Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanule Macron) razgovarali su u utorak u Berlinu o problemu izbeglica, uoči samita evropskih čelnika 28. i 29. juna koji će se baviti ovim pitanjem.
Francuski predsednik priskočio je u pomoć svojoj ključnoj evropskoj partnerki koja je pod sve većim unutrašnjim pritiskom oko pitanja migranata.
Makron je rekao da su se Pariz i Berlin složili da zemlje EU moraju biti u stanju da vrate sa svoje granice sve tražioce azila koji su se prethodno registrovali u drugoj državi članici - obično njihovom prvom mediteranskom odredištu, piše AFP.
Merkel je pod velikim pritiskom da što pre postigne sporazum sa već opterećenim državama Evropske unije kao što su Italija i Grčka - ili rizikuje političku krizu koja bi mogla srušiti njenu vladu.
Njen tvrdolinijaški ministar unutrašnjih poslova Horst Sehofer (Horst Seehofer) u ponedeljak joj je dao dvonedeljni ultimatum za postizanje takvih sporazuma sa EU, preteći da će zatvoriti nemačke granice migrantima, što je potez koji bi verovatno okončao njihovu koaliciju.
Lideri ove dve zemlje su obećali bolju zaštitu spoljnih granica EU i stvaranje pravednijeg sistema podele tereta unutar bloka.
Merkel traži pomoć zbog krize koja ugrožava jedinstvo EU
Američka agencija Blumberg (Bloomberg) piše da je nemačka kancelarka ostala pri stavu da 28 članica EU može rešiti izazove koje donosi izbeglička kriza samo kao grupa.
"Dramatičan rast broja tražioca azila koji prelaze granice EU od 2015. pokazao je neadekvatnost pravila i prakse EU o azilu, i time je data podrška populističkim pokretima koji su pomogli u promeni režima u državama, uključujući Austriju i nedavno Italiju,“ piše Blumberg.
Agencija iznosi i podatke nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, na koje se poziva organizacija Passauer Neue Presse, da je od januara do maja, oko 78.000 ljudi tražilo azil u Nemačkoj u poređenju sa 90.000 pre godinu dana.
"Nemački ministar unutrašnjih poslova, inače lider partije CSU, može biti u iskušenju da uz veća ovlašćenja sprovede zahtev svoje stranke i deportuje izbeglice registrovane u drugim zemljama EU“.
U tekstu se dodaje da je oko 49 odsto koje je anketirao Civey za časopis Die Velt reklo da su "sigurni" ili bi "pre" dali poverenje Sehoferu da reši krizu, dok je 32 procenta ispitanika reklo da Merkel ima pravi pristup.
Nemačka politička kriza je o budućnosti Evrope
Fajnenšl Tajms (Financial Times) podseća da Merkelova nema većinu u zemlji za svoju liberalnu politiku prema izbeglicama.
"Ona je otvorila granice izbeglicama 2015. godine, iako nije bila sigurna da postoji politička i logistička podrška,, objašnjava FT.
List navodi da je Merkel i pod pritiskom francuskog, ali i američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump).
"CSU, čiji je lider ministar unutrašnjih poslova, sada se pozicionira kao Trampova stranka u Nemačkoj“.
List kaže i da Merkelova sada neće dobiti sporazum na nivou EU, kao i da njena najveća nada leži u nizu bilateralnih ugovora sa zemljama EU u kojima dolaze većina izbeglica - Italijom, Grčkom i Španijom.
"Mnogi su se divili njenom pragmatizmu i njenom rukovodećem stilu. Fotografija sa samita G7 svetskih lidera u Kanadi, na kojoj stoji u prkosnom stavu nasuprot Trampa, predstavlja optičku iluziju. Ona ne prkosi nikome, čak ni Sehoferu.“
Model samopouzdanja za izbeglice
Profesori Aleksander Bets (Alexander Betts) i Pol Kolijer (Paul Collier) sa Oksfordskog Univerziteta u tekstu za Vašington post (Washington Post) navode da se svakog 20. juna, na Svetski dan izbeglica, naslovi uvek fokusiraju na brojeve.
"Ali brojevi nisu problem; samo oko 0,3 odsto svetske populacije su izbeglice. Pravi izazov dolazi od nejednake geografske koncentracije,“ pišu profesori i precizira da većina izbeglica nikada neće doći u Sjedinjene Države ili u Evropu.
"Oko 85 posto završava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima kao što su Liban, Pakistan i Uganda, a samo 10 takvih zemalja su domaćini za 60 posto svjetskih izbeglica. To znači da je zaštita izbeglica ustvari pitanje razvoja u svetu, a očigledan je i nedostatak podele globalne odgovornosti.“
Sagovornici vašingtonskog dnevnika pišu o izbegličkoj politici u Keniji, gde su od ranih devedesetih stotine hiljada izbjeglica - uglavnom iz Somalije i Južnog Sudana - bile zatvorene u dva kampa, Dadab i Kakuma; mnogima je uskraćeno pravo na rad i sloboda kretanja.
S druge strane je primer naselja Kalobeiei, koje su napravili vlada Turkana i UNHCR, a prvobitni arhitektonski planovi uključivali su pijacu i zajedničke javne službe smeštene između stambenih prostora za izbeglice i domaćih Turkana.
"Taj model je izuzetan jer je to projektovano naselje za izbeglice, stvoreno radi podsticanja društveno-ekonomske integracije, ali i daje priliku za učenje,“ navode autori.
UNHCR: Broj izbeglica u svetu dosegao novi rekord
Kao rezultat progona, konflikta i opšteg nasilja, već petu godinu za redom broj izbeglica u svetu se povećava. Tako se zbog ratnih dešavanja broj prisilno raseljenih osoba u 2017. godine povećao za 2,9 miliona i do kraja godine iznosio je 68,5 miliona širom sveta, među kojima su oko polovine deca (52 posto), objavio je u godišnjem izveštaju UNHCR.
Prema ovom izveštaju jedna osoba na 110 u svetu je izbeglica ili raseljena. Izbeglice koji su pobegli iz svojih zemalja od sukoba i progona predstavljaju 25,4 miliona od 68,5 miliona izbeglih i raseljenih.
Sirija je zemlja s najviše raseljenih osoba, a nakon nje Kolumbija, Demokratska Republika Kongo i Avganistan. Kada govorimo o izbeglicama više od dve trećine (68 procenata) svih izbeglica širom sveta došlo je iz pet zemalja: Sirija, Avganistan, Južni Sudan, Mijanmar i Somalija.