Izložba "Trans Balkan" u Beogradu fotografa Aleksandra Crnogorca predstavlja priče trans osoba koje žive na Balkanu, Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj i Turskoj. Autor je četiri godine putovao kako bi upoznao, intervjuisao i fotografisao 105 osoba za koje smatra da su među najstigmatizovanijim u društvu. Cilj izložbe je da trans osobe budu vidljivije u društvu, a neki od fotografisanih prvi put su na ovaj način javno istupili kao trans osobe.
Aleksandra Gavrilović je rođena u selu Moravci pokraj Ljiga 1974. godine. Kako u opisu izložbe stoji "vernica je i voli za sebe da kaže da je jedina žena koja je ikada posetila Svetu Goru, Hilandar 1997. godine".
Projekat „Trans Balkan“ otpočeo je, prema rečima autora Aleksandra Crnogorca, 2018. godine nakon što se, kako navodi, privatno zbližio sa pojedinim trans osobama.
„Meni je bilo neverovatno da tako nešto već neko nije uradio jer su te priče veoma snažne i ti ljudi žive među nama“, kaže on.
Prvobitna izložba portreta trans osoba bila je organizovana u februaru 2019. godine u Beogradu, a tokom naredne dve godine fotografije su izložene u devet zemalja Balkana. Crnogorac je fotografisao ukupno 105 osoba, a izložba sadrži odabranih 34 portreta.
Janko Radičević je rođen u Beogradu 1996. godine. Studira mađarski jezik, književnost i kulturu i trenutno boravi u Mađarskoj gde je na usavršavanju jezika.
Crnogorac je putovao u 12 država, među kojima su zemlje bivše Jugoslavije, Rumunija, Bugarska, Grčka, Albanija i Turska, kako bi fotografisao ove osobe i ispričao njihovu priču. Na izložbi su fotografije propraćene biografijom i citatom osobe koja je fotografisana.
„Na početku je bilo teško stupiti u kontakt sa trans ljudima i steći njihovo poverenje. Ja sam morao da upoznam svaku od tih osoba. Kada vas neko koga ne poznajete kontaktira sa takvim predlogom (za fotografisanje, prim. aut.), naravno da je većina odbila“, navodi Crnogorac.
Likana Brujić je na javnu scenu stupila devedesetih godina prošlog veka, glumila je i u filmu Želimira Žilnika "Marble Ass".
Neke osobe su, prema njegovim rečima, imale ideju kako žele da budu fotografisane, a neke osobe su tu odluku prepuštale autoru.
„Neki od njih koriste puno ime i prezime, neki ne. Za mene je veoma važan njihov citat (naveden uz fotografiju i biografiju, prim. aut.) jer publika to čuje direktno od trans ljudi pošto previše često neko drugi govori u ime trans zajednice“, kaže autor.
Brankica Arsenović je rođena 1937. godine u selu Dvorovi, u BiH. Imala je pet brakova pre nego što je ušla u proces tranzicije i promenila pol. Ima jednu ćerku i jednu unuku.
On kaže da je najjači utisak koji nosi sa tog putovanja „snaga koju svi ti ljudi koje sam upoznao poseduju“.
„To su neke bitke koje mi koji nismo transrodne osobe ne možemo ni da zamislimo“, navodi on.
Ljudi koje je fotografisao različiti su i u pogledu odnosa prema rodnom identitetu i tranziciji (procesu promene pola, prim. aut.).
Neki od njih, prema autorovim rečima, po prvi put su javno istupili kao trans osobe u okviru ovog projekta.
„Među njima ima onih koji su završili proces tranzicije, neki su i dalje u procesu, a nekom je dovoljno da živi u telu koje ima“, objašnjava Crnogorac.
"Kao što može da primetite ja sam samo lep, ne mogu biti i pametan tako da ću pozajmiti citat Mome Kapora koji najbolje opisuje poruku koju bih želeo da prenesem, a on glasi: Recimo da sam običan čovek, mada to nije sasvim tačno - nema običnih ljudi", kaže Đura Đurišić, koji se bavi aktivizmom i borbom za ljudska prava i LGBT+ osoba.
On kaže da mnogim trans osobama nije dostupan postupak promene pola iz finansijskih i drugih razloga. Navodi da su neki od njih prinuđeni da na svoju ruku uzimaju terapiju i hormone.
„Upoznao sam trans osobu sa Kosova koja je i Romkinja i seks radnica, narkomanka, ona zna da njoj to (postupak promene pola, prim. aut.) nije dostupno“, navodi Crnogorac.
"U društvima poput onih na Balkanu, biti transrodan muškarac podrazumeva da ćete biti izloženi mnogobrojnim diskriminacijama. Upravo zbog toga često kažem da je moja superiornost baš to što uspevam da namećem temu transrodnosti u društvu", kaže Blert Morina iz Đakovice, na Kosovu.
Autor navodi da je i sam pripadnik „šire LGBT zajednice“, ali nije trans osoba. Prema njegovim rečima, odlučio je da projekat posveti trans osobama kao najugroženijoj grupi koju balkanska društva ne prihvataju.
Izložba „Trans Balkan“ otvorena je do 18. juna u Prajd Info Centru u Beogradu. O ovoj izložbi izdata je 2021. godine i monografija u izdanju „Službenog glasnika“, izdavačke kuće u vlasništvu države.