Nakon nasilja na ulicama Beograda tokom Parade ponosa što se, na neki način ponovilo dva dana kasnije, na tribinama stadiona “Luiđi Feraris” u Đenovi, država je odlučila da se huliganima suprotstavi pooštravanjem Zakona. Glavne izmene predviđaju produženje pritvora u skraćenom postupku sa osam na 30 dana, kao i mogućnost određivanja pritvora za dela za koja je predviđena kazna zatvora od pet godina.
Dok srpski poslanici odlučuju da li će predložene izmene prihvatiti, analitičari upozoravaju da nije dovoljno samo doneti Zakon, već da ga je potrebno i primeniti.
Divljanje srpskih huligana, kako u zemlji tako i u inostranstvu nateralo je poslanike da prekinu aktuelnu sednicu i po hitnom postupku započnu novu.
Cilj je da se takve scene spreče pooštravanjem Zakona o krivičnom postupku, objasnila je ministarka pravde Snežana Malović, obrazlažući predlog izmena pred poslanicima.
“Treba istaći da su nedavni događaji pokazali svoj rušilački karakter, kao i stvaranje psihoze nesigurnosti kod građana. Problem poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu republike Srbije u inostranstvu, a takođe ometa i naš strateški interes, a to je pridruživanje EU. Zadatak svake demokratske države je da se sa ovakvim pojavama bezkompromisno obračuna, ali, naravno, prema postupku i na način koji je propisan Ustavom i Zakonom. Država je zauzela jasan stav da neće tolerisati bilo kakav vid nasilja i da će odlučno reagovati”, kaže ministarka pravde.
Nasilje u Beogradu i Đenovi, nije bilo dovoljno da se poslanici usaglase oko pooštravanja Zakona. Tako je lider opozicione Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao da veruje da su događaji tokom Parade ponosa, kada je zapaljen i deo zgrade vladajuće Demokratske stranke bili režirani, na šta ga je predstavnica demokrata, Nada Kolundžija, optužila da opravdava nasilje.
Britanski model
“Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali! Ali baš sve! I ponašanje Demokratske stranke tog dana kada im je upaljena neka guma u dvorištu. I kada su doveli u nedelju trudnicu da radi. Ko je taj zlikovac koji je odveo trudnicu taj dan u Demokratsku stranku?”, rekao je Nikolić u Parlamentu.
“Ako neko izjavi da je namerno dovedena trudnica, znajući šta će se desiti, onda to samo znači da opravdava nasilnike. Jedino sa čim mogu da se složim jeste da od 2000. godine nismo uradili jednu stvar – nismo lustrirali one koji su jezikom mržnje govorili 10 godina pre toga, koji su na mržnju pozivali I sve druge!”, odgovara nada Kolundžija iz DS-a.
Po zaustavljanju huligana Zakonom, najpoznatiji je takozvani “Britanski model”. Naime, Velika Britanija je svoj dugogodišnji problem s huliganima, rešila upravo težim kaznama.
Docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u toj zemlji Jovan Bajford, ukazuje da su za pooštravanje Zakona tada najzainteresovaniji bili sportski klubovi i Fudbalski savez, što smatra da u Srbiji nije slučaj
“Zapravo su sami sportski klubovi, odnosno fudbalski klubovi u Srbiji u potpunosti kriminalizovani i ta sprega između kriminala, navijača i politike je prva stvar kojom bi država trebalo da se pozabavi, pre nego što se bavi postrožavanjem raznih zakona i drugih mera”, kaže Bajford, koji se bavi proučavanjem ultradesničara i nasilnika.
Poenta je u primeni zakona
Sva veća okupljanja u Srbiji, bilo da je u pitanju fudbalska utakmica, slavlje ili politički skup, nose rizik od izbijanja nereda. Poslednjih godine bilo je više masovnih, nasilnih događaja sa veoma ozbiljnim posledicama – od rušenja i paljenja državnih zgrada i ambasada, preko teških povređivanja građana i policije, do ubistava.
Stručnjaci za krivično pravo Milan Škulić i Goran Ilić, saglasni su da za rešenje tog problema nije dovoljno samo donositi Zakone, već da ih je potrebno i primenjivati.
“Tu nije rešenje jedino u izmenama Zakonika o krivičnom postupku, jer postoje drugi Zakoni koji su značajni poput Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, koji je sasvim adekvatan, ali se u praksi nedovoljno primenjuje”, rekao je Škulić, profesor na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu.
“Pravovremena primena Zakona je poenta svakog dobrog reagovanja i na ovakve neke ispade, da ih tako nazovem. E sada, suštinski, pitanje je da li se nekim pritvaranjem i širenjem kruga osnova za pritvaranje, može dopineti većoj efikasnosti ili je i postojećim merama to moglo da se uradi”, dodaje Goran Ilić, takođe profesor na Pravno fakultetu.
Epilog bi trebalo da se vidi u petak, kada se očekuje glasanje o predloženim izmenama Zakona. Da li će to obeshrabriti huligane, pitali smo sociologa Vladimira Vuletića.
“Naravno, ukoliko su zaprećene kazne veće, oni koji organizuju sve to će imati razloga da strahuju. Ali, neće imati nikvog razloga da strahuju, bez obzira kolike su kazne, ukoliko se ti Zakoni ne budu i sprovodili.”, ocenjuje Vuletić i dodaje:
“Devedesetih godina je nasilje, na neki način normalizovano. Mladi, deca koja jednostavno upijaju ono sve što dolazi iz okruženja, sa TV-a, i tako dalje, rasli su uz slike nasilja i govor mržnje. Tako da je sve to doprinelo da taj problem danas izgleda mnogo ozbiljnije nego što je izgledao ’80-tih i ’90-tih godina.”
Ukoliko izmene zakona budu usvojene, na snagu bi trebalo da stupe pre fudbalske utakmice dva najveća beogradska kluba - Partizana i Crvene Zvezde. Taj derbi policija vidi kao događaj visokog rizika, pa bi on mogao da bude i prvi test novih vladinih mera za suzbijanje divljanja huligana.
Dok srpski poslanici odlučuju da li će predložene izmene prihvatiti, analitičari upozoravaju da nije dovoljno samo doneti Zakon, već da ga je potrebno i primeniti.
Divljanje srpskih huligana, kako u zemlji tako i u inostranstvu nateralo je poslanike da prekinu aktuelnu sednicu i po hitnom postupku započnu novu.
Cilj je da se takve scene spreče pooštravanjem Zakona o krivičnom postupku, objasnila je ministarka pravde Snežana Malović, obrazlažući predlog izmena pred poslanicima.
“Treba istaći da su nedavni događaji pokazali svoj rušilački karakter, kao i stvaranje psihoze nesigurnosti kod građana. Problem poprima i međunarodni karakter i veoma šteti ugledu republike Srbije u inostranstvu, a takođe ometa i naš strateški interes, a to je pridruživanje EU. Zadatak svake demokratske države je da se sa ovakvim pojavama bezkompromisno obračuna, ali, naravno, prema postupku i na način koji je propisan Ustavom i Zakonom. Država je zauzela jasan stav da neće tolerisati bilo kakav vid nasilja i da će odlučno reagovati”, kaže ministarka pravde.
Nasilje u Beogradu i Đenovi, nije bilo dovoljno da se poslanici usaglase oko pooštravanja Zakona. Tako je lider opozicione Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić rekao da veruje da su događaji tokom Parade ponosa, kada je zapaljen i deo zgrade vladajuće Demokratske stranke bili režirani, na šta ga je predstavnica demokrata, Nada Kolundžija, optužila da opravdava nasilje.
Britanski model
“Sklon sam tome da verujem da ste sve ovo režirali! Ali baš sve! I ponašanje Demokratske stranke tog dana kada im je upaljena neka guma u dvorištu. I kada su doveli u nedelju trudnicu da radi. Ko je taj zlikovac koji je odveo trudnicu taj dan u Demokratsku stranku?”, rekao je Nikolić u Parlamentu.
“Ako neko izjavi da je namerno dovedena trudnica, znajući šta će se desiti, onda to samo znači da opravdava nasilnike. Jedino sa čim mogu da se složim jeste da od 2000. godine nismo uradili jednu stvar – nismo lustrirali one koji su jezikom mržnje govorili 10 godina pre toga, koji su na mržnju pozivali I sve druge!”, odgovara nada Kolundžija iz DS-a.
Po zaustavljanju huligana Zakonom, najpoznatiji je takozvani “Britanski model”. Naime, Velika Britanija je svoj dugogodišnji problem s huliganima, rešila upravo težim kaznama.
Docent na Katedri za društvene nauke Otvorenog univerziteta u toj zemlji Jovan Bajford, ukazuje da su za pooštravanje Zakona tada najzainteresovaniji bili sportski klubovi i Fudbalski savez, što smatra da u Srbiji nije slučaj
“Zapravo su sami sportski klubovi, odnosno fudbalski klubovi u Srbiji u potpunosti kriminalizovani i ta sprega između kriminala, navijača i politike je prva stvar kojom bi država trebalo da se pozabavi, pre nego što se bavi postrožavanjem raznih zakona i drugih mera”, kaže Bajford, koji se bavi proučavanjem ultradesničara i nasilnika.
Poenta je u primeni zakona
Sva veća okupljanja u Srbiji, bilo da je u pitanju fudbalska utakmica, slavlje ili politički skup, nose rizik od izbijanja nereda. Poslednjih godine bilo je više masovnih, nasilnih događaja sa veoma ozbiljnim posledicama – od rušenja i paljenja državnih zgrada i ambasada, preko teških povređivanja građana i policije, do ubistava.
Stručnjaci za krivično pravo Milan Škulić i Goran Ilić, saglasni su da za rešenje tog problema nije dovoljno samo donositi Zakone, već da ih je potrebno i primenjivati.
“Tu nije rešenje jedino u izmenama Zakonika o krivičnom postupku, jer postoje drugi Zakoni koji su značajni poput Zakona o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, koji je sasvim adekvatan, ali se u praksi nedovoljno primenjuje”, rekao je Škulić, profesor na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu.
“Pravovremena primena Zakona je poenta svakog dobrog reagovanja i na ovakve neke ispade, da ih tako nazovem. E sada, suštinski, pitanje je da li se nekim pritvaranjem i širenjem kruga osnova za pritvaranje, može dopineti većoj efikasnosti ili je i postojećim merama to moglo da se uradi”, dodaje Goran Ilić, takođe profesor na Pravno fakultetu.
Epilog bi trebalo da se vidi u petak, kada se očekuje glasanje o predloženim izmenama Zakona. Da li će to obeshrabriti huligane, pitali smo sociologa Vladimira Vuletića.
“Naravno, ukoliko su zaprećene kazne veće, oni koji organizuju sve to će imati razloga da strahuju. Ali, neće imati nikvog razloga da strahuju, bez obzira kolike su kazne, ukoliko se ti Zakoni ne budu i sprovodili.”, ocenjuje Vuletić i dodaje:
“Devedesetih godina je nasilje, na neki način normalizovano. Mladi, deca koja jednostavno upijaju ono sve što dolazi iz okruženja, sa TV-a, i tako dalje, rasli su uz slike nasilja i govor mržnje. Tako da je sve to doprinelo da taj problem danas izgleda mnogo ozbiljnije nego što je izgledao ’80-tih i ’90-tih godina.”
Ukoliko izmene zakona budu usvojene, na snagu bi trebalo da stupe pre fudbalske utakmice dva najveća beogradska kluba - Partizana i Crvene Zvezde. Taj derbi policija vidi kao događaj visokog rizika, pa bi on mogao da bude i prvi test novih vladinih mera za suzbijanje divljanja huligana.