Jakobi: Srbija bi mogla uvoziti radnu snagu sa Bliskog istoka

Fabrika Fijat u Kragujevcu.

Tanja Jakobi, ekonomska novinarka iz Beograda, za ‘Zašto?’ objašnjava kako bi Srbija u narednim godinama i decenijama mogla da se suoči sa problemom smanjenja i nestašice radne snage zbog iseljavanja, negativnog priraštaja kao i neadekvatnog obrazovnog sistema.

  • Divlji poslovi

Prvo, mislim da Srbija ne bi ostala tako lako bez ove radne snage koja je nisko plaćena, kad govorimo o nisko plaćenoj radnoj snazi koja ima i relativno niske sposobnosti.

Znači, ona nema mogućnost veliku da ode na neki drugi posao osim ako misli na poslove u kao što su Slovačkoj koji su dosta, da tako kažem divlji, i za koje je bilo nekih pokušaja država da se to nekako sredi.

  • Potrebe tržišta

Drugo, vrlo je moguće da u Srbiji ostanu ljudi koji po svojim godinama bi trebalo da budu zaposleni ali da ne mogu da nađu radon mesto iz prostog razloga što njihove kvalifikacije ne odgovaraju potrebama.

Vrlo lako se može dogoditi da u zemlji bude relativno visoka nezaposlenost a da zemlja bude u stanju ili u potrebi da uvozi radnu snagu iz drugih zemalja, pre svega sa Bliskog istoka, što je prognoza koju demografi već dugo predočavaju da ćemo zapravo verovatno imati uvoz radne snage koja je jeftinija ali je obrazovanija i bolje odgovara potrebama tržišta.

  • Infrastruktura

Treće, neki pokušaji s ovim razvojem IT sektora i kreativnom ekonomijom i to je neki pokušaj države, da li dobar ili loš, ali neki pokušaj države da ona odgovori na te izazove i da zapravo se stvori sada kvalitetna radna snaga u poslovima koji tek dolaze koji imaju visoku dodatnu vrednost, koji su uslužni, gde je relativno nebitno gde vi sedite.

Znači ako hoćete da budete lekar i da zarađujete dobro vi morate da odete u Nemačku a ako hoćete da radite u IT sektoru i da zarađujete dobro možete možda ostati u Svilajncu -- možda, ako postoje neke infrastrukturne pretpostavke za to i tako dalje.

  • Nove veštine

Pitanje radne snage je jedan suptilna stvar koja u ovom trenutku je na neki način možda i nerešena iz prostog razloga što način na koji se menja sama ekonomija, eventualno može da otvori mali prozor razvoja za te nove veštine koje će biti tek tražene u ovoj ekonomiji koja će biti digitalizovana.

To je jedan vrlo suptilan problem koji ima puno različitih dimenzija i na koji mora da se odgovora od obrazovanja pa naviše i u jednom kratkom vremenskom periodu pitanje je da li će se jedna zemlja kao Srbija isprazniti od iole kvalitetne radne snage ili neće.

  • Velika kocka

Veliki je broj veština gde će možda biti traženi neki ljudi i da uzmemo, na primer, to dualno obrazovanje: kad vi pričate sa našim ministrima koji se time bave, oni kažu, ‘da mi smo potpuno svesni da zavarivač koji će biti obučen u Srbiji, Bosni ili nebitno gde će takođe otići negde’.

Ali, oni kažu, ‘to je rizik koji mi hoćemo da se suočimo zato što će ipak nešto te kvalitetne radne snage, tek obučene, ostati ovdje i zbog toga će dolaziti strani investitori i domaći će razvijati svoj posao’.

To je prosto jedna velika kocka u kojoj je, iskreno rečeno, znajući balkanske zemlje i njihov odnos prema svim javnim politikama i razmišljanjima uopšte šta su pravci razvoja, to verovatno gubitnička igra za nas.

  • Burek i prijatelji

Znači postoji neki lansirni prozor da stvari budu bolje ako se, na primer, ozbiljno i na kvalitetan način istraje na obrazovanju te kvalitetne radne snage kod koje mobilnost nije bitna da bi se ostvario prihod.

Imate IT firme iz Srbije koje rade na globalnom nivou a ljudi sede, na primer u Srbiji, zato što više vole mentalitet u Srbiji i više vole burek ili više vile da viđaju svoje prijatelje.

Za takvu neku vrstu poslova nema razloga da idete u Nemačku, u Grčku, u Švajcarsku ili ne znam ni ja gde i možete ostati kod kuće.

  • Digitalizacija

Za neke druge poslove je naravno potrebno čak fizički da budete negde -- tu pre svega mislim na lekare, medicinske sestre, majstore i tako dalje -- koji u fizičkom smislu obavljaju neki posao, isporučuju neku uslugu koja je usmerena na neko lice koje je nakoj određenoj teritoriji.

To je jedan problem, ne možemo da kažemo da ga ne znamo već dugo -- čini mi se da ima studija od pre trideset godina koja govori o tome da ćemo mi morati da uvozimo radnu snagu -- a s druge strane s obzirom na globalni razvoj ekonomije, na digitalizaciju, možda bi mogli da se tome odupremo na neki pametan način.