"Nad nama se uvek nadvijala senka rata, ali smo se trudili i uspeli da uklonimo sve prepreke i predrasude".
Tako Aleksandar Radin iz Srbije opisuje svoj rad i saradnju sa mladima sa Kosova iz koje je nastala zajednička izložba "Stories of Ongoingness" (Priče o kontinuitetu).
Izložba je otvorena 19. septembra u Beogradu i govori o moći dijaloga i mogućnostima za napredak kroz povezivanje mladih ljudi dve države.
Predstavljenji radovi prenose lične priče, iskustva, otkrića o sličnostima i viziju zajedničke budućnosti.
"Rat ili njegove posledice su svuda, svaka osoba odavde živi sa tom traumom. Ali ako se mladi ljudi trude da poštuju jedni druge, prostor za saradnju postoji. Savršen primer da je to moguće su ljudi koji su u ovome učestvovali", kaže autorka sa Kosova koja je želela da bude potpisana inicijalima B.I. (ime poznato redakciji).
Učesnici radionica iz Srbije i sa Kosova nakon kojih je nastala zajednička izložba.
U organizaciji nevladine Inicijative mladih za ljudska prava, 60 mladih je u prethodnih godinu dana učestvovalo u radionicama u Beogradu i Prištini, tokom kojih su razgovarali o prošlosti i pomirenju.
"Ova izložba je svedočanstvo o hrabrosti i otvorenosti mladih ljudi, koji su se usudili da se bore protiv negativnih narativa, pričama o povezivanju i prijateljstvu", rekla je na otvaranju izložbe Nevena Rudinac iz Inicijative mladih ljudska prava.
'Elephant in the Room'
Rad Aleksandra Radina, pod nazivom "Elephant in the room", ukazuje na neophodnost suočavanja i razgovora o ratu na Kosovu tokom kojeg je 1998. i 1999. godine ubijeno više od 13.000 civila, većinom Albanaca, a hiljade njih su nestale.
Aleksandar Radin je fotografisao radionice i fotošopirao velikog slona koji u svakom kadru postaje sve manji, aludirajući na izreku "Adressing the Elephant in the Room".
"Niko od nas nije bio deo tog rata, ali neki ga pamte, neki su čuli mnogo priča o njemu, a znamo i šta se sada dešava između Srbije i Kosova", rekao je Radin za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Moj rad govori o tome kako smo od prve do zadnje radionice sa našim drugarima sa Kosova radili na tome da uklonimo sve prepreke koje postoje između nas".
Poruke posle zabrane festivala 'Mirëdita'
I.B. sa Kosova bila je na radionici u Beogradu kada su vlasti Srbije 27. juna zabranile održavanje festivala "Mirëdita, dobar dan".
U svom radu prikazala je poruke koje su učesnici dobijali od najbližih, zabrinutih za njihovu bezbednost.
"Htela sam da napravim rad o emocijama ljudi koje su univerzalne prirode povodom događaja gde svi govore o politici", rekla je ona za RSE.
I.B. prikazala je poruke koje su mladi sa Kosova i iz Srbije dobijali od porodica preko WhatsApp-a i Instagrama
Festival "Mirëdita, dobar dan", koji promoviše kulturnu saradnju Srbije i Kosova, nije ni počeo kada su se ispred prostora u kojem je trebalo da bude održan okupile ultradesničarske grupe i blokirale ulaz.
Policija, koja nije bila na licu mesta, ubrzo je naredila "prekid" festivala zbog "opasnosti od ugrožavanja bezbednosti".
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je da ne vidi smisao festivala i da je lično smatrao da je najbolji odgovor organizatorima te manifestacije "prezir".
Fotografije ispred Dorćol Platza gde je trebalo da bude održan festival "Mirëdita"
"Bio sam mnogo ljut taj dan i svašta sam rekao što ne bih sada da ponavljam. Ali i tada i sada osećam samo sramotu. Na tom festivalu ljudi sa Kosova je trebalo da vide drugo lice Srbije, lice tolerancije i mira, a videli su lice nacionalizma i mržnje", kaže Aleksandar Radin.
'Malim koracima do velikih promena'
Priče i radovi na izložbi otkrivaju prošlost i nade za budućnost mladih ljudi, i inspirišu druge da se ne plaše da razgovaraju, navodi Nevena Rudinac iz Inicijative mladih ljudska prava.
"Ova izložba je primer šta može da se desi kada se okupimo otvorenih srca i umova", rekla je ona.
"Svako od nas može napraviti razliku sa malim početkom. Neka vaše male akcije budu početak nečeg velikog": Rad Whiteprints of Change
Saradnja mladih iz Srbije i sa Kosova deo je projekta "Cross-border Youth Dialogue".
"Mladi imaju jaku želju da se povezuju i mislim da ih ništa ne može zaustaviti na tom putu", rekao je za RSE Ilir Vitija iz Inicijative mladih.
Priča o putovanju pasoša po različitim lokacijama u Beogradu je i politička poruka povodom nepriznavanja dokumenata.
Jedan od posetilaca izložbe sa Kosova Elion Kollçaku za RSE kaže da je izložba primer mogućnosti saradnje mladih ljudi.
"Ne zaboravljajući prošlost, možemo da gradimo nove mostove budućnosti i nadam se da će ovu izložbu videti što više, posebno mladih", rekao je on.
Slične utiske prenosi i Miloš Todorović iz Beograda.
"Ove stvari su toliko moćne baš zato što mogu da nas ujedine oko stvari koje nas čine istima, koje ostavljaju utisak na sve nas i nekako su značajnije od onih dnevno političkih".
Izložba, koju su podržali Evropska unija i Ambasada Švedske, prethodno je prikazana u Prištini.
U Beogradu će biti otvorena od 20. do 22. septembra od 18 do 21h u Endžio Habu.