Nova razmena vatre između izraelskih snaga bezbednosti i palestinskih militanata u Gazi podstakla je strah od šireg sukoba u jeku pojačanih tenzija posle višednevnog izraelsko-palestinskog nasilja kod svetog mesta u Jerusalimu, pišu svetski mediji.
Rast tenzija posle nasilja
Izrael je ujutro u utorak, 19. aprila, izveo prve vazdušne napade na pojas Gaze posle nekoliko meseci kao odgovor na raketu ispaljenu s palestinske teritorije u jeku porasta tenzija posle nasilja tokom vikenda oko svetog mesta u Jerusalimu, navodi Frans pres (Agence France-Presse).
S palestinske enklave koju kontroliše islamistička grupa Hamas raketa je ispaljena na jug Izraela, što je prvi takav incident od početka januara. Projektil je pao u more kod Tel Aviva.
Nekoliko sati kasnije, izraelske vazduhoplovne snage su saopštile da su u odgovoru pogodile lokaciju gde Hamas pravi oružje. Islamistička organizacija je navela da je iskoristila svoju "protivvazdušnu odbranu" kao odbranu od vazdušnih napada koji, prema svedocima i bezbednosnim izvorima u Gazi, nisu izazvali žrtve.
Nijedna grupa na teritoriji s 2,3 miliona stanovnika nije odmah preuzela odgovornost za raketu ispaljenu nakon serije napada u Izraelu i vikenda tenzija na svetom mestu u Jerusalimu. U izraelsko-palestinskom nasilju kod džamije Al-Aksa u Jerusalimu ranjeno je više od 170 ljudi, uglavnom palestinskih demonstranata.
Posle sličnog nasilja u Jerusalimu otprilike u isto vreme prošle godine Hamas je ispalio rakete na Izrael što je preraslo u 11-dnevni rat. Poslednji nagli porast tenzija poklapa se s muslimanskim svetim mesecom Ramazanom i jevrejskim praznikom Pashom. Kompleks džamije Al-Aksa, koje je treće najsvetije mesto u islamu. Ovaj kompleks Jevrejima je poznat kao Brdo hrama i predstavlja najsvetije mesto judaizma.
Reakcija na sukobe kod Al-Akse
Militanti u Gazi ispalili su raketu u izraelski vazdušni prostor uveče u ponedeljak, 18. aprila, koju je presreo izraelski sistem protivvazdušne odbrane, pošto su tenzije nastavile da rastu posle nedavnih sukoba Palestinaca i izraelske policije na svetom mestu u Jerusalimu, piše Njujork tajms (The New York Times).
Nijedna grupa u Gazi nije odmah preuzela odgovornost za raketni napad, ukazuje list i ističe da je napad usledilo posle nekoliko nagoveštaja Islamskog džihada, militantne grupe u Gazi, da bi mogao da odgovori na sukobe u kompleksu džamije Al-Aksa.
Hamas je osudio je izraelske intervencije u džamiji, ali je takođe naznačio da ne želi eskalaciju tenzija tako brzo posle prošlogodišnjeg 11-dnevnog rata, nakon kojeg su tenzije bile relativno niske.
Vlasti u Gazi još obnavljaju infrastrukturu koja je oštećena ili uništena u borbama prošlog maja, dok militanti obnavljaju svoj arsenal. Veruje se da Hamas vodi računa da Izrael ne povuče nekoliko ekonomskih ustupaka, uključujući povećanje broja izraelskih radnih dozvola stanovnicima Gaze.
Raketni napad je, međutim, kako ukazuje Njujork tajms, podsetnik koliko se stavovi brzo mogu promeniti, posebno u nestabilnim vremenima u Jerusalimu. Prošlogodišnji rat je delimično pokrenut sličnim tenzijama u džamiji Al-Aksa i postoji bojazan da bi mogao da se ponovi u narednim nedeljama.
Strah od širenja sukoba
Vazdušni napad Izraela na Gazu kao odgovor na raketu ispaljenu s palestinske teritorije pobudio je strah od šireg sukoba usred pojačanih tenzija posle višednevnog nasilja na osetljivom svetom mestu u Jerusalimu, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Prva razmena raketne vatre i vazdušnih udara između militantne grupe Hamas i Izraela od januara predstavlja, prema pisanju američkog lista, novu dimenziju u eskalaciji tenzija između Izraelaca i Palestinaca u Jerusalimu i na Zapadnoj obali poslednjih nedelja.
Tenzije su u porastu u Jerusalimu dok muslimani slave Ramazan, a Jevreji Pashu — retko preklapanje verskih praznika koji su od petka, 15. aprila, doveli desetine hiljada vernika u Stari grad Jerusalima.
U višestrukim sukobima poslednjih dana u kompleksu džamije Al-Aksa u Jerusalimu, najsvetijem i najosetljivijem mestu u gradu, povređeno je skoro 200 ljudi. Palestinci protestuju, kako kažu, zbog politike izraelske vlade koja je umanjila muslimansku kontrolu nad svetim mestom u korist Jevreja. Izraelska vlada poriče da je promenila status kvo svetog mestu, gde samo muslimani mogu da se mole, dok nemuslimani mogu samo da posećuju kompleks.
Do sukoba kod Al-Akse je došlo posle serije smrtonosnih napada u kojima je od kraja marta u različitim delovima Izraela poginulo 14 ljudi. Posle nedavnih napada, izraelska vojska je izvela nekoliko operacija na Zapadnoj obali, hapseći osumnjičene za koje se veruje da su povezani s nasiljem ili da planiraju druge napade. Ukupno je ove godine najmanje 45 Palestinaca ubijeno u sukobima s izraelskim snagama bezbednosti na Zapadnoj obali.
Vlada na ivici kolapsa
Sukobi u Starom gradu Jerusalima tokom retkog poklapanja Ramazana, Pashe i Uskrsa podstakli su strah od širenja nasilja, ali i zapretili da razbiju krhku izraelsku vladajuću koaliciju, piše Vašington post (The Washington Post).
Jedina izraelska palestinska partija iz koalicije saopštila je da privremeno obustavlja svoje učešće u savezu iz protesta zbog policijskih akcija protiv demonstranata u džamiji Al-Aksa poslednjih dana.
Taj potez je, kako navodi list, uglavnom simboličan jer izraelski parlament trenutno ne zaseda, ali je vladajuća koalicija, koja obuhvata i desne i leve elemente već bila na ivici kolapsa pošto je konzervativna poslanica izašla iz nje ostavljajući koaliciju bez jasne većine.
Lider islamske partije Raam, Mansur Abas, bio je pod intenzivnim pritiskom da se povuče iz koalicije zbog aktivnosti izraelske policije koja je ušla u Al-Aksu u petak u poteri za palestinskim muškarcima koji su bacali kamenje na jevrejske vernike.
Abas, koji je iskoristio učešće svoje partije u koaliciji kako bi se zalagao za poboljšanje usluga za dva miliona palestinskih građana Izraela, osudio je upad policije u džamiju, nazivajući to "crvenom linijom", ali je takođe potvrdio svoju posvećenost eksperimentu sa širokom koalicionom vladom.
Nakon konsultacija s premijerom Naftalijem Benetom i ministrom spoljnih poslova Jairom Lapidom, Abas je odlučio da ne napušta koaliciju, što bi urušilo vladu, već je umesto toga najavio kompromisno zamrzavanje učešća njegove partije na dve nedelje.
Politički analitičari kažu da Abas pokušava da kupi vreme za ublažavanje bezbednosne situacije u vezi sa praznicima sa završetkom Pashe 22. aprila, pravoslavne proslave Uskrsa 24. aprila i Ramazana 1. maja, dok parlament nastavlja da radi 9. maja.