Izbeglice širom sveta, inače najranjiviji deo svetske populacije, posebno su izložene opasnostima korona virusa, pošto najveći deo izbeglih i raseljenih osoba živi u prenatrpanim logorima i naseljima u siromašnijim zemljama gde su osnovne mere zaštite poput pranja ruku luksuz, dok se i oni koji su stigli do bogatijih zemalja suočavaju s otežanim pristupom zdravstvenoj zaštiti, pišu svetski mediji.
Milioni bez ikakve zaštite
Dok stotine miliona ljudi širom sveta sedi u svojim kućama i redovno praktikuje mere fizičkog distanciranje, za mnoge izbeglice takav luksuz nije moguć, piše u časopisu Forbs (Forbes) neurohiruškinja Žaklin Korli (Jacquelyn Corley) koja istražuje globalne zdravstvene teme.
Iako u mnogim zapadnim državama vlada mišljenje da izbeglice obično žive u zemljama kao što su SAD i Velika Britanija, samo jedan odsto svih izbeglica, kako navodi saradnica Forbsa, uspe da dođe na ove "tercijarne destinacije", dok većina ostane u "sekundarnim", susednim zemljama pored svojih domovina.
Više od 80 odsto svetske izbegličke populacije živi u zemljama s niskim do srednjim nivoom prihoda i mnogi žive u bednim uslovima u prenatrpanim kampovima ili naseljima, ističe Korli i dodaje da milioni izbeglica praktično ne raspolažu nijednom merom zaštite od smrtonosnog virusa, zbog čega su u ovom trenutku najugroženiji ljudi na svetu.
Izbeglički kampovi su izazivali zabrinutost među stručnjacima za javno zdravlje i ljudska prava i pre izbijanja COVID-19, pošto mnogima nedostaju odgovarajući resursi, a sada, kako se navodi u tekstu, u takvim prenaseljenim i siromašnim uslovima često ni ne može kontrolisati i sprečiti COVID-19.
U mnogim takvim mestima mogućnost redovnog pranja ruku nije uobičajena, dok je teško doći do sredstava za dezinfekciju ruku, maski i druge opreme za ličnu zaštitu.
Uz to, mnoge izbeglice rade u građevini, proizvodnji i prodaji, sektorima koji su teško pogođeni pandemijom. Te poslove je nemoguće raditi onlajn, a i kada postoji takva prilika mnoge izbeglice nemaju pristup naprednoj tehnologiji ili pouzdanim internet uslugama. Korli dodaje da su mnoge zemlje sa slabijim zdravstvenim sistemima pribegle autoritarnim merama uvođenjem strogih policijskih kontrola, što otežava život izbeglicama, pogotovo što zbog iskustava u svojim zemljama gaje duboko nepoverenje prema vlastima.
"Ako virus ubija u Americi…"
U svetu ima više od 70 miliona ljudi koje su ratovi i nemiri oterali iz njihovih domova, a do 10 miliona njih živi u izbegličkim kampovima i neformalnim naseljima, i skoro niko od njih nije testiran na korona virus, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).
Relativna izolacije mnogih od tih kampova možda je usporila širenje Covid-19, ali nijedan nije hermetički zatvoren, ističe AP, navodeći da se bez testiranja, kako je što je više puta potvrđeno širom sveta, korona virus može nekontrolisano širiti sve dok se ne pojave simptomi bolesti. To bi moglo imati katastrofalne posledice za izbeglice u svetu, posebno što će za njih biti malo kreveta na intenzivnoj nezi ili respiratora.
U sirijskoj provinciji Idlib razorenoj ratom, gde je skoro milion ljudi pobeglo iz svojih domova ove godine, postoji samo jedan mali zdravstveni centar opremljen za prihvatanje ljudi s COVID-19, navodi AP. U najvećem svetskom izbegličkom kampu u Bangladešu gde živi više od milion Rohindži izbeglih iz Mijanmara, prema Lekarima bez granica, kapaciteti za testiranje su "veoma limitirani" . Dok se izbeglice i dalje okupljaju u velike grupe da dobiju pomoć, humanitarni radnici se pripremaju za najgore.
U dva velike kampa u Keniji, Somalijci koji su preživeli decenije gladi i ratova, strahuju da najgore tek dolazi, ukazuje AP. "Ako svakodnevno ubija ljude u Americi, šta onda misliš da će se desiti s nama", rekla je Mariam Abdi iz kampa Dadab u Keniji u kojem u beskrajnom nizu šatora živi 217.000 ljudi.
I izbeglice koje žive van kampova takođe su u posebno teškom položaju, ocenjuje AP i navodi kao primer skoro pet miliona ljudi koji su pobegli iz Venecuele u susednu Kolumbiju i druge zemlje. Mnogi su živeli u prenatrpanim stanovima u Bogoti gde su skoncentrisani slučajevi korona virusa, i radili kao ulični prodavci, što je sada zabranjeno. Tokom mera ograničenje, mnogi su izbačeni iz iznajmljenih soba i suočavaju se s kaznama što su na ulici dok se muče da dođu do hrane.
Zapadne zemlje koje možda uspeju da suzbiju širenje zaraze kod kuće, moraće, ističe AP, da se suoče s činjenicom da se korona virus, ako dođe do najugroženijih ljudi na svetu, može vratiti u svako doba.
Bez deportacija, ali i bez zdravstvene zaštite
Za izbeglice u evropskim zemljama, pandemija je donela i olakšanje u vidu suspenzije deportacija, ali s druge strane otežala pristup zdravstvenoj zaštiti, ukazuje časopis Forin polisi (Foreign Policy).
U vreme pandemije deportacije su zaustavljene, ne iz nekog osećaja humanosti, već, kako objašnjava američki časopis, delimično zato što je obustavljen vazdušni saobraćaja, ali i zato, kao u slučaju Avganistana, što su tamošnje vlasti molile Nemačku da zaustavi vraćanje izbeglica, jer se ta azijska zemlja suočava sa svojom krizom korona virusa.
Međutim, dok zasad nisu u opasnosti od deportacije, mnoge izbeglice se osećaju ranjivijim nego ikada uskraćene za pristup zdravstvenoj nezi u vreme kada su zdravstveni sistemi u mnogim evropskim zemljama na ivici pucanja. Forin polisi navodi primer Abdula Hakima koji je po dolasku u Italiju dobio zdravstveno osiguranje, uz upozorenje da ono važi "samo za vanredne slučajeve". U vreme pandemije koja je razorila Italiju, on ne zna šta to znači.
U nekim slučajevima poseta lekaru je nezamisliva, ističe Forin polisi, navodeći primere Reze Alija koji je posle deset godina boravka u Austriji u martu dobio nalog da se vrati u zemlju porekla. Sada se krije od vlasti i ne usuđuje se da poseti bolnicu.
Prema Lekarima bez granice, izbeglice širom Evrope su posebno ranjive i podložne na COVID-19. Često žive u kolektivnom i prenatrpanom smeštaju, s problematičnim pristupom vodi i drugim uslugama, što posebno važi za nedokumentovane izbeglice. "Ako se plaše da će biti uhapšeni kada odu kod lekara, neće prijaviti simptome koji mogu biti povezeni s COVID-19", navode predstavnici Lekara bez granica za Forin polisi.