Naftali Benet, koji se u nedelju položio zakletvu kao novi premijer Izraela, oličava mnoge kontradikcije koje definišu državu staru 73 godine, piše Asošiejtid pres (Associated Press).
On je religiozni Jevrejin koji je zaradio milione u uglavnom sekularnom visokotehnološkom sektoru; pobornik je pokreta naseljenika na okupiranim teritorijama koji živi u predgrađu Tel Aviva i bivši je saveznik Benjamina Netanjahua koji se udružio s centrističkim i levim strankama kako bi okončao 12-godišnju vladavinu dosadašnjeg premijera.
Njegova ultranacionalistička stranka Jamina na martovskim izborima – četvrtom glasanju u dve godine – osvojila je samo sedam poslanika u parlamentu Knesetu sa 120 mesta. Ipak, odbijajući da se svrsta uz Netanjahua ili njegove protivnike, Benet je došao u poziciju da odlučuje o sledećoj vladi. Čak i pošto ga je jedan član njegove religiozne nacionalističke partije napustio iz protesta zbog novog koalicionog sporazuma, Benet je završio na čelu vlade.
Ultranacionalista u umerenoj koaliciji
Benet se već dugo pozicionirao desno od Netanjahua. Ipak, on će biti znatno ograničen svojom nezgrapnom koalicijom, koja ima tek slabu većinu u parlamentu i uključuje stranke s desna, s leva i s centra.
On se protivi palestinskoj nezavisnosti i snažno podržava jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, koja Palestinci i veći deo međunarodne zajednice vide kao glavnu prepreku miru.
Benet je žestoko kritikovao Netanjahua kada je premijer pristao da uspori izgradnju naselja pod pritiskom tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame (Barack), koji je pokušao, mada nije uspeo da oživi mirovni proces na početku svog prvog mandata.
Nakratko je bio šef saveta naseljenika na Zapadnoj obali, Ješa, pre nego što je 2013. ušao u Kneset. Benet je kasnije bio ministar za pitanja dijaspore, obrazovanja i odbrane u različitim vladama koje je predvodio Netanjahu.
"On je desničarski lider, pripadnik tvrde linije po pitanju bezbednosti, ali istovremeno veoma pragmatičan", rekao je Johanan Plesner, šef Izraelskog instituta za demokratiju, koji Beneta poznaje decenijama i koji je s njim bio u vojsci.
On očekuje da će Benet raditi s drugim frakcijama u koaliciji kako bi pronašao "zajednički imenitelj" dok traži podršku i legitimitet kao nacionalni lider.
Rivalitet s Netanjahuom
Benet je kao i Netanjahu jastreb po pitanju sukoba na Bliskom istoku, mada su njih dvojica godinama imali napete odnose.
Dve godine je bio šef Netanjahuovog kabineta, ali su se razišli posle misterioznog spora koji su izraelski mediji povezali s Netanjahuovom suprugom Sarom, koja ima veliki uticaj na uži krug njenog supruga.
Benet je uoči martovskih izbora vodio kampanju kao nepokolebljivi desničar i na nacionalnoj televiziji je potpisao obećanje da nikada neće dozvoliti da Jair Lapid, centrista i glavni Netanjahuov rival, postane premijer.
Međutim, kada je postalo jasno da Netanjahu neće moći da formira vladajuću koaliciju, Benet je uradio upravo to pristavši da dve godine bude premijer, posle čega će predati funkciju Lapidu, koji je arhitekta nove koalicije.
Netanjahuove pristalice tvrde da je Benet izdajica koji je prevario glasače. Benet je svoju odluku branio kao pragmatičan potez usmeren na ujedinjenje zemlje i izbegavanje petog kruga izbora.
Generacijska promena
Benet, 49-godišnji otac četvoro dece i moderni ortodoksni Jevrejin, biće prvi izraelski premijer koji redovno nosi kipu, kapu koju nose Jevreji koji se strogo pridržavaju verskih običaja. Živi u luksuznom predgrađu Tel Aviva Ranana, a ne u jevrejskim naseljima na okupiranoj teritoriji koje zagovara.
Odrastao je u Haifi u porodici iseljenika iz SAD posle čega se s roditeljima selio između Severne Amerike i Izraela, gde je služio vojsku, završio pravni fakultet i radio u privatnom sektoru. Sve to vreme se predstavljao kao ličnost koja je istovremeno moderna, religiozna i nacionalistička.
Posle službe u elitnoj specijalnoj jedinici Sajeret Matkal, Benet je upisao pravo na Hebrejskom univerzitetu. On je 1999. osnovao softversku kompaniju Ciota (Cyota), specijalizovanu za programe protiv prevara, koja je 2005. prodata američkoj kompaniji RSA sekjuriti (RSA Security) za 145 miliona dolara.
Benet je rekao da ga je gorko iskustvo izraelskog rata 2006. protiv libanske ekstremističke grupe Hezbolah oteralo u politiku. Jednomesečni rat završio je bez pobednika i tadašnje izraelsko vojno i političko vođstvo bilo je široko kritikovano da je loše vodilo kampanju protiv Hezbolaha.
Benet predstavlja treću generaciju izraelskih lidera, posle osnivača države i Netanjahuove generacije, koja je stasala tokom napetih ranih godina obeleženih ratovima s arapskim državama.
"On je Izrael 3.0", napisao je Anšel Pfefer, kolumnista izraelskog levo orijentisanog lista Harec (Haaretz), u nedavnom profilu političara koji će zameniti Netanjahua.
"Jevrejski nacionalista, mada zapravo nije dogmata. Pomalo religiozan, ali zasigurno nije duboko pobožan. Čovek vojske koji više voli udobnost urbanog civilnog života i visokotehnološki preduzetnik koji ne želi da zaradi dodatne milione. Pristalica Velikog Izraela, ali nije naseljenik. A možda neće biti ni političar do kraja života".
Ko je još u vladi
Benet će predvoditi koalicionu vladu koje čine stranke s malo toga zajedničkog, osim želje da se okonča Netanjahuova vladavina, ukazuje Rojters (Reuters).
U koaliciji se pored stranaka od krajnje levice do krajnje desnice, prvo put nalazi i mala islamistička frakciju koja predstavlja izraelsku arapsku manjinu.
Očekuje se da će se koaliciona vlada uglavnom fokusirati na ekonomska i socijalna pitanja, umesto da rizikuje otvaranje unutrašnjih rascepa pokušavajući da reši velika pitanja poput izraelsko-palestinskog sukoba.
Ko je još, pored Beneta, u koalicionoj vladi Izraela:
Ministar spoljnih poslova Jair Lapid
Pored Beneta, vladu će voditi i Jair Lapid koji je na čelu centrističke stranke Ješ atid (Postoji budućnost). Njegova stranka je najveća u koaliciji, ali je pristao da podeli vlast s Benetom kako bi obezbedio parlamentarnu većinu.
Lapid je 2012. napustio je posao televizijskog voditelja i osnovao svoju stranku, obećavajući da će ublažiti finansijski pritisak na srednju klasu. Takođe nastoji da ukine mnoge privilegije koje finansira država za ultraortodoksne Jevreje, što je dugogodišnji izvor nezadovoljstva mnogih sekularnih Izraelaca.
On je bio ministar finansija pre prelaska u opoziciju, koju je vodio do nedelje.
Lapid će dve godine obavljati funkciju ministra spoljnih poslova, a zatim će preuzeti funkciju premijera do kraja mandata. Ako vlada toliko potraje.
Ministar odbrane Beni Ganc
Pre samo dve godine Ganc, bivši šef vojske na čelu centrističke stranke Plavo i belo, bio je najveća nada opozicije da smeni Netanjahua.
On je, međutim, pristao da uđe u Netanjahuovu vladu "jedinstva", što je naljutilo mnoge njegove pristalice.
Ganc će biti deo nove koalicije, zadržavajući funkciju ministra odbrane.
Ministar finansija Avigdor Liberman
Liberman, krajnje desničarski imigrant iz Moldavije koji živi u izraelskom naselju na okupiranoj Zapadnoj obali, bio je politički džoker tokom protekle decenije. Bio je u Netanjahuovim vladama, između ostalog i na funkciji ministra odbrane, ali je takođe dao ostavku.
Kao ministar finansija moraće da obuzda budžetski deficit koji se povećao tokom krize korona virusa.
Liberman je rekao da će takođe pokušati da promeni status kvo između vlade i politički moćne ultraortodoksne manjine koja je bila oslonac Netanjahuove vlade.
Ultraortodoksna zajednica ima nisku stopu učešća u radnoj snazi i u velikoj meri se oslanja na vladinu pomoć, usredsređujući se na verske studije. Liberman je rekao da će raditi na tome da se više integrišu u ekonomiju.
Ministar pravde Gideon Sar
Sar je bio glavni Netanjahuov rival u stranci Likud, ali je Netanjahu dao sve od sebe da ga drži dalje od svetla reflektora i najviših funkcija. Frustrirani Sar je pokrenuo neuspelu kandidaturu za lidera Likuda posle čega je osnovao svoju stranku.
Kao šef stranke Nova nada, Sar će biti postavljen na mesto ministara pravde, čime će nadgledati pravni sistem i biti član bezbednosnog kabineta.
Mansur Abas, Ujedinjena arapska lista
Abasova mala Ujedinjena arapska lista biće prva stranka u izraelskoj vladi iz arapske manjine koja čini 21 odsto stanovništva Izraela – Palestinci po kulturi i poreklu, ali Izraelci po državljanstvu.
On se odvojio od ostalih arapskih političara koji su odlučili da ostanu izvan vlade i odbacio razlike s Benetom i drugim desničarima da bi bio teg na vagi protiv Netanjahua.
Očekuje se da će Abas biti zamenik ministra u kabinetu premijera. Cilj mu je da ispregovara veliko povećanje državne potrošnje u arapskim gradovima i selima.
Međutim, njegovo prisustvo je potencijalno destabilizujući faktor. Palestinci su ga kritikovali zbog podrške izraelskoj vladi dok Izrael nastavlja da okupira palestinske teritorije.
Povodom tih tenzija, Abas je prošle nedelje za italijanski list Republika (La Repubblica) rekao: "Biće potrebno da se donesu teške odluke, uključujući bezbednosne odluke. Moramo žonglirati između svog identiteta palestinskih Axrapa i građana Države Izrael, između civilnog i nacionalnog aspekta".