Policija je u Beogradu otkrila 43 ilegalna migranta koji su bili smešteni u dve privatne kuće, saopštio je MUP. Oni nisu imali lična dokumenta, a protiv dve državljanke Srbije policija će podneti krivične prijave zbog sumnje da su krijumčarile ljude.
Istvoremeno, RSE se uverila da već izvesno vreme iza graničnog prelaza na Kelebiji, na ničijoj zemlji, funkcioniše otvoreni smeštajni punkt sa izbeglicama, najvećim delom iz Sirije, koji čekaju na odobrenje za ulazak u Mađarsku. Tu se zadržavaju po nekoliko dana, a zatim im se dozvoljava ulazak u Mađarsku.
Svakodnevno pristižu nove, ne tako brojne grupe, koje su prethodno izvesno vreme provele na autobuskoj stanici u Subotici, gde je nikao divlji privremeni izbeglički smeštaj.
Prizor na subotičkoj stanici očit je dokaz da je izbeglička ruta ponovo preusmerena ka mađarskoj granici, tvrde i volonteri raznih humanitarnih organizacija koje brinu o ovim ljudima, pristiglim iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Maroka...
Izbeglice na Autobuskoj stanici u Subotici
Izbeglice borave na peronima i oko stanice po nekoliko dana, čekajući šansu da dođu do granice, odnosno pređu preko, a poneki su to već pokušali više puta, ali neuspešno.
Ahmed Husein iz Avganistana kaže da želi u Nemačku i sa prijateljima čeka priliku da ilegalno da pređe granicu, jer legalno, kaže, nikako nije moguće.
“Ima previše policije, i mađarske i srpske, a I teško je proći pored njih. Legalno, međutim, nikako ne možemo, i zato čekamo… Morali smo da napustimo svoju zemlju zbog rata i talibana. Oni upadaju u naše kuće i ubijaju sve na koje naidju. Ja imam 16 godina i da sam ostao tamo, morao bih ići u rat, i zato sam napustio Avganistan.“
Ahmed kaže da se veoma plaši rata, a na pitanje da li se plaši i budućnosti u stranoj zemlji odgovara takođe potvrdno.
„Da, da plašim se i toga. Mi ne poznajemo ovdašnje hrišćanske običaje. Da nije rata u našoj zemlji, verovatno ne bismo došli ovde.”
Amir Kan iz Kabula je građevinski inženjer i nekoliko godina je radio u stranim firmama, ali je zbog rata napustio i posao i Avganistan. Na put je krenuo pre pet meseci, a već 10 dana čeka ovde blizu mađarske granice.
„Želimo da pređemo u Mađarsku. Nakon toga možda Nemačka, Francuska, bilo koja zemlja. Nekoliko puta sam pokušao da pređem, ali nije moguće, jer ima mnogo policije. A već smo veoma umorni, spavamo ovde na stanici već danima… Mislim das am pogrešio, i vratiću se nazad u Beograd. Kelebija je daleko, mi ne možemo pešice, a nemamo više novca”, kaže Amir.
Sa njim je i njegov prijatelj Nadir, student stomatologije, koji želi da u Italiji nastavi školovanje. Međutim, kada ih pitamo da li znaju za smeštajni centar u Subotici, kažu da tamo niko ne odlazi. Trenutno u celoj Srbiji postoji slobodno nekoliko hiljada smeštajnih mesta, ali ih ipak migranti ne koriste, jer ne žele da ostanu u Srbiji.
Kako smo nezvanično saznali, u neformalnom kampu iza kelebijskog prelaza, smeštenom pod vedrim nebom i ograđenom žicom, uglavnom se nalaze porodice koje već nekog imaju u Evropskoj uniji, te je ovo način da se povežu. Prustup kampu imaju samo UNICEF i Lekari bez granica.
O izbeglicama na subotičkoj stanici brine više volontera, a jedna od njih je i Iva Isakov iz novosadskog Centra za integraciju i toleranciju. Centar pomaže izbeglim licima u partnerstvu sa UNICEF-om. Iva kaže da migranti mogu granicu preći na tzv. tranzitnim kapijama, mimo graničnog prelaza, uz saglasnost policije.
“Postoji legalna procedura sa strane Mađarske, na tranzitnim kapijama, kod graničnog prelaza Horgoš 1 I Kelebija, za lica koja žele da dobiju azil u Mađarskoj i koja mogu na tu kapiju da se jave. Međutim, zbog velikog broja ljudi na tim kapijama, uvedene su kvote, koje su dosta male, i zbog toga sad veliki broj ljudi čeka na tim graničnim prelazima”, kaže Iva Isakov.
Novosadski centar pomaže izbeglicama na celoj teritoriji Vovjodine.
“Naš osnovni mandat je pravna pomoć licima koja žele da traže azil. Ali, sada smo mi preuzeli i podelu humanitarne pomoći. Bili smo prisutni i prošle godine, svuda gde je to bilo potrebno, ali kada se težište prebacilo sa hrvatske granice ponovo na mađarsku, zbog novih uslova, onda smo se i mi prebacili, naravno zbog pružanja humanitarne pomoći. Obezbeđujemo i hranu, i ćebad, i odeću, obuću, higijenske i lanč pakete, ali ta lica takođe imaju pravo na hitnu zdravstvenu pomoć od strane države”, navodi Iva Isakov.