Kako se Univerzitet u Beogradu, uprkos hroničnom manjku novca i brige za obrazovanje u Srbiji, opet našao na prestižnoj Šangajskoj listi, pitanje je koje je aktuelno i ove godine.
Tradicija, kaže za Radio Slobodna Evropa bivši rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević, ga i danas održava u svetskom vrhu:
“Mnogi ljudi sa našeg univerziteta rade na prestižnim mestima u svetu. Samo u Americi i Kanadi ima jedno 5.000 studenata Univerziteta u Beogradu koji rade u Guglu, Cisku, Majkrosoftu, Eplu, koji su proneli slavu svog univerziteta. Tamo se gleda i statistika odakle oni dolaze. Taj dobar kadar dolazi sa univerziteta u Beogradu već decenijama, više od pola veka.”
Šangajska lista, jedna od najuticajnijih za rangiranje najboljih univerziteta u svetu, kao kriterijume uzima broj i kvalitet naučnih radova, broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja onih koji su pohađali ili rade na univerzitetu, broj istraživača koji se u svojim disciplinama najviše pominju, kao i broj objavljivanja radova u relevantnim naučnim časopisima.
“Pre svega je naša matematika jako dobra, mnogo je bolje rangirana od samog univerziteta, negde je oko 60. mesta u svetu. U primenjenim naukama smo odlični, pre svega u primenjenoj biohemiji, u naukama u okviru poljoprivrede, one su na trideset i nekom mestu na svetskoj listi”, kaže Kovačević.
Naučni radovi u oblasti tehnike, fizike, hemije i medicine su nešto sa čime se takođe mogu podičiti kadrovi Beogradskog univerziteta, zbog čega je, kao i prošle, ove godine rangiran između 201. i 300. mesta.
Državni Univerzitet u Beogradu, čije nastajanje počinje 1808. godine, saopštio je da je ovaj uspeh ostvaren ogromnim zalaganjem naučnika sa fakulteta i instituta koji su, kako je navedeno, dali izuzetno značajan doprinos i pored nedovoljnih sredstava uloženih u visoko obrazovanje i nauku.
Mladi koji su završili fakultete kažu da nemaju posao, čak 56 odsto nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo, kaže Maletin
Nenad Maletin, iz Krovne organizacije mladih Srbije KOMS, kaže da su naučni kriterijumi jedno, ali da istraživanja pokazuju da je trećina mladih generalno nezadovoljna obrazovnim programom i lošom povezanošću sa tržištem rada.
“Svakako da je potrebno više novca uložiti u obrazovanje, ali pre svega u reformu obrazovanja i visokog školstva. Mladi koji su završili te fakultete kažu da nemaju posao, čak 56 odsto nije zaposleno na poziciji za koju se školovalo", rekao nam je Maletin.
Dobar rezultat Univerziteta u Beogradu, koji je na osnovu naučnoistraživačkog rada svrstan u prvih dva odsto univerziteta u svetu, dobija na težini ako se uzme u obzir da je na listi koju objavljuje Univerzitet Ciao Tong iz Šangaja samo desetak univerziteta u Evropi bolje plasirano.
Branka Kovačevića, koji je profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, pitali smo šta Beogradskom univerzitetu nedostaje da uđe u elitu Šangajske liste, među prvih sto.
“Fali novac i fali briga društva. Da se shvati da obrazovanje nije potrošnja, već investicija. Na primer, budžet Harvarda je oko 18 milijardi dolara. A budžet Beogradskog univerziteta između 100 miliona i 150 miliona evra, iako je veći od Harvarda.”
Veliki broj studenata nakon diplomiranja napušta Srbiju
Dok je u vreme bivše Jugoslavije ovdašnje fakultete pohađalo nekoliko desetina hiljada studenata iz inostranstva, danas ih je na Univerzitetu u Beogradu, od ukupno 100.000, jedva više od hiljadu.
Kontinuitet u vrhu Šangajske liste, kaže profesor Kovačević, može biti nova šansa.
“To je dobra reklama. Jer, danas je školstvo na neki način ušlo i u sferu ekonomije. Mnoge zemlje ostvaruju ozbiljan profit od stranih studenata.”
Da budućnost zemlje zavisi od toga kakav joj je školski sistem zna se i u Srbiji. Ali država “na papiru” za nauku izdvaja samo 0,3 odsto BDP-a, zbog čega kao naučna fantastika zvuči činjenica da je Beogradski univerzitet godinama u prva dva u svetu, ako se u obzir uzmu naučni rezultati u donosu na investicije u visoko školstvo i istraživanja.
Neki su izneli podatak da je jedan od domaćih naučnika izračunao da mu dnevno za materijalne troškove sleduje 270 dinara (2,26 evra) i postavili pitanje kako uraditi bilo kakvo istraživanje.
U ovakvim uslovima, kaže Nenad Maletin iz KOMS-a, mladi ne žele da rade.
“Oni koji bi trebalo da završe visoke škole ne vide značaj fakulteta. Ali najviše zabrinjava to što mladi obrazovani kadrovi odlaze u inostranstvo jer se njihovo znanje tamo više ceni. Tako da odlazi i mnogo inženjera.”
Nedostatak novca koči obrazovanje: Rektorat Univerziteta u Beogradu
Dok srpska nauka diše na škrge i probleme sa finansiranjem premošćava zahvaljujući evropskim fondovima, 40 odsto od 6.000 do 7.000 radova prošle godine rađeno je u saradnji sa međunarodnim partnerima, istraživanje je pokazalo da i budući studenti znaju gde su problemi.
“Smatraju da je visoko obrazovanje potpuno diskreditovano lažnim diplomama i fantomskim privatnim fakultetima. Veliki broj njih kaže da nemaju podsticaj da uče jer je sistem vrednosti takav da se sve dobija novcem i poznanstvima, a ne znanjem”, navodi Nenad Maletin.
Dok Srbija luta u obrazovnim reformama, američki univerziteti i dalje dominiraju po šangajskom rangiranju najboljih. Prvi su Harvard i Stenford, od onih u regionu Univerzitet u Ljubljani je između 401. i 500. mesta, dok na listi nema univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije.