Čvrsto vezivanje političkih i ekonomskih pregovora, te mogućnost da Evropska komsija i zamrzne kompletne pregovore sa Srbijom u slučaju opstruiranja pregovaračkog procesa sa Kosovom. To stoji u Nacrtu pregovaračkog okvira sa Srbijom, koji je pripremila Evropska komisija, a u čiji tekst je Radio Slobodna Evropa imao uvid.
Osim što se ponavlja da će pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom biti tema u okviru poglavlja 35, precizira se i da će to poglavlje biti otvoreno istovremeno sa poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna pitanja) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Komisija predlaže da se pregovori u okviru ova tri poglavlja vode sve vreme pregovaračkog procesa.
Pitanje Kosova stavlja se praktično u centar pregovora, a istovremeno se insistira na ostvarivanju uravnoteženog napretka u svim oblastima. To znači da, po zamisli Evropske komisije, nijedno pitanje koje je obuhvaćeno procesom ne može značajno zaostajati za drugima. Odnosno, Komisija zadržava pravo blokade kompletnog procesa u slučaju da politički pregovori budu u zaostatku, a da ekonomski napreduju i obratno.
Pravila o tome su navedena u stavu 6: “Potrebno je obezbediti ravnotežu u napretku pregovora u različitim poglavljima. S obzirom na povezanost između poglavlja pravosuđe i osnovna prava i pravda sloboda i bezbednost, i vrednosti na kojima je zasnovana Unija, kao i s ozbirom na njihovu važnost u sprovođenju evropskih propisa uopšte, ukoliko napredak u ovim poglavljima značajno zaostane u pregovorima u celosti i nakon što su sve druge mere za prevazilaženje tog problema iskorišćene, Komisija će na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da povuče svoje preporuke da se otvore ili zatvore pregovori u ostalim poglavljima. Dalje će prilagoditi odgovarajuće pripremne aktivnosti sve dok se ovaj problem, odnosno dok se ova neravnoteža ne ispravi“.
Odluke o eventualnom zamrzavanju pregovora donose države članice i to kvalifikovanom većinom glasova.
U stavu 7. precizira se da bi zaustavljanje pregovora moglo da usledi upravo zbog ozbiljnih problema u pregovaračkom procesu Prištine i Beograda. Tu se navodi da će se procedura iz stava 6. sprovesti u slučaju “kada napredak ka punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, koja se razmatra u poglavlju 35, značajno zaostaje za napretkom u ukupnim pregovorima. I to ukoliko Srbije konstruktivno ne učestvuje u pregovorima. Što se posebno odnosi na sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu“.
Takođe, u 5. stavu se traži i “kontinuirani angažman Srbije u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja u pravcu vidljivog održivog napretka u odnosima sa Kosovom”. Naznačava se da će taj proces podrazumevati da u jednom trenutku dve strane potpišu pravno obavezujući sporazum.
“Ovaj proces će omogućiti da obe strane nastave svoje puteve ka Evropskoj uniji. Što znači da jedna drugu neće blokirati u ovim nastojanjima i što će postepeno rezultirati u punoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što će u jednom trenutku sprovesti u formi pravno obavezujućeg sporazuma, sa ciljem da obe strane budu sposobne da u punoj meri ostvare svoja prava i ispune svoje obaveze“.
Ponavljaju se i poznati zahtevi po kojima se od Srbije očekuje da: 1. u dobroj veri sprovodi sve dogovore koje je postigla sa Kosovom; 2. u potpunosti poštuje principe uključivanja Kosova u regionalnu saradnju; 3. razrešava probleme dijalogom i u duhu postizanja kompromisa i 4. sarađuje sa EULEX-om.
Inače, Nacrt mora jednoglasno da usvoje države članice Evropske unije u narednim mesecima, poštujući krajnji rok koji je postavio Evropski savet, a to je da pregovori počnu najkasnije do 24. januara. Konačni okvir Srbiji bi mogao biti upućen na jesen. Najviši politički predstavnici država članica EU će u decembru na samitu glasati o konačnom tekstu.
Osim što se ponavlja da će pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom biti tema u okviru poglavlja 35, precizira se i da će to poglavlje biti otvoreno istovremeno sa poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna pitanja) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Komisija predlaže da se pregovori u okviru ova tri poglavlja vode sve vreme pregovaračkog procesa.
Pitanje Kosova stavlja se praktično u centar pregovora, a istovremeno se insistira na ostvarivanju uravnoteženog napretka u svim oblastima. To znači da, po zamisli Evropske komisije, nijedno pitanje koje je obuhvaćeno procesom ne može značajno zaostajati za drugima. Odnosno, Komisija zadržava pravo blokade kompletnog procesa u slučaju da politički pregovori budu u zaostatku, a da ekonomski napreduju i obratno.
Pravila o tome su navedena u stavu 6: “Potrebno je obezbediti ravnotežu u napretku pregovora u različitim poglavljima. S obzirom na povezanost između poglavlja pravosuđe i osnovna prava i pravda sloboda i bezbednost, i vrednosti na kojima je zasnovana Unija, kao i s ozbirom na njihovu važnost u sprovođenju evropskih propisa uopšte, ukoliko napredak u ovim poglavljima značajno zaostane u pregovorima u celosti i nakon što su sve druge mere za prevazilaženje tog problema iskorišćene, Komisija će na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev jedne trećine država članica, predložiti da povuče svoje preporuke da se otvore ili zatvore pregovori u ostalim poglavljima. Dalje će prilagoditi odgovarajuće pripremne aktivnosti sve dok se ovaj problem, odnosno dok se ova neravnoteža ne ispravi“.
Odluke o eventualnom zamrzavanju pregovora donose države članice i to kvalifikovanom većinom glasova.
U stavu 7. precizira se da bi zaustavljanje pregovora moglo da usledi upravo zbog ozbiljnih problema u pregovaračkom procesu Prištine i Beograda. Tu se navodi da će se procedura iz stava 6. sprovesti u slučaju “kada napredak ka punoj normalizaciji odnosa sa Kosovom, koja se razmatra u poglavlju 35, značajno zaostaje za napretkom u ukupnim pregovorima. I to ukoliko Srbije konstruktivno ne učestvuje u pregovorima. Što se posebno odnosi na sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu“.
Takođe, u 5. stavu se traži i “kontinuirani angažman Srbije u skladu sa uslovima procesa stabilizacije i pridruživanja u pravcu vidljivog održivog napretka u odnosima sa Kosovom”. Naznačava se da će taj proces podrazumevati da u jednom trenutku dve strane potpišu pravno obavezujući sporazum.
“Ovaj proces će omogućiti da obe strane nastave svoje puteve ka Evropskoj uniji. Što znači da jedna drugu neće blokirati u ovim nastojanjima i što će postepeno rezultirati u punoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, što će u jednom trenutku sprovesti u formi pravno obavezujućeg sporazuma, sa ciljem da obe strane budu sposobne da u punoj meri ostvare svoja prava i ispune svoje obaveze“.
Ponavljaju se i poznati zahtevi po kojima se od Srbije očekuje da: 1. u dobroj veri sprovodi sve dogovore koje je postigla sa Kosovom; 2. u potpunosti poštuje principe uključivanja Kosova u regionalnu saradnju; 3. razrešava probleme dijalogom i u duhu postizanja kompromisa i 4. sarađuje sa EULEX-om.
Inače, Nacrt mora jednoglasno da usvoje države članice Evropske unije u narednim mesecima, poštujući krajnji rok koji je postavio Evropski savet, a to je da pregovori počnu najkasnije do 24. januara. Konačni okvir Srbiji bi mogao biti upućen na jesen. Najviši politički predstavnici država članica EU će u decembru na samitu glasati o konačnom tekstu.