Japanski premijer Fumio Kišida doputovao je u nedelju u Seul na sastanak sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Jeolom, u nastojanju dve zemlje da prevaziđu tenzije.
Reč je o prvom samitu Tokija i Seula koji će biti održan u Južnoj Koreji u poslednjih 12 godina.
Japanski premijer se prvo uputio na nacionalno groblje u Seulu, gde su sahranjeni ratni veterani, uključujući i ratne veterane iz borbe protiv japanske kolonijalne vladavine, da položi cveće i oda počast.
"Boli me srce jer su mnogi ljudi prošli kroz veoma teško iskustvo u surovom okruženju u to vreme“, rekao je Kišida, govoreći posle samita sa predsednikom Južne Koreje Jun Suk Jeolom.
Kišida je potom krenuo u pregovore na samitu sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Ieolom, koji je resetovanje odnosa sa Japanom postavio kao glavni prioritet svoje administracije.
Jun je bio u Tokiju u martu u poseti kako bi popravio odnose sa Japanom.
Pročitajte i ovo: Vlasti Južne Koreje najavile plan za obeštećenje žrtava prinudnog rada u JapanuKišida je u nedelju uoči svog odlaska rekao da dvojica lidera rade na obnavljanju takozvane "šatl diplomatije", redovnih međusobnih poseta i razgovora na visokom nivou, koji su godinama pauzirani zbog prepirki povezanih sa pitanjem prinudnog rada.
Tokom martovskog samita, Kišida i Jun su se složili da ukinu ograničenja trgovine, pri čemu je Kišida pozvao južnokorejskog lidera na sastanak G7 u Hirošimi ovog meseca.
Kišida je rekao da se raduje "poštenoj razmeni mišljenja" sa Junom, "zasnovanoj na odnosu poverenja".
Za Juna je odavno bilo vreme da dve zemlje "prekinu začarani krug međusobnog neprijateljstva i rade zajedno“ na poboljšanju regionalne bezbednosti, rekao je on za agenciju Frans pres (AFP) u martu pre nego što je odleteo u Tokio.
Spor zbog prinudnog rada
Jun i Kišida su spremni da održe ono što je lider Tokija rekao da bi bile "iskrene rasprave“ o škakljivoj temi prinudnog rada, koji je poljuljao veze dve zemlje 2018. godine.
Te godine, Vrhovni sud Južne Koreje naložio je japanskim firmama da obeštete ratne žrtve prisilnog rada, što je razbesnelo Tokio i izazvalo eskalaciju niza ekonomskih mera.
Istočnoazijski susedi, oba ključna bezbednosna saveznika Sjedinjenih Država, dugo su u sukobu oko istorijskih pitanja vezanih za brutalnu japansku kolonijalnu okupaciju Korejskog poluostrva od 1910. do 1945. godine, uključujući seksualno ropstvo i prinudni rad.
Jun, koji je preuzeo dužnost prošle godine, pokušao je da zakopa istorijsku sekiru, ranije najavljujući plan za obeštećenje žrtvama bez direktnog učešća Tokija.
Taj potez nije najbolje prihvaćen u zemlji, a žrtve kažu da ne ispunjava njihove zahteve za potpunim izvinjenjem i kompenzacijom od strane japanskih kompanija.
Desetine Južnokorejaca okupilo se u subotu i nedelju u znak protesta zbog Kišidinog dolaska.
Napori da se poprave veze dolaze u trenutku kada severnokorejski lider Kim Džong Un, koji je prošle godine proglasio svoju zemlju "nepovratnom" nuklearnom silom, udvostručuje razvoj i testiranje oružja.
Pjongjang je izveo niz rekordnih lansiranja 2023. godine, uključujući probno ispaljivanje prve balističke rakete na čvrsto gorivo u zemlji.
Sjedinjene Države i Južna Koreja su zauzvrat pojačale svoju saradnju u oblasti odbrane, organizujući seriju velikih vojnih vežbi, uključujući dve trilateralne vežbe u kojima je učestvovao Japan ove godine.
Jun se takođe nedavno vratio iz državne posete Vašingtonu, gde su se on i američki predsednik Džo Bajden složili da pojačaju nuklearnu odbranu Sjedinjenih Država i Južne Koreje i unaprede saradnju sa Japanom.