Udar žestokih kritika ne dovodi u pitanje uspon šefa diplomatije Vuka Jeremića. Srbija je zvanično njega kandidovala za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
U slučaju izbora Jeremić bi na čelu ovog tela bio godinu dana, a za to vreme ne bi morao da napusti poziciju ministra inostranih poslova Srbije. Da li se zaista može dogoditi da na ovu visoku poziciju u Svetskoj organizaciji dođe diplomata, koji će ostati upamćen po tome što je od diplomatskih manira lako odustajao, odnosno političar čiji istupi često podećaju na vremena u kojima je Srbija bila izbačena i iz Ujedinjenih nacija, a što je i razlog zbog kog se Jeremić lako može svrstati među miljenike ovdašnje desnice.
Sam Jeremić je potvrdio da je kandidatura predata, podvukao je da je i to izraz poštovanja koji uživa srpska diplomatija uz napomenu da se: “Naravno ne slažu svi sa Srbijom. Neki čak vrlo aktivno rade nešto što je u suprotnosti sa onim što radi Srbija”.
Sve ostalo je, dodaje Jeremić u Briselu nakon sastanka sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom, stvar o kojoj se javno previše ne priča.
“Ovo nije pitanje dnevne politike. Proces je dug i složen i ne mislim da ima mnogo prostora da se on odvija pod, da tako kažem, dnevnim okom javnosti. Mnogo diplomatskog posla treba da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to je u diplomatskim salama”, poručio je on.
Da se odluka donosi danas, šanse bi mu bile ozbiljne. Jedini Jremićev protivkandidat u ovom trenutku je ambasadorka Litvanije pri Ujedinjenim nacijama Dalija Leinarte.
Nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović, u izjavi za RSE, takođe navodi da konačna odluka zavisi od niza “pripremnih radnji”, čiji ćemo biti svedoci.
“Da li će recimo Litvanija da sprovede lobing da nekog drugog podrži u nekoj drugoj prilici, na primer za izbor u Savet bezbednosti ili neki sledeći izbor za neku od važnih funkcija u Ujedinjenim nacijama”, objašnjava Jevremović.
Na pitanje da li misli da bi Jeremićevo postavljenje na mesto predsednika Generalne skupštine UN-a moglo imati uticaja na to da se srpski spoljno-politički prioriteti pred samom Skupštinom istaknu u prvi plan, Jevremović odgovara:
“Od njega se ne očekuje da forsira ličnu ili agendu svoje zemlje. U tom slučaju on nije dobar predsednik. On mora da arbitrira, da vodi računa o proceduri, o njenoj korektnosti za sve 193 članice. Ne očekuje se da predsednik vodi parohijalnu politiku. To ne bi bilo dobro. Šta više mislim da bi bilo i kontraproduktivno”.
Pešić: Spoljnopolitički haos
Do sada visoka čast ukazana je diplomatama iz regiona dva puta i to dvojici Makedonaca. Podsećamo, 1977. godine na čelu Generalne skupštine našao se Lazar Mojsov, a 2007. Srđan Kerim. Njih dvojca nisu bili izloženi osporavanjima koje trpi Jeremić poput ocene iz diplomatske beleške koju je preneo sajt Vikiliks a po kojoj on nije “novo lice Srbije”.
Takav imidž stekao je kako zahvaljujući tome što nije zazirao od komplikovanja umesto smirivanja relacija sa Sarajevom, Zagrebom ili Podgoricom, ali pre svega zbog pravca koji je Srbija zauzela po kosovskom pitanju, ne pristajući na uzimanje u obzir čak ni odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenje nezavisnosti Kosova.
Upravo Jeremić to nikada nije priznao za poraz sopstvene diplomatije, baš kao što kao neuspeh ne tretira ni to što u Evropskoj uniji svega pet od 27 članica nije priznalo Kosovo. Jednostavnim zanemarivanjem onog što stvarnost diktira i pored neprekidnih udaraca koje trpi, njegovi javni nastupi obeleženi su prevashodno kosovskom temom, što je posebno inspirisalo autore snimka sa Jutjuba:
http://www.youtube.com/embed/3CvN70PkCB0?rel=0
No, insisitranje na podršci za kosovsku politiku kod nesvrstanih država, čijih se 105 delegata prošle godine okupilo u Beogradu, za rezultat je imalo bliskost koja bi mu prilikom odlučivanja u Skupštini UN-a mogla biti od koristi.
I u tom slučaju narodna poslanica i nekadašnja ambasadorka Vesna Pešić sumnja da prvi čovek diplomatije Srbije može biti izabran na visoku funkciju.
“Mislim da neće uspeti ni to da bude izabran preko nesvrstanih kod kojih je sve vreme putovao i koje je obilazio. Zato što to nije tako prosto. Mene takav čovek apsolutno ne zanima. Smatram da je on veoma loš ministar, da je totalno zapustio to Ministarstvo. Mislim da je naša spoljna politika potpuno katastrofalna iako se ne vodi iz tog ministarstva nego iz Kabineta. I mislim da celo zamešateljstvo, da se više ne zna ko iz kog kabineta vodi koju politiku u Srbiji. Mislim da i Jeremić spada u haos koji je ovde napravljen. Tako da imam najgore mišljenje o svemu tome. Imam veoma loše mišljenje o tome kako se uopšte vodi politika u Srbiji, a naročito spoljna politika. Tako da ništa ne isključujem, ništa nije nemoguće, ali prosto ne verujem da bi on mogao da dobije podršku bilo kakve ozbiljne zemlje da bude predsednik Generalne skupštine UN-a”, smatra Pešić.
Adut u rukama DS-a
Inače, kandidata za predsedavajućeg za narednu 67. sednicu Generalne skupštine traba da predstavi region istočne Evrope u koji su svrstane države nastale raspadom Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, zatim Češka, Slovačka, Albanija, Poljska.
Kada je o samom Jeremiću reč, ako je sudititi po pisanju srpskih medija, njegova karijera ni u kom slučaju neće stagnirati. Naime, pominje se sa još dva imena kao potencijalni kandidat za budućeg premijera. Njegov adut na tom putu je popularnost koju uživa, koja je po istraživanjima vrlo visoka, a pri tome bazirana na efektima koje na javnost ostavlja neprekidno koketiranje, ali i otvoreno prihvatanje, nacionalističkih pokliča.
Pre svega njemu, a time i partiji Borisa Tadića, rejting je porastao upravo u desnim krugovima – onima u kojima Demokratska stranka tradicionalno nikada nije bila posebno jaka.
Po mišljenju političkog analitičara Jovana Komšića i inicijativa vezana za Skupštinu UN-a, na unutarašnje političkom planu, bila bi još jedan adut upotrebljen u svrhu širenja podrške partiji.
“Koja pokušava da sa tom gamom različitih političkih poruka komunicira sa svim vrednosnim strukturama populacije u Srbiji. Tako da i ovo može biti jedan od aduta u rukama Demokratske stranke u kojoj će komunikacija ovog tipa i eventualna ne samo kandidatura nego i uži izbor za nominaciju za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija takođe biti afirmacija jedne komponente političke strategije DS-a”, ocenjuje Komšić.
Prosta većina glasova prisutnih na sednici dovoljna je za izbor novog predsednika Skupštine UN-a. Ako bi Jeremić dospeo do tog mesta bio bi to njegov, svakako iznenađujući, ali trijumf diplomate koji se često nediplomatski držao.
U slučaju izbora Jeremić bi na čelu ovog tela bio godinu dana, a za to vreme ne bi morao da napusti poziciju ministra inostranih poslova Srbije. Da li se zaista može dogoditi da na ovu visoku poziciju u Svetskoj organizaciji dođe diplomata, koji će ostati upamćen po tome što je od diplomatskih manira lako odustajao, odnosno političar čiji istupi često podećaju na vremena u kojima je Srbija bila izbačena i iz Ujedinjenih nacija, a što je i razlog zbog kog se Jeremić lako može svrstati među miljenike ovdašnje desnice.
Sam Jeremić je potvrdio da je kandidatura predata, podvukao je da je i to izraz poštovanja koji uživa srpska diplomatija uz napomenu da se: “Naravno ne slažu svi sa Srbijom. Neki čak vrlo aktivno rade nešto što je u suprotnosti sa onim što radi Srbija”.
Sve ostalo je, dodaje Jeremić u Briselu nakon sastanka sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom, stvar o kojoj se javno previše ne priča.
“Ovo nije pitanje dnevne politike. Proces je dug i složen i ne mislim da ima mnogo prostora da se on odvija pod, da tako kažem, dnevnim okom javnosti. Mnogo diplomatskog posla treba da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to je u diplomatskim salama”, poručio je on.
Da se odluka donosi danas, šanse bi mu bile ozbiljne. Jedini Jremićev protivkandidat u ovom trenutku je ambasadorka Litvanije pri Ujedinjenim nacijama Dalija Leinarte.
Nekadašnji ambasador Srbije u Ujedinjenim nacijama Pavle Jevremović, u izjavi za RSE, takođe navodi da konačna odluka zavisi od niza “pripremnih radnji”, čiji ćemo biti svedoci.
“Da li će recimo Litvanija da sprovede lobing da nekog drugog podrži u nekoj drugoj prilici, na primer za izbor u Savet bezbednosti ili neki sledeći izbor za neku od važnih funkcija u Ujedinjenim nacijama”, objašnjava Jevremović.
Na pitanje da li misli da bi Jeremićevo postavljenje na mesto predsednika Generalne skupštine UN-a moglo imati uticaja na to da se srpski spoljno-politički prioriteti pred samom Skupštinom istaknu u prvi plan, Jevremović odgovara:
“Od njega se ne očekuje da forsira ličnu ili agendu svoje zemlje. U tom slučaju on nije dobar predsednik. On mora da arbitrira, da vodi računa o proceduri, o njenoj korektnosti za sve 193 članice. Ne očekuje se da predsednik vodi parohijalnu politiku. To ne bi bilo dobro. Šta više mislim da bi bilo i kontraproduktivno”.
Pešić: Spoljnopolitički haos
Do sada visoka čast ukazana je diplomatama iz regiona dva puta i to dvojici Makedonaca. Podsećamo, 1977. godine na čelu Generalne skupštine našao se Lazar Mojsov, a 2007. Srđan Kerim. Njih dvojca nisu bili izloženi osporavanjima koje trpi Jeremić poput ocene iz diplomatske beleške koju je preneo sajt Vikiliks a po kojoj on nije “novo lice Srbije”.
Takav imidž stekao je kako zahvaljujući tome što nije zazirao od komplikovanja umesto smirivanja relacija sa Sarajevom, Zagrebom ili Podgoricom, ali pre svega zbog pravca koji je Srbija zauzela po kosovskom pitanju, ne pristajući na uzimanje u obzir čak ni odluke Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenje nezavisnosti Kosova.
Upravo Jeremić to nikada nije priznao za poraz sopstvene diplomatije, baš kao što kao neuspeh ne tretira ni to što u Evropskoj uniji svega pet od 27 članica nije priznalo Kosovo. Jednostavnim zanemarivanjem onog što stvarnost diktira i pored neprekidnih udaraca koje trpi, njegovi javni nastupi obeleženi su prevashodno kosovskom temom, što je posebno inspirisalo autore snimka sa Jutjuba:
http://www.youtube.com/embed/3CvN70PkCB0?rel=0
No, insisitranje na podršci za kosovsku politiku kod nesvrstanih država, čijih se 105 delegata prošle godine okupilo u Beogradu, za rezultat je imalo bliskost koja bi mu prilikom odlučivanja u Skupštini UN-a mogla biti od koristi.
I u tom slučaju narodna poslanica i nekadašnja ambasadorka Vesna Pešić sumnja da prvi čovek diplomatije Srbije može biti izabran na visoku funkciju.
“Mislim da neće uspeti ni to da bude izabran preko nesvrstanih kod kojih je sve vreme putovao i koje je obilazio. Zato što to nije tako prosto. Mene takav čovek apsolutno ne zanima. Smatram da je on veoma loš ministar, da je totalno zapustio to Ministarstvo. Mislim da je naša spoljna politika potpuno katastrofalna iako se ne vodi iz tog ministarstva nego iz Kabineta. I mislim da celo zamešateljstvo, da se više ne zna ko iz kog kabineta vodi koju politiku u Srbiji. Mislim da i Jeremić spada u haos koji je ovde napravljen. Tako da imam najgore mišljenje o svemu tome. Imam veoma loše mišljenje o tome kako se uopšte vodi politika u Srbiji, a naročito spoljna politika. Tako da ništa ne isključujem, ništa nije nemoguće, ali prosto ne verujem da bi on mogao da dobije podršku bilo kakve ozbiljne zemlje da bude predsednik Generalne skupštine UN-a”, smatra Pešić.
Adut u rukama DS-a
Inače, kandidata za predsedavajućeg za narednu 67. sednicu Generalne skupštine traba da predstavi region istočne Evrope u koji su svrstane države nastale raspadom Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, zatim Češka, Slovačka, Albanija, Poljska.
Jedno od zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija - ilustracija
Kada je o samom Jeremiću reč, ako je sudititi po pisanju srpskih medija, njegova karijera ni u kom slučaju neće stagnirati. Naime, pominje se sa još dva imena kao potencijalni kandidat za budućeg premijera. Njegov adut na tom putu je popularnost koju uživa, koja je po istraživanjima vrlo visoka, a pri tome bazirana na efektima koje na javnost ostavlja neprekidno koketiranje, ali i otvoreno prihvatanje, nacionalističkih pokliča.
Pre svega njemu, a time i partiji Borisa Tadića, rejting je porastao upravo u desnim krugovima – onima u kojima Demokratska stranka tradicionalno nikada nije bila posebno jaka.
Po mišljenju političkog analitičara Jovana Komšića i inicijativa vezana za Skupštinu UN-a, na unutarašnje političkom planu, bila bi još jedan adut upotrebljen u svrhu širenja podrške partiji.
“Koja pokušava da sa tom gamom različitih političkih poruka komunicira sa svim vrednosnim strukturama populacije u Srbiji. Tako da i ovo može biti jedan od aduta u rukama Demokratske stranke u kojoj će komunikacija ovog tipa i eventualna ne samo kandidatura nego i uži izbor za nominaciju za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija takođe biti afirmacija jedne komponente političke strategije DS-a”, ocenjuje Komšić.
Prosta većina glasova prisutnih na sednici dovoljna je za izbor novog predsednika Skupštine UN-a. Ako bi Jeremić dospeo do tog mesta bio bi to njegov, svakako iznenađujući, ali trijumf diplomate koji se često nediplomatski držao.