Ostajemo u Evropi ako u Siriji ne zavlada mir, rekle su za Radio Slobodna Evropa izbeglice iz te zemlje posle nedavne intervencije dela zapadnih država. Sa nekima od njih razgovarali smo u Centru za azil u beogradskom naselju Krnjača, u čijim prostorijama su ovi ljudi okačili i pacifističku poruku "Ako želite mir – stvorite mir".
"Prvo nisam poverovao svim tim vestima, a onda sam se uplašio za svoju porodicu. Zabrinuo sam se za sestru i dva brata koji su tamo ostali. U kontaktu smo, čujemo se, oni su na sreću dobro, kod njih nije bilo bombardovanja. Nadam se da će situacija uskoro biti bolja. Ja sada moram da nastavim svoj put za Austriju, bez obzira na sve. To je moja odluka. Verujem da ću se nekada vratiti kući u moju Siriju, to obavezno", kaže sedamnaestogodišnjak iz sirijskog grada Daraa.
Među skoro 500 privremenih stanovnika ovog centra je i sedmoro Sirijaca koji pomno prate dešavanja u ratom pogođenoj domovini. Trojica od njih pristali su da govore o svojoj sudbini ali pod uslovom da ostanu anonimni, rekavši da ne žele da budu snimani i da im se objave imena.
Citat Ive Andrića na zidu Centra
Kao i u slučaju izbeglica iz drugih zemalja, najpoželjnija krajnja destinacija Sirijaca uglavnom je Nemačka, gde uglavnom žele da rade ili studiraju. Uprkos tome što su i dalje na pola puta, zaglavljeni između cilja u Zapadnoj Evropi i rata od kog su pobegli, ovi ljudi tvrde da ne gube nadu.
Četrdesetčetvorogodišnjak iz Deir ez-Zora čvrst je u nameri da ne odustane, iako su ga pogodile najnovije vesti iz Sirije.
"Prvo sam pomislio na majku i oca koji su ostali tamo. Kada su me pozvali savetovali su mi da, bez obzira šta se dešava, nastavim svoj put. Jer, do sada smo se za to mnogo pomučili i potrošili puno novca. Bilo bi uzaludno da se vratim sada kada sam blizu cilja. Nadam se da ću uspeti par godina da radim u Evropi, dok se ne sredi situacija u Siriji, pa bih se onda vratio. Verujem da je sve u rukama velikih sila i mislim da bi one rat u Siriji, ako bi to zaista želele, mogle sutra da prekinu", navodi ovaj Sirijac.
- Kako Srbija zarađuje na izbeglicama
- Sa migrantima u Obrenovcu: Nervoza i sporadični incidenti
- Da li jedino Šid ne želi decu migrante u školama?
Dok u Beogradu na internetu i televiziji prate razvoj situacije u Siriji, samo dva i po sata leta udaljenoj odavde, pomno osluškuju i vesti sa severa, iz 200 kilometara daleke Evropske unije, nadajući se da bi njihova imena uskoro mogla da se nađu na listi Mađarske za prijem tražilaca azila.
Dvadesetdvogodišnjak iz sirijskog grada Qamishli veruje da će posle Beča, gde je krenuo, ponovo videti svoje najmilije.
"Kada se sredim imam nameru da se vratim u Siriju. Tamošnji rat je svetski problem, čak ni veliki stručnjaci ne mogu da analiziraju šta se dešava, a kamo li mi izbeglice. Ništa nije u našim rukama. Ali bih onima koji odlučuju voleo da poručim da gledaju probleme u svojoj kući, a nas neka puste na miru", kaže nekadašnji stanovnik Sirije.
Prostorije u Centru za azil u Krnjači
Za njih nije pitanje da li će se vratiti u Siriju, već kada.
"Prvi korak bio bi da se prekine rat i da se sedne za pregovarački sto. Dok je sve zapaljeno i dok se ratuje niko ne može ni da predvidi kada će se sve završiti."
Ova trojica Sirijaca i njihovi sunarodnici samo su mali deo od ukupno 4.500 izbeglica, migranata i azilanata, mahom Avganistanaca, Iračana, Iranaca i Pakistanaca, koji se u potrazi za boljim životom trenutno nalaze u centrima u Srbiji.