Parlamentarni izbori, dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom, pregovori o pridruživanju sa Evropskom unijom, obećanja o privrednom rastu – izazovi su koji očekuju političare u Srbiji. Za građane izazovi su Kosovo i odlazak mladih.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je parlamentarne izbore, koji bi trebalo da budu održani na proleće 2020. godine, predstavio kao izazov.
„Ti izbori će za nas svakako biti teški. Naš zadatak je pobeda, to će biti mnogo teško da se ostvari jer nema nikakve sumnje da će sve liste koje na izborima budu učestvovale biti protiv naše liste“, rekao je Vučić pre nekoliko dana za TV Prva.
I u opoziciji se slažu da će izbori biti najveći izazov za vlast i za zemlju u sledećoj godini. To kaže Nikola Jovanović, potpredsednik Narodne stranke, jedne od članica Saveza za Srbiju, opozicionog bloka koji je najavio bojkot izbora.
„Očekujem da će izbori biti sporni. Evropski posrednici negde su se već pomirili da će ti izbori biti manjkavi, zato su i najavili nastavak posredovanja nakon njih, s obzirom da je kasno da se napravi neko rešenje za proleće. Ja, ipak, očekujem i nakon ovih faličnih ili lažnih izbora da se nastavi njihovo posredovanje i da tek onda zapravo suštinski razgovaramo kako da Srbija izađe iz krize u koju ju je gurnula vlast Srpske napredne stranke“, kaže Jovanović.
Na kraju međustranačkog dijaloga između vlasti i opozicije o izbornim uslovima, koji je održan iz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, izdate su preporuke koje bi trebalo sprovesti kako bi se poboljšali izborni uslovi.
Pročitajte i ovo: Pančić: Svako u svom uglu dremaOsim izbora, kao krupan izazov u narednoj godini za Srbiju, opozicioni političar Nikola Jovanović navodi još regionalnu stabilnost, uključujući i nastavak dijaloga sa Prištinom o kompromisnom rešenju kojim bi se, dodaje, poštovao Ustav Srbije i međunarodne rezolucije, kao i to da se Srbija i formalno i suštinski vrati na evropski put jer je, kako kaže, tempo kojim pristupa Evropskoj uniji apsolutno nezadovoljavajući.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka u novembru u Beogradu sa Metjuom Palmerom, specijalnim izaslanikom Stejt departmenta za Zapadni Balkan, izjavio da veruje da će uskoro, za dva ili tri meseca, biti nastavljen dijalog sa Prištinom.
Pročitajte i ovo: Fabrici: Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ključna za oporavak regiona
"Želimo da dijalog bude ozbiljan i da vodi ka kompromisnom rešenju. Srbija je spremna za kompromis, ali nije i nikada neće biti spremna za ponižavanje sebe i svog naroda“, rekao je tada Vučić na konferenciji za medije.
Šta kažu briselski zvaničnici
Pre desetak dana, gostujući na javnom televizijskom servisu, Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je na čemu će Beograd morati i ozbiljno i više da poradi.
„Pre svega na reformi prava, na reformi pravosuđa, na slobodi medija i slobodi izražavanja, kao i u borbi protiv korupcije, dakle, na demokratizaciji zemlje“, poručio je Fabrici.
U narednoj godini, Fabrici je mapirao dva glavna momenta u Srbiji, to kako će proteći sam izborni proces u danu glasanja što će „svakako biti test demokratije za Srbiju“, te dijalog Beograda i Prištine koji mora uskoro da se nastavi.
Za građane izazovi Kosovo i odlazak mladih
Čelnici države i vladajuće partije poslednjih dana godine na izmaku uglavnom govore o petogodišnjim investicijama, uz obećanja o 5.000 kilometara novih puteva i prosečnoj plati od 900 evra 2025. godine.
Građani sa kojima smo razgovarali u Priboju, ipak, kao glavni izazov Srbije u narednoj godini vide Kosovo.
„Ja mislim da je najveći izazov Kosovo, ali ne bilo kakvo rešenje nego iskreno pomirenje s Albancima. Moramo sa njima živeti mirno kao sa komšijama“, kaže Savka Milovanović, koja tom kosovskom izazovu dodaje i odlazak mladih iz zemlje.
I Obrad Jašević i Bogdan Đurđević slično razmišljaju.
„Mislim da je najveći izazov Kosovo jer to pitanje treba da se reši u skorije vreme. Odlazak mladih iz zemlje je takođe izuzetno tragična situacija“, navodi Jašević.
„Godine 2020. prvo i osnovno biće rešavanje kosovskog pitanja. Normalno, (problem je) i odlazak mladih jer su plate male, pa odlaze u inostranstvo“, rekao je Đurđević.
Vaš browser nepodržava HTML5
Mladi Srbije o odlasku iz zemlje
Predstoji li bojkot?
S obzirom na veliku verovatnoću da će deo opozicije bojkotovati izbore, najveći politički test, odnosno, izazov za Srbiju biće kakvu će ocenu strani posmatrači dati predstojećim prolećnim izborima – hoće li ih oceniti kao poštene i dati im legitimitet ili neće, kaže za RSE Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
„I devedesetih godina imali smo taj problem da dolaze sa strane da ocenjuju da li su izbori bili fer ili ne. To nije dobra situacija u kojoj je zemlja koja hoće da uđe u članstvo Evropske unije, jer prvi uslov da postane članica jeste da ima stabilnost demokratskih institucija koje garantuju ljudska, manjinska prava i vladavinu prava.
U zavisnosti od toga kako budu ocenjeni izbori kod nas, vlast će imati legitimitet da se bavi i drugim izazovima, kao što je Kosovo“, argumentuje Međak.
Pročitajte i ovo: Novi izveštaj Evropske komisije, stare boljke SrbijeOn takođe ocenjuje da će iduća godina biti veoma bitna kad je reč o pitanju Kosova, ali da bi tu Srbiji mogle biti vezane ruke, pošto se može desiti da u Prištini bude prolongirana politička kriza ako ne bude u stanju da sastavi vladu.
Kao krupan izazov pred Srbijom sledeće godine izdvaja i nastavak pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, pogotovo nakon nepovoljnih izveštaja Evropske komisije (u maju i decembru) o poglavljima 23 i 24, gde je primećeno ozbiljno zaostajanje u reformskom procesu. S obzirom da su ta dva poglavlja ključna jer predstavljaju takozvana blokirajuća poglavlja, to znači da u slučaju nazadovanja u tim oblastima, posledica može biti neotvaranje bilo kojih drugih poglavlja.