Na ulicama Beograda, u danu kada je trebalo da se održi Parada ponosa, veliki broj policajaca obezbeđuje najvažnije objekte u gradu, dok je veći broj pripadnika MUP-a u opremi za razbijanje demonstracija od subote ujutro bio raspoređen u parku Manjež odakle je trebalo da krene LGBT šetnja. Na ulicama u centru grada je mirno i bez uobičajene gužve, neke su skoro prazne, a policija legitimiše sumnjive prolaznike kako bi sprečila svako eventualno okupljanje.
Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije i koordinator službi bezbednosti, prvi je političar iz vrha države koji se oglasio na dan zabranjenog Prajda rekavši da je to učinjeno u interesu građana.
“Zakon po kom može da se zabrani neki skup postoji zato što egzistira mogućnost ugrožavanja ljudi i imovine. Bilo je moguće da se Parada održi. Takođe je bilo moguće obračunati se sa huliganima na kakve god hoćete načine. Ali se postavilo pitanje cene… Da li bi stradali policajci i stotine razbijenih radnji bili ta cena? Da li bi neko od poginulih napadača bio ta cena? Ja nisam bio spreman da u tome učestvujem.”
Nakon što je premijer Ivica Dačić u petak u večernjem dnevniku nacionalne televizije saopštio da Parade ponosa neće biti jer su iz bezbednosnih razloga otkazani svi skupovi za subotu, Beograd Prajd je na neki način ipak održan.
Iste večeri nekoliko stotina mladih ljudi u pratnji policije prošetalo gradom noseći zastavu duginih boja.
„Ovde smo, pre svega, zbog slobode okupljanja svih nas. Bitno je da nas ljudi vide ovde, čisto da promisle malo o svojim stavovima.“
„Sa jedne strane, osećam se možda prijatnije i bezbednije nego da ovde nema policije da nas čuva. Ali sa druge strane, sigurno bi bilo bolje da živimo u zemlji u kojoj za to nema potrebe.“
Organizatori Beograd prajda, koji je država otkazala treći put za redom, i predstavnici Evropske unije ocenili da je zabrana Parade ponosa pogrešna odluka Srbije. Oni su o tome govorili u Medija centru, koji je tokom press konferencije bio pod policijskim obezbeđenjem, gde se okupio i veliki broj LGBT aktivista.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je da će odluka Beograda da ne dozvoli održavanje Parade ponosa biti uključena u izveštaj tog tela o napretku Srbije ka Evropskoj uniji.
“Ne možemo a da ne osudimo ovu odluku. Pozivanje na obaveštajne službe i njihove bezbednosne podatke kao razlog za otkazivanje Parade nije praksa ni jedne demokratske zemlje Evropske unije. Zato to zvuči nekako čudno. To moje kolege iz različitih političkih grupa jednostavno neće lako prihvatiti.”
Goran Miletić, iz Beograd prajda, kaže da LGBT organizacije odgovornost za otkazivanje Parade vide isključivo u državi.
“Nama je država Srbija zabranila, odnosno negirala, slobodu okupljanja. Bitno nam je da kada zakažemo javni skup, i kada ta priprema traje godinu dana, to svoje pravo i ostvarimo. A sada ne smemo zaboraviti ni to da tokom pripreme Prajda niko od predstavnika vlasti nije rekao da ne sme da se desi ništa loše, da nasilnici ne smeju na ulice i da će svi koji primenjuju nasilje ili prete biti oštro procesuirani.”
Štampa u Srbiji u danu neodržane Parade uglavnom se bavi pitanjem koji su to bezbednosni razlozi zbog kojih je otkazana pa se tako piše da je policija kao najveću pretnju procenila navijačke grupe i desničarske organizacije. Prema tim navodima, da napadne i razbije Paradu ponosa spremalo se nekoliko hiljada ekstremista iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije, ali i iz okolnih zemalja.
Jelko Kacin rekao je da veruje da država ima snage da se u Srbiji održi Parada ponosa, ali da je u ovakvim situacijama problem to što političari ne žele da budu lideri.
“Skrivanje iza javnog mnjenja i dodvoravanje javnom mnjenju je normalno u predizbornoj kampanji. Ali kada govorimo o strategijskim ciljevima države očekuje se da njeni najviši predstavnici svojim ličnim primerom otvore prostor manjinama, u ovom slučaju LGBT zajednici.”
Zabrana Parade ponosa, kako kažu predstavnici Evropske unije, posebno je poražavajuća u svetlu evrointegracija Srbije i tek započetog procesa analize poglavlja 23 o vladavini prava.
Birgita Olson, ministarka za evropske poslove u Vladi Švedske, koja je trebalo da učestvuje na Beograd prajdu i održi govor, poručila je da ovakav epilog nije dobar za Srbiju.
“Danas se svi osećamo razočarano jer je odluka srpskih vlasti da ne dozvoli Paradu ponosa poražavajuća. Srpske vlasti imale su priliku da učine veliki korak za približavanje Srbije Evropi da su dozvolile Prajd, ali su umesto toga odlučile suprotno. Ni jedna vlada nema pravo da govori građanima koga da vole, ni jedna religija nema pravo da govori građanima koji identitet da izaberu. Srbija mora da poštuje i štiti ljudska prava ako želi da se pridruži Evropskoj uniji.”
Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije i koordinator službi bezbednosti, prvi je političar iz vrha države koji se oglasio na dan zabranjenog Prajda rekavši da je to učinjeno u interesu građana.
“Zakon po kom može da se zabrani neki skup postoji zato što egzistira mogućnost ugrožavanja ljudi i imovine. Bilo je moguće da se Parada održi. Takođe je bilo moguće obračunati se sa huliganima na kakve god hoćete načine. Ali se postavilo pitanje cene… Da li bi stradali policajci i stotine razbijenih radnji bili ta cena? Da li bi neko od poginulih napadača bio ta cena? Ja nisam bio spreman da u tome učestvujem.”
Nakon što je premijer Ivica Dačić u petak u večernjem dnevniku nacionalne televizije saopštio da Parade ponosa neće biti jer su iz bezbednosnih razloga otkazani svi skupovi za subotu, Beograd Prajd je na neki način ipak održan.
Iste večeri nekoliko stotina mladih ljudi u pratnji policije prošetalo gradom noseći zastavu duginih boja.
„Ovde smo, pre svega, zbog slobode okupljanja svih nas. Bitno je da nas ljudi vide ovde, čisto da promisle malo o svojim stavovima.“
„Sa jedne strane, osećam se možda prijatnije i bezbednije nego da ovde nema policije da nas čuva. Ali sa druge strane, sigurno bi bilo bolje da živimo u zemlji u kojoj za to nema potrebe.“
Organizatori Beograd prajda, koji je država otkazala treći put za redom, i predstavnici Evropske unije ocenili da je zabrana Parade ponosa pogrešna odluka Srbije. Oni su o tome govorili u Medija centru, koji je tokom press konferencije bio pod policijskim obezbeđenjem, gde se okupio i veliki broj LGBT aktivista.
Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio je da će odluka Beograda da ne dozvoli održavanje Parade ponosa biti uključena u izveštaj tog tela o napretku Srbije ka Evropskoj uniji.
“Ne možemo a da ne osudimo ovu odluku. Pozivanje na obaveštajne službe i njihove bezbednosne podatke kao razlog za otkazivanje Parade nije praksa ni jedne demokratske zemlje Evropske unije. Zato to zvuči nekako čudno. To moje kolege iz različitih političkih grupa jednostavno neće lako prihvatiti.”
Goran Miletić, iz Beograd prajda, kaže da LGBT organizacije odgovornost za otkazivanje Parade vide isključivo u državi.
“Nama je država Srbija zabranila, odnosno negirala, slobodu okupljanja. Bitno nam je da kada zakažemo javni skup, i kada ta priprema traje godinu dana, to svoje pravo i ostvarimo. A sada ne smemo zaboraviti ni to da tokom pripreme Prajda niko od predstavnika vlasti nije rekao da ne sme da se desi ništa loše, da nasilnici ne smeju na ulice i da će svi koji primenjuju nasilje ili prete biti oštro procesuirani.”
Štampa u Srbiji u danu neodržane Parade uglavnom se bavi pitanjem koji su to bezbednosni razlozi zbog kojih je otkazana pa se tako piše da je policija kao najveću pretnju procenila navijačke grupe i desničarske organizacije. Prema tim navodima, da napadne i razbije Paradu ponosa spremalo se nekoliko hiljada ekstremista iz Beograda, Novog Sada i drugih delova Srbije, ali i iz okolnih zemalja.
Jelko Kacin rekao je da veruje da država ima snage da se u Srbiji održi Parada ponosa, ali da je u ovakvim situacijama problem to što političari ne žele da budu lideri.
“Skrivanje iza javnog mnjenja i dodvoravanje javnom mnjenju je normalno u predizbornoj kampanji. Ali kada govorimo o strategijskim ciljevima države očekuje se da njeni najviši predstavnici svojim ličnim primerom otvore prostor manjinama, u ovom slučaju LGBT zajednici.”
Zabrana Parade ponosa, kako kažu predstavnici Evropske unije, posebno je poražavajuća u svetlu evrointegracija Srbije i tek započetog procesa analize poglavlja 23 o vladavini prava.
Birgita Olson, ministarka za evropske poslove u Vladi Švedske, koja je trebalo da učestvuje na Beograd prajdu i održi govor, poručila je da ovakav epilog nije dobar za Srbiju.
“Danas se svi osećamo razočarano jer je odluka srpskih vlasti da ne dozvoli Paradu ponosa poražavajuća. Srpske vlasti imale su priliku da učine veliki korak za približavanje Srbije Evropi da su dozvolile Prajd, ali su umesto toga odlučile suprotno. Ni jedna vlada nema pravo da govori građanima koga da vole, ni jedna religija nema pravo da govori građanima koji identitet da izaberu. Srbija mora da poštuje i štiti ljudska prava ako želi da se pridruži Evropskoj uniji.”