Dvanaest najboljih fotografija domaćih autora koje na najbolji način oslikavaju život Roma, jedne od nadiskriminisanijih manjinskih populacija u Srbiji od utorka uveče izložene su u beogradskoj ustanovi kulture “Parobrod” u postavci nazvanoj “Pod istim krovom”. Svrha takve izložbe, koja je zbog osetljive teme kojom se bavi izazvala pozitivne reakcije prvih posetilaca, je da učini vidljivijim neopravdano zanemarene sugrađane i komšije, objašnjavaju organizatori iz nevladinog udruženja “Civil rights defenders” (Branioci ljudskih prava).
Dvojica romskih dečaka, koji nasmejani dele parčence hleba ispred svog doma Lazarevcu, čovek koji je predah u sakupljanju sekundarnih sirovina našao u listanju obimne knjige na obrenovačkoj deponiji, razigrani dečaci i devojčice spas od letnje vreline pronalaze kupajući se pod mostom reke Nišave, samo su neke od 12 izloženih fotografija koje su probrane u moru od 300 radova pristiglih za konkurs “Pod istim krovom”. Posebnu pažnju skreće nam rad fotografa Dragana Kujundžića, neobičan po tome što prikazuje samo ruke, ne i lik osobe.
“Fotografija prikazuje ruke relativno mladog Roma koji na neki način pokušava da spakuje žicu koju je pronašao na deponiji smeća u Nišu. Ruke su dosta stare, a ne verujem da on ima više od 30 godina, mada po rukama se to ne bi reklo. Svi mi u životu kroz naše gradove prolazimo pored tih ljudi i slabo obraćamo pažnju na njih. Mislim da je najveći problem što su oni pravno nevidljivi. Znači da im se regulišu prava, prvenstveno lične karte pa posle i ostala prava koja imaju kao svi građani Srbije. Ja se nadam, ja se trudim, nije mi ni prvi ni poslednji put da pokušavam da im pomognem”, objašnjava Dragan.
Milivoj Vasiljević
Nedaleko od nje nailazimo na panoramu iz Deliblatske peščare u Vojvodini i Cvetka i Dragana koje je Milivoj Vasiljević zatekao u svom poslu – čuvanju stoke. U objašnjenju koje je prati stoji da je Cvetko nezadovoljan svojim poslom, zbog čega mu kolega Dragan predlaže da se posle fotografisanja kandiduje za predsednika.
Posebne simpatije izazivaju dvojica romskih dečaka sa početka priče. Njih je tokom obilaska lazarevačkog romskog naselja pod nazivom “Palestina” zapazila Natalia Salnikova, inače službenica Kancelarije za nacionalne manjine:
“I u tom trenutku istrčao je ispred nas jedan dečak koji je toliko želeo da fotografišem njega i njegovog brata. Onda je otrčao do kuće da ga pozove, a on je još ručao. Drugi brat je sa parčetom hleba nestrpljivo istrčao samo da bih mogla da ih slikam. Videla sam tu neku čistu sreću I neku bezuslovnu ljubav između njih dvojice. Da njima u suštini nije potrebno puno da bi se osećali srećnim. Njima je bilo dovoljno samo da neko dođe u to njihovo naselje sa fotoaparatom da bi se ta deca osećala srećnom, da bi doživela nešto lepo u danu.”, rekla nam je Natalia.
Pripadnici romske manjine trpeli su posledice prisilnih preseljenja, mnogi od njih još nemaju lična dokumenta i pravo na zdravstveno osiguranje, žrtve su fizičkog nasilja, a svake godine borci za ljudska prava iznova ukazuju na njihov jako težak položaj.
Imajući u vidu dimenziju tih problema, posetioci sa kojima smo razgovarali smatraju da je upravo iz centra Beograda važno svima, kojima to još nije jasno, poručiti da smo svi pod istim krovom.
Vaš browser nepodržava HTML5
Posetioci izložbe
Ulje na vatru dodatno su dolili prošlogodišnji protesti građana beogradske opštine Zemun polje zbog doseljavanja njihovih komšija Roma, što je bio još jedan od sumornih pokazatelja tretmana koji pripadnici te manjine imaju u društvu. Statistike, upozorava Marijan Maruna iz nevladine organizacije “Branioci ljudskih prava” dodatno potvrđuju takvu sliku, koja se ipak uveren je može promeniti.
“Oko 25 odsto ljudi ne želi da im Romi budu nastavnici, 28 posto ne žele da vide Rome kao predstavnike države. Više od polovine stanovništva Srbije, prema nekim istraživanjima ne bi želeli da im Romi budu članovi porodice. Malo po malo, procenat po procenat mislim da svi zajedno možemo to da oborimo. Očigledno po samoj akciji, odzivu i vidljivosti svega toga, u Srbiji postoji jedna većina koja je malo tiša, ali tolerantija u odnosu na onu manjinu koja je dosta bučnija i nažalost dosta nasilnija”, zaključuje Marijan Maruna.
Izložba će za posetioce biti otvorena do narednog ponedeljka.
