Jermenija je predstavila svojim dugogodišnjim neprijateljima iz Azerbejdžana projekat punog mirovnog sporazuma, kojim bi se okončao višedecenijski spor između dvije zemlje oko regiona Nagorno-Karabah, rekao je jermenski premijer Nikol Pašinjan (Pashinyan) u četvrtak, 16. februara.
Dvije zemlje su prošle kroz dva rata za kontrolu azerbejdžanske enklave naseljene Jermenima. U njima su nastradale desetine hiljada ljudi.
Mirovni pregovori uz međunarodno posredstvo između dvije bivše sovjetske republike su dali vrlo slabe rezultate.
Pročitajte i ovo: Jermenija i Azerbejdžan dogovorili da ne koriste silu u rešavanju sporaPašinjan je rekao da je Jerevan u srijedu kompletirao "još jednu fazu na projektu mirovnog sporazuma i uspostavljanju diplomtaskih veza" sa zvaničnim Bakuom.
"Projekat sveobuhvatnog sporazuma je uručen Azerbejdžanu", saopštio je na sastanku svog kabineta u Jerevanu.
"Dokument mora biti prihvatljiv Azerbejdžanu. Njegovo potpisivanje mora donijeti trajni mir", istakao je premijer.
Najava stiže nakon što je Jerevan optužio Baku za "politiku etničkog čišćenja" i tjeranje etničkih Jermena iz odmetnute regije.
Pročitajte i ovo: Hiljade na protestima u Karabahu protiv azerbejdžanske blokadeOd sredine decembra, grupa samozvanih azerbejdžanskih ekoloških aktivista je blokirala jedini put koji spaja Karabah i Jermeniju, kako kažu, u znak protesta zbog ilegalnih rudnika.
Jerevan tvrdi da je blokada dovela do "humanitarne krize" u planinskoj regiji, koja se suočava sa nestašicama hrane, lijekova i goriva.
Kada se Sovjetski Savez raspao 1991. godine, jermenski separatisti u Karabahu su se odmetnuli od Azerbejdžana. U konfliktu koji je uslijedio, stradalo je oko 30 hiljada osoba.
Pročitajte i ovo: Izbegli Azerbejdžanci sumnjaju u povratak kući u KarabahNovo nasilje je planulo 2020. godine, i rezultiralo sa više od 6.500 mrtvih, te završilo sa primirjem uz rusko posredovanje, kojim je Jermenija predala teritorije koje je kontrolisala decenijama.