Opozicione stranke u Izraelu najavile su dogovor o koalicionoj vladi s učešćem ideološki suprotstavljenih partija kojom bi se okončala vladavina Benjamina Netanjahua, iako je delovalo da je najdugovečniji izraelski premijer izašao politički snažniji posle nedavnih sukoba u pojasu Gaze, pišu svetski mediji.
'Vlada promene'
Izraelske opozicione stranke udružile su se u pokušaju da formiraju manjinsku vladu koja bi mogla da ukloni Netanjahua s vlasti i spreči pete izbore u dve godine, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Samozvana "vlada promene" sada mora da predstavi svoje planove predsedniku Reuvenu Rivlinu do srede, 2. juna. Ako predsednik odobri predlog, parlament će morati da glasa, za šta će biti potrebno najmanje nedelju dana.
"Četiri izbora već su oštetili državu – politička kriza u Izraelu nema presedana u svetu", rekao je uveče u nedelju, 30. maja, Naftali Benet, lider desničarske stranke Jamina. "Nameravam da dam sve od sebe da obrazujem vladu nacionalnog jedinstva s mojim prijateljem Jairom Lapidom", dodao je on, misleći na lidera centrističke stranke Ješ atid.
S 57 mesta koliko imaju stranke koje bi trebalo da učestvuju u dogovoru, manjinskoj vladi će biti potrebna podrška islamističke partije Raam, koja ima četiri od ukupno 120 mesta u Knesetu, da bi imala podršku neophodnog 61 poslanika za formiranje vlade. Međutim, ističe britanski list, ako Netanjahu uspe da ubedi bar jednog člana desničarskih partija iz planirane koalicije da prebegne, on bi mogao da obezbedi tanku većinu.
Koalicija sadašnjih opozicionih stranka utoliko zavisi od podrške Mansura Abasa, lidera Raama, koji za podršku traži zaštitu konzervativnog muslimanskog načina života i finansiranje više policije, bolnica i resursa za gradove na severu Izraela u kojima su Arapi u većini.
U proteklih 25 meseci Izraelci su četiri puta glasali da bi svaki izbori završili u pat poziciji, mada je obrazovana jedna kratkotrajna koaliciju koju je sam Netanjahu okončao u decembru 2020. kada je pokrenuo najbrži program vakcinacije protiv korona virusa u očekivanju da će mu to pomoći da pobedi na sledećim izborima, ali je i glasanje u martu završeno bez jasnog pobednika.
Koalicija neprijatelja
Mada se očekuju dalji politički pregovori, Benetova najava koalicije sa Lapidom zadala je snažan udarac Netanjahuu, izraelskom lideru s najdužim stažem, koji je poznat po svom političkom čarobnjaštvu i koji je uspeo da opstane na vlasti uprkos višestrukim pokušajima njegovih protivnika da ga smene, piše Gardijan (The Guardian).
Sam Benet, koji želi da anektira veći deo okupirane Zapadne obale, ideološki je bliži Netanjahuu nego Lapidu, bivšem televizijskom voditelju koji popularan među pripadnicima sekularne srednje klase. Prema izveštajima izraelskih medija, 49-godišnji Benet biće premijer u prve dve godine mandata vlade, posle čega će na čelo vlade doći 57-godišnji Lapid.
Ako Lapid ubedi niz partija da pristanu na dogovor u naredna tri dana, što, kako piše Gardijan, još nije zagarantovano, mogao bi da obavesti predsednika Rivlina da veruje da može da formira vladu. Polaganje zakletve nove vlade, a s time i odlazak Netanjahua s visoke funkcije, moglo bi se dogoditi u roku od nedelju dana.
Netanjahuova desničarska stranka Likud na martovskim izborima osvojila je najviše glasova i dobila je 28 dana da obezbedi podršku. I Netnjahu je nudio dogovore o podeli vlasti što Benet nije prihvatio, pa je po isteku roka priliku za formiranje vlade dobio Lapid.
Lapid planira da u koaliciju uključi laburističku strankui levičarski Marec koji se protivi okupaciji Zapadne obale zajedno s njihovim tradicionalnim neprijateljima, među kojima je Benet, ali i Avigdor Liberman, koji je, ukazuje Gardijan, svojevremeno sugerisao da bi trebalo odseći glavu "nelojalnim" pripadnicima arapske manjine u zemlji, koji čine oko 20 odsto od devet miliona izraelskih stanovnika.
Sa značajnim političkim razlikama, Netanjahuova koalicija se može raspasti, ocenjuje list i dodaje da se očekuje da se nova koaliciona vlada usredsredi na ekonomiju i pandemiju, izbegavajući velika pitanja i zadržavajući status kvo za milione Palestinaca koji žive pod okupacijom, kako bi se izbegao raspad koalicije.
Dogovor posle sukoba u Gazi
Najava dogovora opozicionih stranka usledila je posle jedanaestodnevnog sukoba Izraela i Hamasa u pojasu Gaze ranije ovog meseca, za koji su neki analitičari pretpostavljali da će pomoći oslabljenom Netanjahuu, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Pre sukoba pokrenuti su razgovori o obrazovanju široke koalicije opozicionih stranaka, ali je Benet, bivši Netanjhauov saradnik, na početku borbi rekao da je vojnom operacijom, u kojoj je ubijeno više od 250 Palestinaca i 12 Izraelaca, završeno njegovo interesovanje za ulazak u koaliciju koju podržavaju levičarske i arapske partije.
Ipak, pošto je 21. maja došlo do prekida vatre uz posredovanje Egipta, ponovo su ojačale kritike na račun Netanjahua. Prema anketi objavljenoj prošle nedelje, otprilike 47 odsto Izraelaca kaže da je protiv Netanjahua, dok je 67 odsto reklo da očekuje novu rundu borbi s Hamasom u naredne tri godine.
Netanjahuovi rivali rekli su da je operaciji u Gazi nedostajala koherentna i dugoročna strategija i da su neuspesi premijera da zaustavi raketnu vatru Hamasa na Izrael i obezbedi ostatke izraelskih vojnika dodatni dokaz da treba da ode s funkcije.
Na napredak u pregovorima opozicionih stranka, Netanjahu je gnevno reagovao, ukazuje Vašington post. "Šta se promenilo (od sukoba)? Prošlo je nekoliko dana? Da li se nešto promenilo? Naravno da nije", rekao je izraelski premijer u video snimku objavljenom na Tviteru (Twitter). "Upravo smo izašli iz rata, iz vojne operacije, i usred bitke je bilo jasno da nije moguće boriti se protiv Hamasa s levičarskom vladom".
Agencija Frans pres (Agence France-Presse) ukazuje da su intenzivni pregovori opozicije o vladi usledili posle eskalacije tenzija između Izraela i Palestinaca, uključujući raketnu paljbu iz Gaze i razorne izraelske vazdušne udare.
Rat s Hamasom završen primirjem 21. maja, kao i tenzije na okupiranoj Zapadnoj obali i mešovitim jevrejsko-arapskim zajednicama u izraelskim gradovima, u početku su delovali da će verovatno pomoći Netanjahuu da ostane na vlasti.
Politikološkinja Gajil Talšir s Jevrejskog univerziteta rekla je AFP u nedelju da je Izrael sada "bliži nego ikada" novoj koaliciji, dodajući da je "Netanjahu u očajničkoj poziciji".
Netanjahu nastavlja borbu
Posle večeri velike političke drame, Izrael je mnogo bliži novoj koaliciji koja će smeniti dugogodišnjeg premijera, ali Netanjahua ne bi trebalo otpisivati, ocenjuje BBC.
Najdugovečniji izraelski premijer je brzo odgovorio na saopštenje o dogovoru sopstvenim apelom članovima Benetove stranke Jamina, kao i članovima drugih desničarskih partija da ne ulaze u sporazum.
Postavio je pitanje "Ko će se brinuti o naseljima?", misleći na jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i sugerisao da bi predložena vlada jedinstva ponudila slab bezbednosni kabinet koji ne bi mogao da se suprotstavi izraelskom rivalu Iranu.
Ako ovakvim napadima uspe da ubedi samo par članova parlamenta iz opozicionih redova, tada bi potencijalna vlada mogla da padne, ističe britanski javni servis.
Pa čak i ako ova koalicija položi zakletvu, ona će biti krhka pošto će okupiti stranke iz celog političkog spektra s oštrim ideološkim razlikama, ukazuje BBC, dodajući da će koalicija, da bi opstala, morati da izbegava mnoga osetljiva pitanja.
Kraj Netanjahuove ere?
Ako sporazum Lipida i Beneta bude odobren, to će označiti kraj Netanjahuove ere – bar za sada, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Netanjahu je na čelu vlade od 2009. godine, pošto je već bio premijer između 1996. i 1999. Njegovih 15 godina vlasti čine ga najdugovečnijim izraelskim liderom – za godinu dana duže od više mandata prvog izraelskog premijera Davida Ben Guriona.
Pred kraj mandata je obezbedio diplomatski uspeh nizom revolucionarnih sporazuma o normalizaciji između Izraela i četiri arapske države, čime je razbijena pretpostavka da će Izrael stabilizovati odnose s arapskim svetom samo kada se pomiri s Palestincima. Takođe je zabeležio diplomatske pobede sa SAD u vreme administracije predsednika Donalda Trampa (Trump) koja je preselila američku ambasadu u Jerusalim, zatvorila konzulat za palestinska pitanja, zatvorila palestinsku misiju u SAD i zauzela borbeniji stav prema izraelskom neprijatelju Iranu.
Međutim, pod Netanjahuom je propao izraelsko-palestinski mirovni proces s prekidom formalnih pregovora pre sedam godina, dok su tenzije s izraelskom arapskom manjinom povećane, što je dovelo do široko rasprostranjenog nasilja između Arapa i Jevreja tokom nedavnog sukoba.
Njegovi kritičari tvrde da je držeći se na vlasti dok mu se sudi po optužbama za korupciju, podrivao vladavinu zakona i demokratske norme, kao i da nije mogao da posveti punu pažnju vođenju države dok je opterećen ozbiljnim sudskim slučajem. Netanjahu negira optužbe za korupcije i tvrdi da ima pravo da se brani bez napuštanja funkcije, ali je sudski slučaj imao polarizujući efekat na biračko telo što je imalo glavnu ulogu u političkoj nestabilnosti tokom poslednje četiri godine.