Ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović, govoreći o evropskim integracijama Srbije u 2020. godini, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) kako ne očekuje korak od sedam milja, ali stalne važne korake napred svakako očekuje.
Srbija je u toku 2019. godine otvorila samo 2 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Sredinom decembra otvoreno je Poglavlje 4 o slobodi kretanja kapitala, a prethodno je u junu otvoreno pregovaračko Poglavlje 9 o finansijskim uslugama.
"Nedovoljno u odnosu na značajne rezultate reformskog procesa i napretka Srbije, a značajno u kontekstu pojačanog odsustva volje za proširenje među članicama EU. Dakle, relativno podnošljivo, da se ne izgubi kakav takav tempo, ali sa jasnom potrebom ubrzanja procesa i kod nas i kod EU", ocenjuje za RSE ministarka Joksimović.
Ona kaže da je proces evropskih integracija Srbije u 2019. bio opterećen dilemama o budućnosti reforme EU i politike proširenja.
"Jedina dva događaja i pozitivne odluke koje se tiču politike proširenja odnosila su se na Srbiju. To su dva kompleksna i zahtevna poglavlja (4 i 9) sa obimnim sadržajem pravnih tekovina EU", navodi ministarka Joksimović.
U odnosu na 2018. godinu, koja je delovala kao godina optimizma, 2019. je na neki način i godina otrežnjenja, ocenjuje za RSE Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE). On kaže da se pokazalo da najverovatnije nema ništa od mogućeg pristupanja Srbije EU 2025. godine, kako se to navodilo u Strategiji Evropske komisije o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana iz februara 2018. godine.
Pročitajte i ovo: Nova strategija EU: Samo Srbija i Crna Gora dobijaju rokove"Paradoks politike proširenja jeste da je Srbija, koju mnogi kritikuju za ozbiljne nedostatke u domenu vladavine prava, praktično jedina zemlja koja koliko-toliko napreduje, uz Crnu Goru koja takođe ima ozbiljne nedostatke u oblasti vladavine prava, dok Severna Makedonija, koja je prošla kroz nemale promene i prihvatila nemale žrtve, nije čak nagrađena ni dobijanjem datuma za otvaranje pregovora", primećuje Savković.
Zašto je usporen tempo?
Da li su za usporavanje tempa evropskih integracija Srbije kriva unutrašnja dešavanja u EU ili nedovoljna angažovanost vlasti u Beogradu?
"To je rezultat stagnacije, pre svega u oblasti vladavine prava ili čak ozbiljnom nazadovanju u nekim segmentima", kaže za RSE Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
"Kad pogledate polugodišnji izveštaj za poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava i pravda, sloboda i bezbednost), tzv. ‘non paper’ Evropske komisije, na 20 i nešto mesta se pominje da se sa aktivnostima ozbiljno kasni”, ukazuje Međak.
Predsednik Evropske komisije u prošlom mandatu Žan Klod Junker i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu oktobra 2019.
On objašnjava da su poglavlja 23 i 24, po metodologiji pregovora, blokirajuća poglavlja što znači da ako u njima izostane napredak može da dođe do zamrzavanja pregovora u drugim poglavljima.
Kao najozbiljnije kašnjenje Međak navodi izmenu Ustava u domenu pravosuđa.
Kada EU jesenas nije dala zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, lideri EU su se složili da je neophodan novi pristup u procesu proširenja (u skladu sa francuskim zahtevom). Francuska, naime, predlaže da zemlje koje pregovaraju o članstvu u meri i brzini kojom napreduju dobijaju i pristup Savetu ministara EU.
- Bez saglasnosti EU o pristupnim pregovorima za Skoplje i Tiranu
- RSE saznaje: Francuska izašla sa novim principima za proširenje
Marko Savković iz BFPE smatra da je tempo napretka Srbije uslovljen dešavanjima u samoj EU a ne, kako kaže, politikom uslovljavanja.
"Da je politika uslovljavanja stvarno živa i jaka kao što je bila, Srbija verovatno ne bi otvarala ni jedno poglavlje na šest meseci kako se sada dešava. Ja bih rekao da je problem najviše u odnosu Nemačke i Francuske i toga šta ove dve zemlje dalje nameravaju da urade sa politikom proširenja", ocenjuje Savković.
On navodi da bi 2020. trebalo da bude godina u kojoj će biti dat odgovor na pitanje šta se dešava dalje sa politikom proširenja.
Pročitajte i ovo: Francuska ministarka u Beogradu: Pariz nije protiv proširenja EUNa drugoj strani, Vladimir Međak iz EP smatra da dešavanja u EU nisu najbitniji faktor koji vodi ka usporavanju puta Srbije.
"Možemo da vidimo Crnu Goru, koja je otvorila pregovore godinu i po dana pre nas, a oni su otvorili sva poglavlja. U pravu ste, postoji manjak interesovanja na strani EU, ali takođe postoji ozbiljan manjak guranja sa naše strane. Nama su potrebne tri godine da podnesemo pregovaračke pozicije u poglavljima u kojima nemamo merilo za otvaranje, za neka ne toliko problematična poglavlja", napominje Međak.
Srbija je za četiri godine od 35 poglavlja otvorila njih 18, dok je samo dva privremeno zatvorila.
"Što se tiče mogućeg zatvaranja poglavlja koja su do sada otvorena, dinamiku određuju države članice. Svakako to nas ne sprečava da radimo na ispunjavanju merila za zatvaranje i da planiramo, za 2020-u, mere za zatvaranje poglavlja 5 – javne nabavke, 6 – pravo provrednih društava, 7 – pravo intelektualne svojine, 13 - ribarstvo i 20 – preduzetništvo i industrijska politika", navela je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović u pisanoj izjavi za RSE.
Očekivanja od hrvatskog predsedavanja
U međuvremenu je predsedavanje EU preuzela Hrvatska. Mogu li susedi očekivati "zamah" u pregovorima s početkom hrvatskog predsedavanja?
Zamah politici proširenja mogu dati isključivo sve države članice, tj. Evropska unija kao celina, navodi ministarka u Vladi Srbije za evropske integracije Jadranka Joksimović.
"Svaka pozitivna odluka u narednoj godini može doći kao rezultat kompromisa sada već izvesno dvadesetsedmorice. Na nama je da nastavimo predano da radimo, politička volja postoji, podrška građana reformskom kursu Vlade i evropskim integracijama je i dalje postojano visoka", kaže Joksimović.
Pročitajte i ovo: Hrvatska počinje svoje prvo predsedavanje EUI Vladimir Međak navodi da zamah proširenja neće zavisiti od Hrvatske već od odnosa Francuske i Nemačke u vezi sa novom metodologijom.
"Zapadni Balkan je samo jedan segment njihovih međusobnih pregovora o budućnosti EU. Ono što je jedina dobra stvar u zastoju koji je nastao u oktobru, kada Albanija i Severna Makedonija nisu otvorile pregovore, jeste što je kriza dobro vreme da se neke stvari pomere sa mrtve tačke. Ja se samo nadam da se ova kriza neće protraćiti na kozmetičke promene procesa proširenja jer ovakav proces kakav je danas ne funkcioniše", ocenjuje Međak.
EK bi do februara trebalo da da svoj odgovor na francuski non paper, a krajem marta na sednici Evropskog saveta biće odlučeno hoće li najzad Severna Makedonija dobiti zeleno svetlo za početak pregovora, podseća Marko Savković. On očekuje da Hrvatska drži proširenje na agendi i da bude jedna od onih zemalja koje insistiraju na razrešenju te politike.
Savković navodi i da se među članicama EU dešava razilaženje u pogledu brzine proširenja.
"Tako imamo jedan blok zemalja, Višegradska grupa, (Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka) koje bi volele da se proširenje desi što pre jer u zemljama Zapadnog Balkana vide prirodne saveznike. Druge, starije članice su skeptične prema brzom proširenju. U 2020. godini možda ćemo videti više bilateralnih kontakata sa starijim članicama, velikim zemljama, koje se nisu toliko nalazile u prvom planu, kao Španija i Italija, koje bi mogle na Balkanu da odigraju konstruktivnu ulogu", ocenjuje Savković.
U međuvremenu, primetno je da među samim građanima opada entuzijazam za učlanjenje u EU. Tako istraživanja javnog mnjenja, koja sprovodi Ministarstvo za evropske integracije, pokazuju da je u novembru 2009. godine 73 odsto građana Srbije podržavalo učlanjenje u EU, dok je u decembru 2012, taj broj pao na 41 odsto, da bi poslednjih godina opet počeo da raste, ali ne preko 55 posto. U julu prošle godine taj postotak je bio 53.