delo stavovi se razlikuju. Joška Broz uočava političko-istorijske motive:
"Sve što se radi u ovo zadnje vreme to je opet povampirenje četništva, sve pokušava da se baci na teret Tita."
A Slava Đukić objašnjenje traži pre u razlozima medijske tabloidizacije:
"Vi radite u štampi pa, prema tome, znate kako je. Što na umu to na drumu. Ne vidim ništa iza toga."
Šta god da je istina, slučaj navodnik švajcarskih računa samo pokazuje da istorija Titove Jugoslavije nije dovoljno istražena i podseća na upozorenja onih koji tvrde da taj period, baš kao i onaj što je usledio, zahteva stručnu, argumentovanu i strasti lišenu analizu.