Javni dug je u crvenom, upozoreno je iz Narodne banke Srbije, čija analiza pokazuje da je zaduženje još u septembru iznosilo 46,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, čime je pređena zakonom zactrana barijera od 45 procenata.
Ministarstvo finansija, međutim tvrdi drugačije. Medodologija koju oni koriste, pokazuje da je dug i dalje na pola procenta ispod kritične tačke. Različite procene će se, uveren je guverner Dejan Šoškić, do kraja godine približiti, te će se videti da li je vreme da Vlada preduzme mere.
“Svakako da će, od okolnosti u kojima se budemo nalazili krajem godine, zavisiti da li će Vlada morati ili ne da izlazi sa odgovarajućim predlogom mera da se javni dug eventualno vrati u zadate okvire, jer, ukoliko se i desi da javni dug bude iznad 45 odsto BDP-a, to znači da je potrebno da se predloži odogvarajući paket mera za njegovo svođenje u zadate parametre i to je posao koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu i stavljen u nadležnost republike Srbije”, kaže guverner NBS.
Dug u međuvremenu nastavlja da raste. Tokom prvih devet meseci, zaduženje je poraslo za 2,6 milijarde evra, a trend se nastavio i u poslednjem tromesečju. Ekonomski savetnik srpskog premijera, Jurij Bajec, rekao je da se stiglo do same granice i da će vlada, odmah posle Nove godine, morati da donese mere koje će onemogućiti dalje jačanje javnog duga.
„To je veoma važan test za državu... Dakle i kroz republički budžet za iduću godinu, a i kroz program ekonomske politike za 2012. godinu koju vlada i pre izbora mora da donese, pokaže da se ne sme preći to ograničenje jer bi time bio ugrožen kredibilitet države i došlo bi u pitanje funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Ono što je najvažnije jeste kako kod budućeg zaduživanja, kojim treba da se održava, odnosno refinansira postojeći javni dug, cena tog duga ne poraste“, kaže Bajec.
Vraćanje dugova će ići sve teže
Osim po ugled države i aranžman sa MMF-om, visok javni dug bi se mogao odraziti i na buduće investicije u državi, ali i na domaću privredu. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, uveren je da će privrednici osteti skok duga.
„I ovaj dug koji imamo i novi dug, će neko morati da vrati, a taj neko će biti realni deo privrede. Prema tome, svako prekomerno zaduživanje jeste nešto
Ako se krajem godine potvrdi da je dug prešao dozvoljene granice, na potezu su Fiskalni savet i Vlada, koji bi, prema Zakonu, Narodnoj skupštini trebalo da podnesu plan vraćanja duga u dozvoljene okvire.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je podsetio da je to telo još pre mesec dana upozorilo na rast duga i predložilo mere, pre svega smanjenje deficita budžeta u narednoj godini.
„To je prva, kratkoročna mera. Onog trenutka kada dug pređe granicu od 45 odsto, treba doneti program mera koje će to oboriti. To su sada već ozbiljnije mere i na vladi je da ih donese. One svakako podrazumevaju potencijalnu poresku reformu, znači sjedne strane mogućnost povećanja prihoda i s druge strane značajno smanjenje javnih rashoda, preko smanjenja javne administracije, reforme velikih sektora potrošnje“, rekao je Petrović, a da bi rešenje trenutne situacije trebalo tražiti u smanjenju deficita, saglasni su i ekonomski stručnjaci i privrednici.
„Budući da se deficit isključivo pokriva zaduživanjem, ako znamo da teško da možemo bilo šta više prodati ovde, izuzev EPS-a ili Telekoma ako ponovo uđemo u tu kampanju, to je to... nema više šta. Možemo samo zaduživanje, a svako novo zaduživanje povećava javni dug“, rekao je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu.
„Morali bismo da pojefitinimo državu i ako smo već imali teškoće da napravimo neki balans u ovoj godini za narednu godinu, a taj balans je postignut tako što smo se od januara do jeseni zadužili 2,6 milijarde evra, teško da ćemo moći da računamo na taj nivo zaduživanja u narednoj godini, ne samo zato što je ispunjeno tih 45 odsto koliko je predviđeno po zakonu, nego mislim da više nećemo imati ni pravih kreditora“, smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.
Ministarstvo finansija, međutim tvrdi drugačije. Medodologija koju oni koriste, pokazuje da je dug i dalje na pola procenta ispod kritične tačke. Različite procene će se, uveren je guverner Dejan Šoškić, do kraja godine približiti, te će se videti da li je vreme da Vlada preduzme mere.
“Svakako da će, od okolnosti u kojima se budemo nalazili krajem godine, zavisiti da li će Vlada morati ili ne da izlazi sa odgovarajućim predlogom mera da se javni dug eventualno vrati u zadate okvire, jer, ukoliko se i desi da javni dug bude iznad 45 odsto BDP-a, to znači da je potrebno da se predloži odogvarajući paket mera za njegovo svođenje u zadate parametre i to je posao koji je definisan Zakonom o budžetskom sistemu i stavljen u nadležnost republike Srbije”, kaže guverner NBS.
Bajec: Ono što je najvažnije jeste kako kod budućeg zaduživanja, kojim treba da se održava, odnosno refinansira postojeći javni dug, cena tog duga ne poraste.
„To je veoma važan test za državu... Dakle i kroz republički budžet za iduću godinu, a i kroz program ekonomske politike za 2012. godinu koju vlada i pre izbora mora da donese, pokaže da se ne sme preći to ograničenje jer bi time bio ugrožen kredibilitet države i došlo bi u pitanje funkcionisanje aranžmana sa MMF-om. Ono što je najvažnije jeste kako kod budućeg zaduživanja, kojim treba da se održava, odnosno refinansira postojeći javni dug, cena tog duga ne poraste“, kaže Bajec.
Vraćanje dugova će ići sve teže
Osim po ugled države i aranžman sa MMF-om, visok javni dug bi se mogao odraziti i na buduće investicije u državi, ali i na domaću privredu. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, uveren je da će privrednici osteti skok duga.
„I ovaj dug koji imamo i novi dug, će neko morati da vrati, a taj neko će biti realni deo privrede. Prema tome, svako prekomerno zaduživanje jeste nešto
Ilustracija
čime država u stvari zadužuje svoj realni sektor koji će pre ili posle to morati da vraća. S obzirom na stanje u kome se nalazi realni sektor privrede, mislim da će to ići sve teže i teže“, rekao je Atanacković.Ako se krajem godine potvrdi da je dug prešao dozvoljene granice, na potezu su Fiskalni savet i Vlada, koji bi, prema Zakonu, Narodnoj skupštini trebalo da podnesu plan vraćanja duga u dozvoljene okvire.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je podsetio da je to telo još pre mesec dana upozorilo na rast duga i predložilo mere, pre svega smanjenje deficita budžeta u narednoj godini.
„To je prva, kratkoročna mera. Onog trenutka kada dug pređe granicu od 45 odsto, treba doneti program mera koje će to oboriti. To su sada već ozbiljnije mere i na vladi je da ih donese. One svakako podrazumevaju potencijalnu poresku reformu, znači sjedne strane mogućnost povećanja prihoda i s druge strane značajno smanjenje javnih rashoda, preko smanjenja javne administracije, reforme velikih sektora potrošnje“, rekao je Petrović, a da bi rešenje trenutne situacije trebalo tražiti u smanjenju deficita, saglasni su i ekonomski stručnjaci i privrednici.
„Budući da se deficit isključivo pokriva zaduživanjem, ako znamo da teško da možemo bilo šta više prodati ovde, izuzev EPS-a ili Telekoma ako ponovo uđemo u tu kampanju, to je to... nema više šta. Možemo samo zaduživanje, a svako novo zaduživanje povećava javni dug“, rekao je Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu.
„Morali bismo da pojefitinimo državu i ako smo već imali teškoće da napravimo neki balans u ovoj godini za narednu godinu, a taj balans je postignut tako što smo se od januara do jeseni zadužili 2,6 milijarde evra, teško da ćemo moći da računamo na taj nivo zaduživanja u narednoj godini, ne samo zato što je ispunjeno tih 45 odsto koliko je predviđeno po zakonu, nego mislim da više nećemo imati ni pravih kreditora“, smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.