Izrael i Liban, iako tehnički i dalje u ratu, blizu su sporazuma o demarkaciji njihove morske granice koja se prostire preko oblasti bogate prirodnim gasom.
Dogovor uz posredovanje SAD omogućio bi korišćenje gasnog polja na istoku Sredozemlja što bi pomoglo ekonomijama dve zemlje, ali i evropskim zemljama kojima je očajnički potrebna zamena za gas iz Rusije, pišu svetski mediji.
Američki predlog
Zvaničnici Izraela i Libana rekli su u nedelju, 2. oktobra, da se dve zemlje, uz posredovanje SAD, približavaju sporazumu za rešenje spora oko njihove pomorske granice, navodi Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Ulog u graničnom sporu, kako piše britanski list, podigla su nedavna otkrića koja su pokazala da su priobalne vode Izraela i Libana bogate prirodnim gasom.
Poslednji predlog za rešenje spora koji je dvema zemljama prošle nedelje poslao američki izaslanik Amos Hohštajn (Hochstein), otvorio bi put za korišćenje spornog gasnog polja na istoku Sredozemnog mora.
Viši savetnik SAD za energetsku bezbednost Amos Hochstein, u predsedničkoj palati Baabdam u Libanu, 9. septembar 2022.
Izraelski premijer Jair Lapid rekao je da Izrael još "raspravlja o finalnim detaljima" predloga tako da dogovor još nije "gotova stvar", ali da američki predlog štiti bezbednosne i ekonomske interese zemlje.
Libanske vlasti saopštile su da proučavaju nacrt od 10 stranica, čiji detalji nisu objavljeni. Premijer Nadžib Mikati rekao je 1. oktobra da je "atmosfera pozitivna i da bi dogovor trebalo da bude postignut uskoro", nakon što je nacrt primio u petak.
Indirektni pregovori između Libana i Izraela počeli su 2020, ali su zaustavljeni u maju 2021. Ponovo su pokrenuti ove godine pošto je brod za istraživanje nafte i gasa "Energean" u junu stigao do istočnomediteranskog gasnog polja Kariš.
Izrael tvrdi da se gasno polje nalazi u oblasti koju su Ujedinjene nacije priznale kao njegovu ekskluzivnu ekonomsku zonu. Liban, međutim, kaže da je ta oblast sporna.
Lider libanskog Hezbolaha, Hasan Nasralah, rekao je prošlog meseca da je taj pokret spreman da deluje ako Izrael počne crpljenje gasa pre postizanja sporazuma, upozoravajući da su rakete usmerene ka Karišu.
Sporazum o graničnom sporu, ukazuje Fajnenšl tajms, osim što bi otklonio pretnju sukobima oko Kariša, mogao bi da otvori put Libanu za razvoj obližnjeg polja Kana, za koje obe zemlje takođe kažu da na njega polažu pravo.
Pročitajte i ovo: Na sastanku Savjeta bezbjednosti UN zabrinutost za primirje na Bliskom istokuPremijer hvali, Netanjahu protiv
Izraelski premijer pohvalio je američki predlog za sporazum dve zemlje koje su tehnički i dalje u ratu, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse).
Lapid je na sastanku kabineta rekao da predlog SAD "jača izraelsku bezbednost i izraelsku ekonomiju".
Liban i Izrael nemaju diplomatske odnose i njihovom granicom patroliraju pripadnici snaga Ujedinjenih nacija.
Lapid je rekao i da Izrael "decenijama" nastoji da postigne dogovor s Libanom i dodao da se njegova vlada "ne protiviti razvoju dodatnog libanskog gasnog polja" koje se prostire na pomorskoj granici, sve dok Izrael dobije "udeo koji zaslužuje". Reč je, kako ukazuje AFP, o gasnom polju Kana koje bi moglo biti predmet mehanizma za podelu prihoda po predlogu SAD.
Premijer Izraela je rekao da sporazum razmatraju pravni i odbrambeni zvaničnici pre nego što o njemu glasa vlada, što bi, prema pisanju izraelskih medija, moglo da bude u četvrtak, 6. oktobra.
Do napretka po pitanju dogovora s Libanom došlo je uoči izbora u Izraelu 1. novembra, petog glasanja za manje od četiri godine.
Osoblje kompanije Energea na izvorištu gasa na Mediteranu, 9. maj 2022.
Bivši premijer Benjamin Netanjahu, koji nastoji da se vrati na vlast, na društvenim medijima je poručio da će ako dođe na vlast, njegova desničarska vlada poništiti sporazum.
"Ako ova nelegalna rabota prođe, to nas neće obavezivati", rekao je Netanjahu i optužio Lapida da "daje Hezbolahu suverenu izraelsku teritoriju s ogromnim gasnim poljem" koje pripada jevrejskoj državi.
Netanjahu je rekao da je Lapid "sramotno kapitulirao pred pretnjama Nasralaha".
Lapid je uzvratio i optužio Netanhajua za "neodgovorne objave" koje podrivaju izraelske "bezbednosne interese".
Nade u Libanu
S druge strane, kako ističe Asošiejtid pres (Associated Press), Liban se nada da će pokrenuti proizvodnju nafte i gasa na moru dok se bori s najgorom ekonomskom krizom u svojoj modernoj istoriji koja je tri četvrtine stanovništva te zemlje gurnula u siromaštvo.
Predsednik libanskog parlamenta Nabi Beri rekao je 1. oktobra da predlog "u principu ispunjava libanske zahteve".
Libanski zvaničnik koji je prisustvovao razgovorima prošlog meseca rekao je za AP da predlog koji je izneo izaslanik SAD daje Libanu pravo na polje Kana, koje se delimično nalazi u domenu Izraela, pri čemu se jedan deo proteže duboko u spornoj oblasti.
Izrael je postavio gasnu platformu na lokaciji na polju Kariš. Izraelska vojska je u julu oborila tri nenaoružana Hezbolahova drona koja su letela iznad tog polja. Lider Hezbolaha je tada izdao upozorenja Izraelu zbog pomorskog spora, rekavši da će "svaka ruka" koja posegne da krade libansko bogatstvo "biti odsečena".
Ta teško naoružana grupa koju podržava Iran i koja je vodila nekoliko ratova s Izraelom, ranije je insistirala da će koristiti svoje oružje za zaštitu ekonomskih prava Libana. Zvaničnici Hezbolaha su, međutim, rekli da će podržati dogovor koji postignu vlade Libana i Izraela.
Lider Hezbolaha Nasralah je 1. oktobra dao sličnu izjavu povodom američkog predloga i ponovo je potvrdio da će partija koju podržava Iran podržati poziciju libanskog političkog rukovodstva.
Hezbolah je, kako navodi Rojters, ocenio da je predlog SAD "veoma važan korak".
Predsednik parlamenta Beri, koji je moćni saveznik Hezbolaha, rekao je da je nacrt sporazuma "pozitivan" .
"Podržavamo stav Libana, tako da čuvamo naše pravo na demarkaciju naših morskih granica i ulaganje u naš gas", rekao je visoki zvaničnik Hezbolaha Mohamed Rad.
Izraelska gasna platforma na Mediteranu (arhivska fotografija)
Jedna od alternativa ruskom gasu
Priobalna gasna polja na Mediteranu mogla bi postati jedan od nekoliko novih izvora energenata za evropske zemlje dok nastoje da postignu energetsku nezavisnost od Rusije, ocenio je Njujork tajms (The New York Times) pre nego što je predlog dogovora upućen dvema stranama.
Iako su Izrael i Liban tehnički u ratu od 1948. godine, dve zemlje su blizu sporazuma koji bi mogao da poveća proizvodnju prirodnog gasa.
Ipak, povećana proizvodnja Libana i Izraela neće nadoknaditi gas koji Evropa više ne dobija iz Rusije, ističe list, ukazujući da stručnjaci za energetiku kažu da bi izraelsko-libanski sporazum trebalo da da vitalni podsticaj naporima za proizvodnju više gasa u tom delu sveta.
Tokom poslednje četiri godine, proizvodnja energije u istočnom Mediteranu je porasla pošto su Izrael, Egipat, Jordan i Kipar radili zajedno na iskorišćavanju nafte i gasa ispod mora.
Nekoliko američkih administracija nastojalo je da podstakne porast trgovine gasom u regionu pomažući u pregovorima između zemalja koje su dugo u napetim odnosima. Kriza u Ukrajini je, kako piše Njujork tajms, ubrzala napore za istraživanje i proizvodnju gasa usled rasta cene goriva u Evropi, gde zemlje očajnički žele da prekinu svoju zavisnost od ruskog gasa.
Američke i druge zapadne naftne kompanije dugo su se klonile Izraela, delom zato što ne žele da odbiju arapske zemlje. Ipak, s poboljšanjem odnosa između Izraela i zemalja poput Egipta, Jordana i nedavno Ujedinjenih Arapskih Emirata, sve više kompanija pokazuje interesovanje za istočni Mediteran. Sporazum između Izraela i Libana mogao bi da ubrza taj trend, ističe Njujork tajms.