Otvaranje Ambasade Japana na Kosovu jedna je od najvažnijih odluka u sklopu japanske Inicijative za saradnju na Zapadnom Balkanu, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) otpravnik poslova te ambasade u Prištini, Ogasawara Mitsunori.
"Stabilnost Zapadnog Balkana doprinosi stabilnosti cele Evrope. Kosovo u međunarodnoj zajednici ne deluje kao da ima stabilan status i zato pokušavamo da ga podržimo po pitanju rešavanja unutrašnjih problema, kao što su siromaštvo, ali i na međunarodnoj sceni", kazao je on.
Inicijativa Šinzo Abea
Inicijativu za saradnju na Zapadnom Balkanu inače je pokrenuo japanski premijer Šinzo (Shinzo) Abe 2018. godine, u cilju ojačavanja saradnje.
Pročitajte i ovo: Abe u Beogradu predložio saradnju Japana sa Zapadnim BalkanomMitsunori navodi da se putem ove inicijative ostvarila bliža saradnja sa svih šest država Zapadnog Balkana, a da je sada fokus na Kosovu.
"Ovde (na Kosovu) nema kineske ambasade, ili koreanske, tako da, kada je Azija u pitanju, mi zapravo pokušavamo da pokažemo svoje prisustvo. Mi ne možemo da pružimo toliku količinu novca kao što to Kina radi (u regiji). Kina je deset puta veća od Japana po stanovništvu, ali je velika i u ekonomiji. Mi pokušavamo da se fokusiramo na ljude i na njihove potrebe", prokomentarisao je Mitsunori nedavno pisanje međunarodnog online magazina The Diplomat, o tome da Japan pokušava da vodi veću ulogu na Kosovu, dok je Kina ostala po strani.
Kosovo je inače jedina država na Zapadnom Balkanu koja nije dobila medicinsku pomoć od Kine u sklopu njene "diplomatije maski za lice" nakon pojave korona virusa. Za razliku od država u regiji, Kosovo je takođe jedina država u kojoj nema kineskih privrednih investicija.
Kina ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine i poštuje integritet Srbije, koja po svom Ustavu tretira Kosovo i dalje kao svoj deo.
Pročitajte i ovo: Kineska 'diplomatija maski' ne radi na KosovuGde je prostor za saradnju
Japan je otvorio ambasadu u Prištini 1. januara 2020, dok ovih dana osoblje ambasade ulazi u nove, stalne prostorije. Ambasada će u budućnosti početi i sa izdavanjem viza, koje se trenutno za građane Kosova izdaju u Tirani. Ceremonijalno otvaranje odloženo je usled pandemije COVID-19.
Nerezidentni ambasador Japana na Kosovu Mizutani Akira, sa sedištem u Beču, predao je akreditivna pisma predsedniku Kosova u martu.
Ogasawara Mitsunori navodi da Japan otvaranjem ambasade na Kosovu pokazuje da želi da unapredi ekonomsku saradnju i pomogne Kosovu u privlačenju japanskih kompanija.
"Većina Japanaca još uvek misli da je Kosovo opasno, da nije sigurno zbog konflikta sa Srbijom. Ali kada neko dođe ovde jednom, onda vidi da je veoma bezbedno. Pročitao sam istraživanje UNDP u kojem piše da se većina na Kosovu oseća bezbedno. Ali oni nemaju takve informacije", kazao je on.
"Ja zapravo želim da promovišem (Kosovo) japanskim kompanijama da dođu ovde, da vide kakva je situacija na Kosovu. Ali zbog pandemije to će malo potrajati, ali ću svakako da pokušam", dodao je.
Ima li interesovanja za Zapadni Balkan u Japanu?
Prema njegovim rečima, region Zapadnog Balkana ima ekonomskog potencijala, a mnoge japanske kompanije koje su u EU razmišljaju o novim investicijama u južnoj Evropi. Potencijalom na Kosovu smatra kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu sa dobrim znanjem stranih jezika, lak pristup evropskom tržištu, te motivisane i ljubazne ljude.
Mitsunori kaže da Zapadni Balkan ima ekonomskog potencijala, a mnoge japanske kompanije koje su u EU razmišljaju o novim investicijama u južnoj Evropi.
Japan je više od 20 godina pomagao Kosovu sa projektima kao što su renoviranje škola i bolnica. Japanska agencija za međunarodni razvoj, JICA, do sada je sprovela nekoliko projekata kao što je aktuelni projekti razvoja kapaciteta za kontrolu zagađenja vazduha na Kosovu u vrednosti od četiri miliona eura. JICA je takođe sprovela projekat izgradnje kapaciteta za upravljanje otpadom, projekat izgradnje razvojnih kapaciteta na kosovskom javnom servisu i dr.
Na Kosovu, tačnije u Mitrovici, nalazi se i najveća japanska farma pečurki shiitake u Evropi, Hirano Mushroom, koja izvozi u 12 država. Pored toga, na Kosovu je i kompanija Japan Tobacco International.
"Sad smo u Prištini i mogu reći da ćemo raditi više na novim projektima", navodi Mitsunori.
Koliko i kako Japan pomaže Kosovo
Na seminaru kosovskih, japanskih i austrijskih privrednika u Beču u septembru 2019. pruženo je više informacija o Kosovu japanskim kompanijama. Ambasada Japana planira i da dovede japanske kompanije na Kosovo u narednom periodu.
Poslednja pomoć Japana svakako se tiče podrške borbi protiv COVID-19. Japan je za Kosovo izdvojio preko 718.000 dolara za borbu protiv COVID-19, preko UNICEF-a.
Inače, na osnovu podataka Centralne banke Kosova, vrednost stranih direktnih investicija Japana na Kosovu do marta 2020. bila je oko 3.6 miliona eura.