Da li je Srbija napravila drastičan zaokret u politici koju je sprovodila u izbegličkoj krizi i kakav je zaista tretman ljudi koji sa Bliskog istoka beže od rata i nemaštine?
Ta pitanja dospela su u fokus nakon pojave informacija o lošim uslovima u kojima izbegli borave u većini prihvatnih centara, odluke nadležnih o pooštrovanju kontrole njihovog kretanja na teritoriji Srbije, ali i preporuke nevladinim organizacijama da im se van državnih prihvatilišta ne dostavlja pomoć.
Zvaničnici zaduženi za staranje o izbeglicama i migrantima tvrde da sve što nadležni rade – čine u interesu izbeglih.
Sugestija humanitarcima da prekinu dostavljanje pomoći izbeglima i migrantima na ulicama i parkovima Beograda i drugih gradova deluje kao do sada najdrastičnija preporuka nadležnih, potpuno suprotna od prakse zbog koje je Srbija tokom izbegličke krize sa svih strana dobijala pozitivne ocene.
Međutim, Nenad Ivanišević, potpisnik pisma upućenog nevladinim organizacijama, uverava da je isključiva motivacija pomoć migrantima.
Podela humanitarne pomoći u Beogradu
„Mi smo inicirali i zamolili nevladine organizacije da prestanu sa aktivnostima koje se dešavaju u parku upravo zato da bi svi ti ljudi imali svoje mesto u kapacitetima. Država se još prošlog oktobra obavezala da će napraviti 6.000 mesta za migrante. Mi smo veoma blizu tog broja. Sada imamo skoro 5.000 mesta i za svakog migranta u Srbiji mi imamo mesta. Naša poruka je pomozite nam da migranti zimu dočekaju u centrima, a ne na otvorenom“, poručio je Ivanišević.
Ostalo je međutim nejasno koliko tačno ima mesta, s obzirom na to da procene koje je izneo Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ukazuju da se trenutno u Srbiji nalazi do 10.000 ljudi.
„Ljudi ustvari lutaju od centra do centra jer ne mogu da budu primljeni u istim centrima. Ne izdaju se potvrde o nameri za azil onima koji to traže. Povećan je broj tih ljudi jer zbog lošeg vremena veliki broj ljudi želeo bi da uđe u sistem – da uđu u centre za azil“, upozorava Đurović.
Iznošenje podataka, sakupljenih svakodnevnim radom aktivista ove organizacije na terenu sa izbeglima, izazvalo je oštre kritike nadležnih – pogotovo Komesarijata za izbeglice koji ih je označio zlonamernim.
Međutim, samo na beogradskim ulicama trenutno se, bez gotovo ikakve pomoći, nalazi oko 1.000 izbeglih. Rekla nam je to Tatjana Ristić, iz organizacije Save the children, koja prevashodno pomaže deci, mladima i njihovim porodicama u izbeglištvu.
„Vlasti nekako sve vreme šalju poruke da će se pobrinuti za sve te ljude i da niko u Srbiji neće biti bez krova nad glavom“, rekla je Ristić. Ona je za RSE rekla da nadležni još nisu preduzeli ništa kako bi pomogli smeštaj izbeglih sa beogradskih ulica.
„Trenutno im pomažu isključivo humanitarne organizacije koje raspolažu mobilnim timovima i prate situaciju na terenu“, kaže Tatjana Ristić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nema više Info Parka: Poslednji obrok za izbeglice
Borave pod otvorenim nebom i napuštenim hangarima krijući se od hladnoće i kiše, u jezivim uslovima u samom centru Beograda, poput onih koje smo obišli krajem oktobra.
„Pokušali smo da nastavimo put, ali granica je zatvorena. Policija nas tuče mnogi su povređeni. Takođe puštaju pse na nas“, prepričao je nam je tada jedan od migranata iskustva koja imaju sa mađarskom policijom.
Ovde u Srbiji se, osim sa delimičnim šikaniranjem, suočavaju i sa lošim uslovima boravka u pojedinim centrima. To ukazuju podaci do kojih je došla organizacija nevladinog aktiviste Radoša Đurovića.
Nema tople vode dovoljno za ljude, nema razvijenih higijenskih uslova za ljude: Radoš Đurović
„Nema tople vode dovoljno za ljude, nema razvijenih higijenskih uslova za ljude. Nema ćebadi, nema dovoljno posteljine. Mogu da kažem da u nekim centrima nema dovoljno kreveta čak ni za ljude koje ste primili. Uprkos onome što u javnosti nije istaknuto kao pitanje nego se čini sasvim redovnim. Mi svi mislimo da centri super funkcionišu, da imamo sve uslove i da prosto nema razloga da ne budu. Higijena je na zabrinjavajućem nivou u Subotici u tranzitnom centru. U Krnjači nije dovoljno. Ne vodi se računa, ne čisti se. Često se i veš ljudi pere bez deterdženta“, upozorava Đurović.
U javnosti se gotovo svakodnevno potencira da su među migrantima zabeleženi slučajevi telesnih vaši, boginja ili šuge – što osim upozorenja na sve goru situaciju u kojoj se nalaze, može generisati odbojnost i strah među širom populacijom.
Nadležni su zbog toga pribegli pooštravanju kontrole kretanja izbeglica i migranata odnosno, kako je pojašnjeno, epidemiološkim kontrolama pri svakom ulasku i izlasku iz prihvatnih centara.
Tatjana Ristić, iz humanitarne organizacije Save the children, upozorava da se na sve načine mora izbeći bilo kakav oblik stigmatizacije ljudi koji su već previše pretrpeli.
„Odgovornost je na svima nama da pomognemo da se u javnom diskursu predstave stvari na pravi način. Ako ne možemo da sprečimo, onda barem da ne doprinesemo da ljudi zbog toga budu osuđeni. Njihova pozicija je vrlo ranjiva. Na mnoge načine“, zaključuje Tatjana Ristić.
Prema grubim procenama humanitarnih organizacija od početka godine kroz Srbiju je prošlo 200 000 izbeglica i migranata sa Bliskog istoka.