Iz poslaničke grupe Srbija centar (SRCE) ocenili su da je hapšenje člana opštinskog odbora ove opozicione partije pun nepravilnosti i dodali da je hapšenje građana tipično zastrašivanje onih koji se suprotstavljaju projektu "Jadar".
Zamenik šefa poslaničke grupe Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić izjavio je 20. avgusta na konferenciji za novinare u Beogradu da policija u subotu, 17. avgusta nije uspela da nađe
Predraga Žunića u stanu kako bi izvršili pretres, ali da su mu ostavili poziv da se javi u policiji kako bi ga saslušali "u svojstvu građanina".
Kako je naveo, Žuniću se na teret stavljaju krivična dela iz člana 309, "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja" i člana 320 "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja", jer je "administrator na fejsbuk stranici 'Aktivizam'".
"Ceo ovaj postupak je pun nepravilnosti počevši od poziva gde nije naveden razlog zašto se poziva, niti krivično delo o kom se radi. Ne znam na osnovu čega je prekršen Ustav i od kada je Rio Tinto postao ustavna kategorija", rekao je Janjić.
Pročitajte i ovo: 'Tuga i bes' aktivista zbog policijskog saslušavanja nakon protesta zbog litijuma u SrbijiŽunić je 19. avgusta pozvan na informativni razgovor u policiju, zbog vođenja Fejsbuk stranice, na kojoj su se delile objave u vezi sa protestima protiv iskopavanja litijuma širom Srbije, uključujući i najveći, održan 10. avgusta u Beogradu.
On je moderirao stranicu "Aktivizam" koja ima više od 20.000 članova.
Osim što je pozvan u policiju, Žuniću je pretresen stan u kom živi, oduzeti su mu mobilni telefon i laptop računar.
Na informativni razgovor u policiju zbog aktivnosti na društvenim mrežma pozvane su Milica Ranđelović iz Kule i Zorana Crnojević, aktivistkinja iz Vršca.
Serija protesta protiv projekta "Jadar" kompanije Rio Tinto počela je u Loznici 28. juna, a zatim su okupljanja organizovana nedeljama u desetinama gradova širom Srbije. Na protest u Beogradu 10. avgusta okupilo se više desetina hiljada ljudi iz cele Srbije.
Na poziv organizatora deo aktivista i građana blokirao je glavnu železničku stanicu "Prokop", odakle ih je policija uklonila idućeg jutra.
Protesti su otpočeli nakon odluka vlasti kojima se projekat iskopavanja litijuma na zapadu Srbije, vredan 2,4 milijarde dolara, "vraća u život" - dve godine nakon što ga je Vlada, pod pritiskom ekoloških protesta, stopirala 2022. godine.
Srbija je sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroš Ševčović nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Vaš browser nepodržava HTML5
Blokade pruga i hiljade na protestu protiv iskopavanja litijuma u Beogradu
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom, Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Rio Tinto je ranije u odgovoru za RSE naveo da su "domaći i međunarodni stručnjaci potvrdili da se projekat 'Jadar' može realizovati bezbedno i u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine".
Međutim, deo stručnjaka iz zemlje i inostranstva ukazuje da u procesu eksploatacije litijuma neizbežno dolazi do ekoloških posledica, pre svega do zagađenja rečnog sliva i zemljišta.