Srpski zvaničnici nekoliko dana uoči izbora, izbegavaju da priznaju svojoj javnosti da u sprovođenju parlamentarnih i predsedničkih izbora na Kosovu država Srbija neće imati ulogu koju ima u realizaciji tih izbora na teritoriji Srbije.
Sporazum o sprovođenju izbora za parlament i predsednika Srbije na teritoriji Kosova, koji je Beograd postigao sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, pozdravili su i Brisel i Vašington, ali ga Beograd tumači ne samo drugačije u odnosu na Prištinu, nego i u odnosu na OEBS.
Predstavnici Srbije uveravaju, naime, da će izbori na Kosovu biti sprovedeni na istovetan način kao i u centralnoj Srbiji, u skladu, dakle, sa srpskim propisima. Kažu da će OEBS, osim što će se pobrinuti za donošenje i odnošenje izbornog materijala, imati tek ulogu nadziranja izbora, a da je zapravo njihov organizator Republička izborna komisija Srbije. To je za Radio Slobodna Evropa izjavio Oliver Ivanović, državni sekretar u resornom ministarstvu.
„Ovi izbori će biti organizovani po našim pravilima i po našim zakonima. Jedina razlika je u tome što će u donošenju biračkog materijala i odnosenju glasačkih listića učestvovati EULEX kao asistencija na zahtev OEBS-a. S OEBS-om smo dogovorili da u isto vreme on i nadgleda izbore. Ima to svoje nedostatke, ali ima i prednosti. Među nedostacima svakako moram da pomenem smanjeni broj biračkih mesta, koja će sada biti udaljena za pojedine glasače i po 10-15 kilometara, što će smanjiti izlaznost na izborima, ali za uzvrat dobijamo međunarodnu legitimaciju za izbore“, rekao je Ivanović.
Da stvari ne stoje baš tako, sugerišu, međutim, izjave predstavnika OEBS-a. Portparol Nikola Gaon izjavio je za lokalne medije da glasačka mesta na Kosovu uspostavlja OEBS i da će biti 28 lokacija za glasanje sa 90 glasačkih mesta, na kojima će raditi do 500 članova OEBS-ovog osoblja. Dakle, biračka mesta i lokacije određene su uz saglasnost OEBS-a, a portparol Gaon je još jednom podsetio da 6. maja na biračkim mestima koja uspostavi OEBS neće biti glasanja za lokalne izbore.
Osim toga, u biračkim odborima, pored srpskih predstavnika biće i osoblje OEBS-a, što su, doduše, morali reći i Ivanović i Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije koja je izbore i raspisala, a koja sada vrši funkciju predsednice države:
„Biće prosto kombinovani sastav ljudi koji će biti na samim biračkim mestima“.
Ekstremisti će pokušati da "ožive" Kosovo
Pre postizanja sporazuma Brisel, Beograd i Priština su danima pregovarali o prihvatljivoj soluciji organizovanja glasanja na Kosovu. Priština nije pristala da srpska država igra direktnu ulogu u sprovođenju parlamentarnih i predsedničkih izbora na kosovskoj teritoriji, pa je postignut sporazum da OEBS obezbedi logistiku za održavanje tih izbora. Po završetku glasanja, ta organizacija će prebaciti glasačke listiće na teritoriju Srbije, u Rašku i Vranje, gde će se prebrojavati.
Valja podsetiti da je prvobitna namera Srbije bila da izbori budu održani na čitavoj teritoriji Kosova, na 287 biračkih mesta. Od toga je Srbija, međutim, pod pritiskom realnosti na terenu, morala odustati, tako da je ovo prvi put 13 godina nakon rata da joj nije uspelo da organizuje opšte i predsedničke izbore na celoj teritoriji Kosova, nad kojom od 1999. godine i nema kontrolu.
Da li je ovo prvi čin srpskog, bar de facto, prihvatanja stanja stvari na terenu, odnosno odlaska Srbije sa Kosova? Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, ocenjuje da upravo tome prisustvujemo:
“To su poslednji izbori. I generalno, cela atmosfera u Srbiji i stanje političke scene je takvo da se može izvući zaključak da maratonci trče poslednji krug na Kosovu. Trče taj krug počasno, u takozvanom malom maratonu, odnosno, parlamentarnim i predsedničkim izborima gde se glasovi broje izvan Kosova. Sve u svemu, mislim da će izbori i kampanja, a pogotovo rezultat, doneti shvatanje realnosti na Kosovu. Ta realnost je da institucionalno Srbija nema uticaj na Kosovu niti kontroliše polje bezbednosti, što znači da sadašnje političke elite sa svojim programima nemaju više šta da kažu“, ocenjuje Janjić.
U Srbiji će, kaže, od 6. maja početi suočavanje sa ovom činjenicom i ono će biti različito:
„Deo opozicije i krajnje ekstremno tvrdih snaga pokušaće da oživi već ’umrlo’ Kosovo i Republiku Srpsku, ne bi li tako ostali u životu, a ovaj drugi, glavni, ’brod’ probaće da što dalje pobegne od tih tema i da pokuša da formuliše nove ponude za unutrašnje probleme Srbije, za regionalnu saradnju i za evrointegracije“, predviđa Janjić.
Sporazum o sprovođenju izbora za parlament i predsednika Srbije na teritoriji Kosova, koji je Beograd postigao sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, pozdravili su i Brisel i Vašington, ali ga Beograd tumači ne samo drugačije u odnosu na Prištinu, nego i u odnosu na OEBS.
Predstavnici Srbije uveravaju, naime, da će izbori na Kosovu biti sprovedeni na istovetan način kao i u centralnoj Srbiji, u skladu, dakle, sa srpskim propisima. Kažu da će OEBS, osim što će se pobrinuti za donošenje i odnošenje izbornog materijala, imati tek ulogu nadziranja izbora, a da je zapravo njihov organizator Republička izborna komisija Srbije. To je za Radio Slobodna Evropa izjavio Oliver Ivanović, državni sekretar u resornom ministarstvu.
Da stvari ne stoje baš tako, sugerišu, međutim, izjave predstavnika OEBS-a. Portparol Nikola Gaon izjavio je za lokalne medije da glasačka mesta na Kosovu uspostavlja OEBS i da će biti 28 lokacija za glasanje sa 90 glasačkih mesta, na kojima će raditi do 500 članova OEBS-ovog osoblja. Dakle, biračka mesta i lokacije određene su uz saglasnost OEBS-a, a portparol Gaon je još jednom podsetio da 6. maja na biračkim mestima koja uspostavi OEBS neće biti glasanja za lokalne izbore.
Osim toga, u biračkim odborima, pored srpskih predstavnika biće i osoblje OEBS-a, što su, doduše, morali reći i Ivanović i Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije koja je izbore i raspisala, a koja sada vrši funkciju predsednice države:
„Biće prosto kombinovani sastav ljudi koji će biti na samim biračkim mestima“.
Ekstremisti će pokušati da "ožive" Kosovo
Pre postizanja sporazuma Brisel, Beograd i Priština su danima pregovarali o prihvatljivoj soluciji organizovanja glasanja na Kosovu. Priština nije pristala da srpska država igra direktnu ulogu u sprovođenju parlamentarnih i predsedničkih izbora na kosovskoj teritoriji, pa je postignut sporazum da OEBS obezbedi logistiku za održavanje tih izbora. Po završetku glasanja, ta organizacija će prebaciti glasačke listiće na teritoriju Srbije, u Rašku i Vranje, gde će se prebrojavati.
Valja podsetiti da je prvobitna namera Srbije bila da izbori budu održani na čitavoj teritoriji Kosova, na 287 biračkih mesta. Od toga je Srbija, međutim, pod pritiskom realnosti na terenu, morala odustati, tako da je ovo prvi put 13 godina nakon rata da joj nije uspelo da organizuje opšte i predsedničke izbore na celoj teritoriji Kosova, nad kojom od 1999. godine i nema kontrolu.
Da li je ovo prvi čin srpskog, bar de facto, prihvatanja stanja stvari na terenu, odnosno odlaska Srbije sa Kosova? Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, ocenjuje da upravo tome prisustvujemo:
Mislim da će izbori i kampanja, a pogotovo rezultat, doneti shvatanje realnosti na Kosovu. Ta realnost je da institucionalno Srbija nema uticaj na Kosovu, ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
“To su poslednji izbori. I generalno, cela atmosfera u Srbiji i stanje političke scene je takvo da se može izvući zaključak da maratonci trče poslednji krug na Kosovu. Trče taj krug počasno, u takozvanom malom maratonu, odnosno, parlamentarnim i predsedničkim izborima gde se glasovi broje izvan Kosova. Sve u svemu, mislim da će izbori i kampanja, a pogotovo rezultat, doneti shvatanje realnosti na Kosovu. Ta realnost je da institucionalno Srbija nema uticaj na Kosovu niti kontroliše polje bezbednosti, što znači da sadašnje političke elite sa svojim programima nemaju više šta da kažu“, ocenjuje Janjić.
U Srbiji će, kaže, od 6. maja početi suočavanje sa ovom činjenicom i ono će biti različito:
„Deo opozicije i krajnje ekstremno tvrdih snaga pokušaće da oživi već ’umrlo’ Kosovo i Republiku Srpsku, ne bi li tako ostali u životu, a ovaj drugi, glavni, ’brod’ probaće da što dalje pobegne od tih tema i da pokuša da formuliše nove ponude za unutrašnje probleme Srbije, za regionalnu saradnju i za evrointegracije“, predviđa Janjić.