Kako će se na vanrednim izborima 16. marta u Srbiji opredeljivati zagovornici belih listića na prošlogodišnjim predsedničkim i parlamentarnim izborima? Iako principijelno gledano razlozi za bele listiće i dalje postoje, ocena je sagovornika Radija Slobodna Evropa da su okolnosti sada takve da nema šansi za uspeh te opcije.
Političke stranke i dalje održavaju visoki standard političke nelegitimnosti, a posebno Srpska napredna stranka, koja se preko svog lidera uspostavila ne samo kao partija nego kao arbitar političkog života u Srbiji, ali, uprkos tome, situacija pred ove izbore ne ide na ruku belim listićima jer je drugačija nego što je bila ona pred predsedničke i parlamentarne izbore 2012. godine, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava i promoterka strategije belih listića pre dve godine.
„Kad je reč o predsedničkim izborima, tada su bila dva kandidata koja su manje-više bila izjednačena, dok danas imamo parlamentarne i izbore za Beograd, gde je zbog proporcionalnog izbornog sistema uticaj praznog glasa mnogo manji nego što bi mogao biti kada bi se biralo između dve tačno određene ličnosti“, kaže Vodinelić, koja uzgred podseća da ni pre dve godine akcija belih listića nije baš uspela jer nije prešla rampu od pet odsto, što bi se moglo smatrati uspehom takvog držanja građana.
„U Srbiji je sada na izbornoj sceni mnogo političkih stranaka, ali je predvidivo da će Srpska napredna stranka procentom glasova znatno prevazići bilo koju drugu partiju. Beli listići bi imali nekakav efekat ako bi uspeli da dovedu u pitanje legitimnost izbora sa stanovišta izlaznosti biračkog tela, ali oni taj kapacitet nemaju jer Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije mogu na izbore da izvedu između 40 i 50 odsto birača“, ocenjuje Vodinelić i zaključuje da je ovo situacija u kojoj uloga belih listića ne može da bude onoliko značajna koliko je bila na predsedničkim izborima 2012. godine.
Da opcija belih listića na ovim izborima nema apsolutno nikakve šanse da deluje na uozbiljenje političke ponude i političkih igrača koji se građanima Srbije nude ocenjuje i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković i za tu tvrdnju nudi i dodatne argumente.
Potpuno je neizvesno da li se od prošlih izbora do sada na partijskoj sceni Srbije pojavio neko ko bi mogao zainteresovati zagovornike belih listića, kaže za naš radio ekonomista Aleksandar Stevanović, savetnik odlazećeg ministra privrede Saše Radulovića.
„Prošli put je bila poruka, uz određeni broj ljudi koji uopšte nije izašao na izbore, da im se ne sviđa nijedna od ponuda i mnogi su glasali protiv – znači, ono sa zapušenim nosom, kako se kod nas godinama već glasa. To je, dakle, neko biračko telo koje traži sebe i nije se do sada moglo naći u postojećim partijama. Da li će se sada pojaviti neko nov ko će ih zainteresovati ili će se neko stari promeniti – to ostaje jedno od ključnih pitanja ovih izbora“, kaže Stevanović.
Iako nema valjanih argumenata za prevremene izbore jer vlada nije pala iz onih razloga iz kojih vlade obično padaju, nema šansi za delegitimizaciju ovih izbora, a oni bi bili delegitimizovani ako bi izlaznost bila trideset posto i manje, smatra Vesna Rakić Vodinelić, koju pitamo šta je onda za građane Srbije sada najracionalniji politički izbor.
„Mogu da govorim samo za sebe, a za mene je glas protiv Vučića, kao onoga ko najviše ugrožava demokratiju u ovoj zemlji, pa i ljudska prava i podelu vlasti, ono što će biti odlučujuće“.
RSE: Dakle, strateško glasanje za partiju koja neće ući u koaliciju sa SNS?
Vodinelić: Da, za koju se sa najvišim stepenom verovatnoće može pretpostaviti da neće u takvu koaliciju ući, ali, iskreno da kažem, vrlo je teško doći do tog stepena najviše moguće izvesnosti da i stranka od koje se to ne očekuje neće ući u koaliciju sa Vučićem.
Političke stranke i dalje održavaju visoki standard političke nelegitimnosti, a posebno Srpska napredna stranka, koja se preko svog lidera uspostavila ne samo kao partija nego kao arbitar političkog života u Srbiji, ali, uprkos tome, situacija pred ove izbore ne ide na ruku belim listićima jer je drugačija nego što je bila ona pred predsedničke i parlamentarne izbore 2012. godine, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava i promoterka strategije belih listića pre dve godine.
„Kad je reč o predsedničkim izborima, tada su bila dva kandidata koja su manje-više bila izjednačena, dok danas imamo parlamentarne i izbore za Beograd, gde je zbog proporcionalnog izbornog sistema uticaj praznog glasa mnogo manji nego što bi mogao biti kada bi se biralo između dve tačno određene ličnosti“, kaže Vodinelić, koja uzgred podseća da ni pre dve godine akcija belih listića nije baš uspela jer nije prešla rampu od pet odsto, što bi se moglo smatrati uspehom takvog držanja građana.
„U Srbiji je sada na izbornoj sceni mnogo političkih stranaka, ali je predvidivo da će Srpska napredna stranka procentom glasova znatno prevazići bilo koju drugu partiju. Beli listići bi imali nekakav efekat ako bi uspeli da dovedu u pitanje legitimnost izbora sa stanovišta izlaznosti biračkog tela, ali oni taj kapacitet nemaju jer Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije mogu na izbore da izvedu između 40 i 50 odsto birača“, ocenjuje Vodinelić i zaključuje da je ovo situacija u kojoj uloga belih listića ne može da bude onoliko značajna koliko je bila na predsedničkim izborima 2012. godine.
Da opcija belih listića na ovim izborima nema apsolutno nikakve šanse da deluje na uozbiljenje političke ponude i političkih igrača koji se građanima Srbije nude ocenjuje i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković i za tu tvrdnju nudi i dodatne argumente.
Zoran Stojiljković
„Nisu stvorene osnovne pretpostavke da građani dobiju dovoljno informacija o tome šta je u političkoj ponudi i kako mogu da je kontrolišu, nemamo medije do te mere autonomne i nezavisne da bi se prikazala kritička javna misao koja dolazi iz civilnog društva, a ne iz političkih partija. Uz to, ovde nema nekakve uravnotežene političke volje ili jednakog političkog okvira i šansi kada bi beli listići i imali neke izglede da ugroze postojeće političke ponude. A ako nema svih tih pretpostavki, ponavljati istu igru je prilično deplasirano, o čemu najbolje govori to da je revidirao i najveći broj onih koji su tu politiku zagovarali na prošlim izborima i strasno ušao u političku kampanju“, smatra Stojiljković.Potpuno je neizvesno da li se od prošlih izbora do sada na partijskoj sceni Srbije pojavio neko ko bi mogao zainteresovati zagovornike belih listića, kaže za naš radio ekonomista Aleksandar Stevanović, savetnik odlazećeg ministra privrede Saše Radulovića.
„Prošli put je bila poruka, uz određeni broj ljudi koji uopšte nije izašao na izbore, da im se ne sviđa nijedna od ponuda i mnogi su glasali protiv – znači, ono sa zapušenim nosom, kako se kod nas godinama već glasa. To je, dakle, neko biračko telo koje traži sebe i nije se do sada moglo naći u postojećim partijama. Da li će se sada pojaviti neko nov ko će ih zainteresovati ili će se neko stari promeniti – to ostaje jedno od ključnih pitanja ovih izbora“, kaže Stevanović.
Iako nema valjanih argumenata za prevremene izbore jer vlada nije pala iz onih razloga iz kojih vlade obično padaju, nema šansi za delegitimizaciju ovih izbora, a oni bi bili delegitimizovani ako bi izlaznost bila trideset posto i manje, smatra Vesna Rakić Vodinelić, koju pitamo šta je onda za građane Srbije sada najracionalniji politički izbor.
„Mogu da govorim samo za sebe, a za mene je glas protiv Vučića, kao onoga ko najviše ugrožava demokratiju u ovoj zemlji, pa i ljudska prava i podelu vlasti, ono što će biti odlučujuće“.
RSE: Dakle, strateško glasanje za partiju koja neće ući u koaliciju sa SNS?
Vodinelić: Da, za koju se sa najvišim stepenom verovatnoće može pretpostaviti da neće u takvu koaliciju ući, ali, iskreno da kažem, vrlo je teško doći do tog stepena najviše moguće izvesnosti da i stranka od koje se to ne očekuje neće ući u koaliciju sa Vučićem.