Autori: Zoran Glavonjić i Jasmina Lazić
„Tužni smo zbog terorističkih napada u Parizu“, rekle su za RSE neke od izbeglica koje ovih dana prolaze kroz Srbiju. U tranzitnom centru Adaševci, gde većina njih predahne pre odlaska za Hrvatsku, trenutno je 1.700 migranata koji čekaju prevoz ka Zapadnoj Evropi. Njih su, na proputovanju evropskom izbegličkom rutom, obišle i tri dobitnice Nobelove nagrade za mir.
Tridesetak autobusa, kojima su izbeglice stige iz Preševa i sa bugarsko-srpske granice, u utorak pre podne čekalo je na parkingu motela Adaševci da ih preveze dalje. U jednom od njih, u redu za polazak ka vozu Šid-Slavonski brod, bio je i Mehdi (17) iz Irana koji je za RSE rekao da posle dešavanja u Parizu strahuje kako će dalje.
„Tužan sam. Mnogo je loše to što se događa u Evropi. Žalim zbog sve nesreće koja se dogodila tim ljudima. To je još jedna patnja na svu našu muku. Čujem da će posle svega da zatvaraju granice. Ali ja moram dalje, nemam gde da se vratim, nemam pasoš, nemoguće je da krenem ponovo u moju zemlju.“
Ranije je svakog dana u Adaševcima bilo tri puta više izbeglica, koje na tom punktu imaju priliku da se odmore, dobiju hranu i medicinsku pomoć, ali je u poslednje vreme priliv migranata sa juga drastično opao. Svi se registruju na ulasku u Srbiju i ta procedura, kako za RSE kaže Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice, nije promenjena posle terorizma u Francuskoj.
„Nastavljamo da radimo kao i do sada. Pre ulaska svako lice prođe nekoliko bezbednosnih provera. Onda im se uzimaju otisci, izrađuje se fotografija, i sve to unosi u jedinstvenu bazu podataka MUP-a. Tada se vrši i provera da li eventualno postoji potraga za nekom od tih osoba.“
I na ovom punktu svakodnevna slika su izbeglice sa malom decom, koja su često bosa i uplakana, umivanje na cisterni sa vodom, podela hrane iz kartonskih kutija, pomoć lekara najiscrpljenijima i kratkotrajni odmor u šatorima. Iako vidno umorni, neki od migranata pesmom su dočekali tri nobelovke, Tawakkol Karman, Jody Williams i Shirin Ebadi, koje su ih posetile da im pruže podršku.
Tawakkol Karman sa izbeglicama u Adaševcima
Jemenka Tawakkol Karman rekla je za RSE da joj se srce steglo po dolasku na ovaj punkt.
“Jako sam tužna. Ovi ljudi zaslužuju normalan život, dostojanstvo i prosperitet u normalnoj zemlji, bez rata i patnji. Zašto su oni ovde, zašto? Zato što idu za boljim životom. Morali su da pobegnu od diktature i terorizma.”
U tranzitnom kampu Adaševci izbeglice u autobusima, na parkingu ili okolnom prostoru, čekaju dan i noć da bi nastavili put ka Šidu. Jer, voz odatle na svaka četiri sata ide ka Hrvatskoj. Ali za sve odmah nema mesta.
Vozač Zdravko Melev (63) kaže da put od Preševa do zapadne granice ume da potraje.
“Pošle nedelje ovde smo čekali osamnaest sati. Nije im lako. Evo, jutros gledam kako jedna mala devojčica ide bosa po ovom betonu. Ne znam kako oni sve to izdržavaju.”
Fuad Mirzaj (23), jedan od mnogih Kurda izbeglica, posle duge stanke dočekao je red za voz na koji je otišao sa puno nade.
“Odoh za Nemačku, za Berlin. Teroristi su opet doveli svet u opasnost ali se nadam da neće pobediti. A mi ćemo se jednom vratiti u naše zemlje, kad dođu sloboda i demokratija.”