Izraelski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir zabranio je palestinske zastave na javnim mestima u poslednjoj od niza mera nove vlade premijera Benjamina Netanjahua protiv Palestinaca.
Te mere bi mogle da dodatno eskaliraju tenzije posle godine u kojoj je bilo najviše mrtvih u izraelsko-palestinskom nasilju u poslednjih 15 godina, pišu svetski mediji.
Naredba ekstremnog desničara
Ben-Gvirova naredba usledila je posle niza kaznenih mera usmerenih protiv Palestinaca otkako je nova vlada preuzela dužnost krajem prošlog meseca, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
"Danas sam naložio izraelskoj policiji da sprovede zabranu isticanja svake PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija) zastave, koja pokazuje identifikaciju s terorističkom organizacijom, u javnoj sferi i da spreči svako huškanje protiv države Izrael", objavio je Ben-Gvir na Tviteru (Twitter).
Ben-Gvir, za kojeg AP navodi da je ekstremni desničara poznat po antiarapskoj retorici, već je izazvao široku međunarodnu osudu kada je prošle nedelje posetio najosetljivije sveto mesto Jerusalima.
- Međusobne optužbe Palestine i Izraela u UN zbog posete Ben-Gvira Brdu hrama
- Posetu izraelskog ministra džamiji Al Aksa osudili i SAD i zemlje Bliskog istoka
Nova vlada premijera Benjamina Netanjahua pokrenula je mere protiv Palestinaca iz odmazde zbog palestinskog zahteva da najviše sudsko telo Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde, da svoje mišljenje o izraelskoj vojnoj okupaciji Zapadne obale koja traje 55 godina.
Netanjahuova vlada je u okviru tih mera zadržala skoro 40 miliona dolara palestinskih poreskih prihoda i najavila da će novac proslediti žrtvama napada palestinskih militanata, oduzela je palestinskim zvaničnicima privilegije i, kako ističe AP, čak prekinula sastanak palestinskih roditelja na kojem je razgovarano o obrazovanju njihove dece, tvrdeći da ga nezakonito finansira Palestinska uprava.
Izraelski premijer je rekao da su mere protiv Palestinaca usmerene na, kako je naveo, "ekstremni antiizraelski" korak u Ujedinjenim nacijama.
Palestinski građani Izraela čine 20 odsto stanovništva i imaju turbulentne odnose s državom od njenog stvaranja 1948. godine, kada su stotine hiljada Palestinaca pobegle ili bile primorani da pobegnu zbog događaja oko osnivanja države Izrael.
Kontroverzna zastava
Naredba za zaplenu palestinskih zastava po osnovama da "podstiču terorizam protiv države Izrael" usledila je posle formiranja najnacionalističkije vlade u istoriji Izraela koja se protivi svakom koraku ka palestinskoj državnosti, dok nastoji da proširi jevrejska naselja na Zapadnoj obali, navodi Tajms (The Times).
Vijorenje palestinske zastave dugo je bilo kontroverzno pitanje u Izraelu, ukazuje britanski list, dodajući da su građani koji su prikazivali mogli biti uhapšeni.
Pročitajte i ovo: Povratak Netanjahua u naglom pomaku Izraela udesnoMeđutim, palestinska zastava je bila dozvoljena nakon što je Izrael priznao Palestinsku oslobodilačku organizaciju u okviru sporazuma iz Osla 1993. godine, a potom i Palestinsku upravu.
U skorije vreme nju su zabranjivali lokalni policijski komandanti, uglavnom na demonstracijama u istočnom Jerusalimu, prema zakonima koji dozvoljavaju policiji da deluje u slučajevima kada "postoji znak da ima potencijal za podsticanje remećenja mira".
Ben-Gvir, čiji je dolazak na vlast već zapretio novim sukobima s Palestincima, sudstvom i LGBT grupama, navodno je zabranio palestinske zastave pošto je njima mahano u jednom arapsko-izraelskom tokom vikenda, kada su okupljeni slavili povratak palestinskog zatvorenika koji je odslužio 40 godina zatvora zbog umešanosti u ubistvo izraelskog vojnika.
Pretnja eskalacijom tenzija
Naredba za uklanjanje palestinskih zastava s javnih prostora je poslednja u nizu mera nove vlade koje preti da eskaliraju tenzije s Palestincima, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Direktiva za uklanjanje palestinskog simbola izdata je tokom perioda smrtonosnog nasilja na okupiranoj Zapadnoj obali, ističe američki list, ukazujući da je prošle godine bilo najviše mrtvih u izraelsko-palestinskom nasilju na Zapadnoj obali za deceniju i po.
Nakon što su UN krajem decembra glasale da se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o izraelskoj okupaciji Zapadne obale, gde milioni Palestinaca decenijama žive pod kontrolom izraelskih bezbednosnih snaga, Izrael je uveo niz mera koje ugrožavaju Palestinsku upravu, piše Volstrit džurnal.
Među tim merama su i zamrzavanje palestinskih građevinskih projekata u oblastima na Zapadnoj obali pod potpunom kontrolom Izraela, ukidanje beneficija visokim palestinskim zvaničnicima poput relativno lake slobode kretanja i suzbijanje organizacija za koje se smatra da promovišu antiizraelske aktivnosti pod maskom humanitarnog rada.
Palestinski zvaničnici su u ponedeljak, 9. januara, poručili da će nastaviti diplomatsku i pravnu kampanju protiv Izraela i upozorili da bi mere Izraela mogle da ubrzaju pad Palestinske uprave, koja je godinama u finansijskoj krizi pošto je smanjeno njeno finansiranje od međunarodnih donatora.
Izraelske i palestinske bezbednosne snage na Zapadnoj obali sarađuju u borbi protiv militanata. Prethodna izraelska vlada smatrala je da jačanje Palestinske uprave ima ključni značaj za održavanje reda i sprovođenje zakona na Zapadnoj obali, kao i za slabljenje njenog rivala, islamističke militantne grupe Hamas koja kontroliše pojas Gaze i koja je vodila brojne bitke sa Izraelom.
Tu politiku je podržala i administracija predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), ukazuje list, dodajući da, međutim, moćni članovi nove izraelske vlade, uključujući Ben-Gvira, kažu da podržavaju raspuštanje Palestinske uprave, dok je Netanjahu dugo optuživao rukovodstvo Palestinske uprave za podsticanje terorizma.
Pročitajte i ovo: Uspon krajnje desnice u IzraeluDo porasta nasilja na Zapadnoj obali je došlo dok Palestinska uprava počinje da gubi kontrolu nad delovima te teritorije. Palestinska uprava osnovana 1994. kao eventualna vlada nezavisne palestinske države, nedavno se sukobila s palestinskim militantnim grupama. Prema nedavnim anketama, njena popularnost opada u svim palestinskim gradovima.
Netanjuhov povratak na vlast ustupcima krajnjoj desnici
Premijer Netanjahuu je u nastojanju da obrazuje vladu dao značajne ustupke krajnje desnim političkim partijama po pitanju Palestinaca, nezavisnosti pravosuđa i ovlašćenja policije, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Nova koaliciona vlada je obećala beskompromisan pristup Palestincima. Neki od visokih zvaničnika podržali su izraelsku aneksiju okupirane Zapadne obale, teritorije koju Palestinci vide kao deo svoje buduće države.
Netanjahu, izraelski premijer s najdužim stažom, vratio se na tu funkciju posle 18 meseci pošto su posle raspada prethodne slabe koalicije njegovih protivnika s leva i desna održani peti izbori u Izraelu za manje od četiri godine.
Na izborima su Netanjahu i njegov krajnje desničarski i ultraortodoksni jevrejski blok osvojili 64 od 120 mesta u parlamentu.