Dok su zvaničnici Kosova rezolutni u stavu da rudarko-metalurški kombinat „Trepča“ pripada isključivo Kosovu i da o tome nema pregovora u okviru briselskog dijaloga između Prištine i Beograda, u Srbiji se tvrdi da je u njenom posedu više od polovine vlasničkog udela „Trepče“, da je Kosovo taj kombinat otelo i da se to pitanje mora staviti na dnevni red briselskog dijaloga.
Uoči sutrašnje (utorak) odluke srpske vlade o ovom problemu, poznavaoci unutrašnje političke scene kažu, međutim, da ne očekuju dramatične odluke i da Beograd zbog „Trepče“ neće istupiti iz briselskog dijaloga.
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veseli potpisao je usvojeni Zakon o „Trepči“, u prisustvu menadžmenta i „Trepčinih“ rudara.
Nakon usvajanja tog zakona na Kosovu, u utorak se očekuje sednica Vlade Srbije o toj odluci, kao i o sporazumu o telekomunikacijama.
Podsetimo, nakon što je Skupština Kosova usvojila Zakon o „Trepči“, predstavnici kosovskih Srba odlučili su da zamrznu svoje učešće u Skupštini i Vladi Kosova zato što im je, kako kažu, uskraćeno pravo da učestvuju u pronalaženju rešenja za sudbinu tog kombinata. Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veseli izjavio je nakon sastanka predsedništva, na kojem srpski predstavnici nisu učestvovali, da ta odluka Srpske liste ne ugrožava vladajuću koaliciju, ali da bojkot nije dobro rešenje ni za srpsku zajednicu.
„Nije interes ni samih Srba da se opredele za bojkot kada treba da snose odgovornost. U interesu je samih zajednica da budu deo institucija“, rekao je Veseli, a takvu poruku je uputio i šef parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova Ismet Bećiri. On je rekao da je Kosovo imalo potrebu da Trepča dobije svoj zakon, ali da je velika nesreća što to nisu prepoznali opozicija i ostali.
„Mora da bude jasno da Srpska lista ili koja god druga politička partija ne može da nas ucenjuje, da nam preti i da nam nameće rešenja. Ovo je bila obaveza koju smo ispunili, nemamo zvaničnu najavu da će da nas bojkotuju, ali ni tako nešto ne može da stavi pod rizik rad vladajuće koalicije jer Vlada ima dovoljan broj glasova. Naravno da je naš interes da zajedice budu deo institucija, ali treba da se nauče da ucenama i pretnjama ne mogu da nameću rešenja“, poručio je Bećiri.
Potpredsednik kosovske vlade Branimir Stojanović je za Radio-televiziju Srbije ovim povodom izjavio da će se obratiti međunarodnim instancama.
„Sada ćemo sigurno pokrenuti duži niz konsultacija sa predstavnicima međunarodne zajednice da vidimo šta oni o tome misle i šta konkretno planiraju da preduzmu po ovom pitanju i da nakon toga na nivou Srpske liste donosimo odluke o narednim potezima. Moraće prosto svi da shvate koliko je ovo važno za sve nas, a ukoliko ostanu gluvi i nemi na to, moja će preporuka biti da napustimo Vladu. Videćemo kakva će biti odluka celokupne Srpske liste“, izjavio je Stojanović.
Kad je reč o imovinskom aspektu, kosovske vlasti smatraju da se o imovini „Trepče“, kao i uopšte o imovini na teritoriji Kosova, ne može pregovarati jer ona pripada Kosovu. To je izjavio i čelnik kosovske agencije za privatizaciju Petrit Gaši, šefica kosovskog pregovaračkog tima Edita Tahiri, a isti stav ima i predsednik Skupštine Kosova Kadri Veseli.
„Nema kompromisa kada se radi o pitanjima od nacionalnog značaja, u interesu nezavisne države Republike Kosova“, rezolutno je izjavio Veseli.
Za Vladu Srbije zakon o „Trepči“ koji je usvojilo Kosovo nije obavezujući, imajući u vidu i činjenicu da više polovine vlasničkog udela u tom kombinatu pripada državi Srbiji, izjavio je Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije i dodao da je Vlada u pismu čelnicima Evropske unije i CEFTE objasnila zašto je za Beograd neprihvatljiv Zakon o „Trepči“ koji je usvojila Priština
„Mislim da će Brisel pre ili kasnije morati da reaguje, imajući u vidu i da je naša vlada poslala pisma u kojima je detaljno objasnila zbog čega ne može da se prihvati ovakvo ponašanje Prištine i kakve sve štetne posledice mogu da budu i po sporazum CEFTA. Upućeno je pismo i predsedavajućem CEFTA i predstavnicima Evropske unije. Rečeno je jasno da za Vladu Srbije ovaj zakon nije obavezujući i da se ne prihvata. Jednostavno, ne može 'Trepča' da se otima na silu jer je potpuno jasno da je 55,14 procenata 'Trepče' u vlasništvu Fonda za razvoj Srbije, odnosno, Republike Srbije“, izjavio je Drecun.
I dok kosovske vlasti insistiraju na tome da se o kombinatu „Trepča“ ne može pregovarati u Briselu, srpski zvaničnici traže od Brisela da reaguje na usvajanje Zakona o „Trepči“ od strane kosovske skupštine i da se to pitanje nađe na dnevnom redu briselskog dijaloga između Beograda i Prištine. Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozwiak pojašnjava, međutim, da je princip Evropske unije da se „Trepča“ ne može naći na agendi dijaloga ako se obe strane unapred s tim ne saglase.
„U principu, stav Evropske unije je da pitanje 'Trepče' ne može biti stavljeno na dnevni red briselskog dijaloga između Prištine i Beograda ukoliko se obe strane unapred ne saglase da to pitanje postane zvanična tema dijaloga. Dakle, pošto je trenutno stav Prištine da se o tome ne može pregovarati u dijalogu sa Beogradom, to ne može biti stavljeno na dnevni red pregovora“.
Pred odluku Vlade Srbije o ovom pitanju, analitičar Dušan Janjić za Radio Slobodna Evropa kaže da ne veruje da će Beograd dovesti u pitanje pregovore sa Prištinom zbog „Trepče“.
„Ne očekujem dramatičnu odluku, ne očekujem da će Srbija istupiti iz pregovaračkog procesa, to bi joj nanelo ogromnu štetu. Ono što se maksimalno može dogoditi u nekom negativnom smislu jeste da Srbija odloži rešavanje nekih pitanja i da time, zapravo, omogući odluku o privremenom zastoju. Međutim, ja se nadam poznatoj metodologiji Vučića da će, posle ovakve stvorene atmosfere, pokupiti sve te probleme na gomilu i nekim sastankom u narednih desetak dana sa kolegom sa Kosova Isom Mustafom razrešiti većinu tih pitanja. Očekujem, dakle, da će se nastaviti dijalog“, ocenjuje Janjić.
Vlada Kosova inače broji jednog zamenika premijera i dva ministra iz redova srpske zajednice, dok parlamentarna grupa Srpska lista u Skupštini broji 11 poslanika.
Glasovi Srpske liste međutim su neophodni za ratifikaciju međunarodnih sporazuma, kao što je onaj o demarkaciji granice sa Crnom Gorom.