Fond za obrazovanje Roma organizovao je u Beogradu konferenciju posvećenu smanjenju jaza u ranom obrazovanju između romske i neromske dece širom srednje i jugoistočne Evrope.
Na konferenciji je bilo reči o mogućnostima i preprekama za ostvarenje te zamisli, kao i o uspostavljanju mreže “Biblioteka igračaka”, ustanova koje kroz neformalno obrazovanje omogućavaju romskoj deci da se još pre polaska u školu integrišu u društvo država u kojima žive.
Ni barbike, ni spajdermen
Deca romske populacije, kao i ostala deca iz marginalizovanih grupa, uglavnom nemaju pristup vrtićima i obrazovnim programima u ranom uzrastu. Samim tim, kada dođu u pripremni predškolski program sa pet i po godina, jaz koji postoji između njih i dece iz većinskog stanovništva je očigledan.
Kako bi se taj jaz smanjio, četiri godine unazad se po zemljama centralne i jugoistočne Evrope otvaraju „Biblioteke igračaka“, prostori u kojima deca iz romske zajednice mogu da se igraju i uče, ili da igračke pozajme i da se njima igraju kod kuće.
Tatjana Obradović Tošić, koordinatorka biblioteka igračaka u Srbiji, objašnjava po kom principu rade ove ustanove:
„Igračke koje imamo daleko su od spajdermena, supermena i barbika. Isključivo su edukativne. Svaka igračka ima svoju funkciju i namenu. Bibliotekarke su tu da objasne i deci i roditeljima kako se sa igračkom igra i šta ona razvija, tako da utičemo i na veštine roditeljstva", kaže Tatjana Obradović Tošić.
Uz pomoć igračaka, dakle, romska deca kroz neformalno obrazovanje stiču određena socijalna znanja i prave prve korake u interakciji sa ostalim zajednicama u državi u kojoj žive.
Emina Nikolić, koja radi sa romskom decom u „Biblioteci igračaka“ u Kragujevcu objašnjava šta deca zapravo uče:
„Kroz edukativne radionice sa decom učimo različite relacije. Na primer, šta je manje-veće, gore-dole, učimo ih bojama, brojevima i svemu onome što je neophodno da dete zna pre polaska u školu. Sadržaj prilagođavamo uzrastu dece koja dolaze", objašnjava naša sagovornica.
Korisnici ovih biblioteka su uglavnom deca uzrasta od dve do pet i po godina, te su igračke najviše prilagođene njima. Postoje, međutim, i sadržaji za decu starijeg uzrasta, koji dolaze u ove biblioteke i da bi uradili domaće zadatke.
Kako ističe Emina Nikolić, ovakav program je naročito povoljan za porodice iz nestimulativnih sredina.
„Materijalna mogućnost ovih porodica je umanjena, tako da nisu u mogućnosti da kupe ovakve igračke, kako bi se dete njima igralo i na taj način došlo do određenih saznanja", podvlači Emina Nikolić.
Rezultati „igranja“
Prema rečima naše sagovornice, deca su u početku bila nestrpljiva i želela da se što pre poigraju sa što više igračaka. Sada kada znaju da su im igračke dostupne na duže staze stvari stoje drugačije.
„Ono što sam primetila jeste da deci duže traje pažnja vezano za jednu igračku, tako da sada po meni više uživaju u igri jer znaju da im je to dostupno i da svaku igračku mogu i da odnesu kući, da se poigraju s njom. Tako da je to sad mnogo konstruktivnije nego u početku kada smo dobili igračke“, kaže Nikolić.
Rezultati „igranja“ u ovim bibliotekama su, kao kaže, Tatjana Obradović Tošić, i te kako vidljivi.
„Ono što se pokazalo u poslednje verme, a biblioteke postoje tri godine, to je da deca koja su u programu od početka sada upisuju predškolski program sa odličnim poznavanjem srpskog jezika, boja oblika, relacijskih odnosa... Dosta njih je naučilo da piše uz pomoć „Biblioteke igračaka“. Vaspitačice koje vode pripremni predškolski program kažu da do sada nisu imale generacije dece iz marginalizovanih zajednica koja se potpuno uklapaju u okruženje“, naglašava Obradović Tošić.
Bosna i Hercegovina još čeka
U ovom trenutku u Srbiji postoji pet „biblioteka igračaka“. Po jedna u Novom Sadu, Obrenovcu, Kruševcu, Kraljevu i Kragujevcu. U planu je otvaranje još dve biblioteke, ali za sada se ne zna na kojim lokacijama.
Biblioteke igračaka od pre dve godine postoje i na Kosovu. Tamo ih je ukupno šest, a kako za Radio Slobodna Evropa kaže Driton Beriša, koordinator projekta integracije dece u predškolskim ustanovama za Kosovo, odziv i rezultati su prilično optimistični.
„Uspeli smo da svake godine integrišemo barem do 60 predškolske dece. Tu smo osigurali da oni imaju osnovne uslove kao bi uspešno završili predškolsko i upisali se u prvi razred", kaže Beriša.
U ovom trenutku biblioteke igračaka za romsku populaciju postoje i u Albaniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Slovačkoj, ali ne i u Bosni i Hercegovini.
Nadir Redžepi, izvršni direktor Fonda za obrazovanje Roma, kaže da bi i Bosna i Hercegovina, čiji predsednici prisustvuju konferenciji u Beogradu, uskoro mogla dobiti svoju prvu “Biblioteku igračaka”.
„Bosna je ovde posmatrač, ali nema biblioteke. To pre svega zavisi od nas i naše prisutnosti u toj zemlji, pošto tamo ima puno drugih aktora, donatora koji pokrivaju potrebe romske zajednice. Videćemo da se proširi uskoro“, kaže Redžepi.