Status quo u Italiji za izbegavanje haosa

Ponovnim izborom Serđa Matarele (Sergio Mattarella) za predsednika, Italija je izbegla politički haos zadržavajući status kvo, čime je produžena trenutna stabilnost. Proces izbora predsednika je, međutim, otkrio podele i tenzije između levih i desnih partija u vladajućoj koaliciji koje bi mogle da se prodube s približavanjem parlamentarnih izbora sledeće godine, pišu svetski mediji.

Zatrovana politička klima

Italijanski poslanici su u subotu, 29. januara, ponovo za šefa države izabrali dosadašnjeg predsednika, okončavši jednonedeljnu pat poziciju oko izbora i obezbedivši opstanak vlade Marija Dragija (Mario Draghi), ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Izbor Matarele u osmom krugu glasanja od ponedeljka, 24. januara, usledio je pošto je Dragijeva krhka vlada nacionalnog jedinstva došla u opasnost od kolapsa, zbog napetosti među partijama ko bi trebalo da bude novi predsednik.

Osamdesetogodišnji Matarela, advokat i bivši sudija Ustavnog suda, ranije je nagovestio da ne želi novi sedmogodišnji mandat. Međutim, usred zatrovane političke klime u Rimu, Dragi – koga je Matarela imenovao prošle godine na mesto premijera usred duboke ekonomske i zdravstvene krize, sastao se s predsednikom u subotu ujutro i pozvao ga da preispita svoju odluku u interesu političke stabilnosti.

Na glasanju u subotu popodne, Matarela je dobio glasove 759 od 1.009 članova parlamenta i regionalnih predstavnika koji biraju predsednika.

Ponovni izbor Matarele će, kako ocenjuje Fajnenšl tajms, zadovoljiti italijansku poslovnu zajednicu i međunarodna tržišta, koja su pomno pratila glasanje za predsednika u strahu da bi haotičan i polarizujući proces izbora mogao da poremeti reformski zamajac Italije.

Italija bi trebalo da dobije najviše sredstava iz programa Evropske unije (EU) za oporavak, ali mora da ispuni ambiciozan program reformi u određenim rokovima da bi dobila svaku tranšu, ističe britanski list, ukazujući da su najteže reforme predviđene za dve godine za koje se pretpostavljalo da bi Dragi trebalo da bude premijer.

Izbegnuta politička kriza

Italija je izbegla politički haos odlukom da zadrži iste lidere, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Borba italijanskih partija oko toga kako popuniti uglavnom ceremonijalnu funkciju predsednika, u vreme kada se zemlja suočava s pandemijom, zastojem privrednog oporavka i sukobom Zapada sa Rusijom, donela je nacionalnu sramotu i dodatno oslabila nisko poverenje Italijana u političku klasu.

Dogovor većine italijanskih partija da Matarela ostane na čelu države znači da bi Dragi trebalo da ostane premijer još godinu dana, do parlamentarnih izbora početkom 2023. godine, što će verovatno uveriti evropske i zapadne saveznike Italije, kao i investitore da zemlja neće ući u političku krizu u vreme višestrukih izazova.

Potraga za novim predsednikom dovela je do tenzija između desnih i levih partija u koaliciji koja podržava Dragijevu vladu, ističe američki list, dodajući da je Dragi, koji je i sam gajio ambicije da postane predsednik, intervenisao kako bi našao rešenje.

Matarela je naširoko popularna ličnost čija su odmerenost i dostojanstvo osvojili srca Italijana dok su se nosili s jednim od najviših stopa smrtnosti od COVID-19 u evropskim zemljama, a takođe je vešto vodio Italiju kroz nezgodne političke trenutke, nadzirući sastavljanje koalicionih vlada pošto izbori nisu doneli koherentne parlamentarne većine.

Oslabljena i ranjena desnica

Posle toksičnih i haotičnih pregovora, italijanski poslanici su izborom Matarele zadržali status kvo, izbegavajući prevremene izbore i produžavajući trenutni period stabilnosti Italije pod premijerom Dragijem, piše Njujork tajms (The New York Times).

Šest dana tajnih glasanja u kojima različiti politički interesi unutar vladajuće koalicije nisu uspeli da se ujedine oko novog kandidata, otkrio je fragmentiranu politiku i raspadanje saveza ispod površine vlade nacionalnog jedinstva, ističe list, dodajući da mada podele u italijanskoj politici nisu ništa novo, sada je bilo pitanje da li će Dragi, koji je u velikoj meri zaslužan za unošenje stabilnosti u Italiju u kritičnom trenutku, postati žrtva političkog haosa.

Dragijeve pristalice su se nadale da bi odlaskom na predsedničku funkciju doneo Italiji političku stabilnost i posle izbora 2023, ukazuje Njujork tajms, dodajući i da se spekuliše da bi Matarela mogao u jednom trenutku da podnese ostavku, što bi otvorilo vrata da Dragi postane predsednik u manje osetljivom političkom trenutku.

Haotična nedelja izbora predsednika otkrila je koliko je italijanskim strankama bilo teško da se dogovore oko predsednika, navodi list, dodajući da se koalicija desnog centra nadala da će u tom procesu pokazati mišiće, ali je umesto toga na kraju izašla iz njega slaba, ranjena i međusobno zaraćena.

Lider nacionalističke Lige Mateo Salvini (Matteo), koji se nadao da će izbori pokazati snagu desnog centra, kao i njegove uloge njenog de fakto lidera, politički je oslabljen, budući da kandidati koje je predložio – i koji su mogli da popune fudbalski tim – nisu dobili podršku, da bi na kraju i on podržao ponovni izbor Matarele.

Silvio Berluskoni (Berlusconi), koji se i sam nadao da će biti predsednik pre nego što je povukao kandidaturu neposredno pre početka glasanja, stavio je veto na izbor Dragija za predsednika i na kraju takođe podržao Matarelu.

Neuspeh i nedostatak mašte

Matarela je pre izbora jasno stavio do znanja da ne želi da bude ponovo izabran. Njegov portparol je prošle nedelje objavio fotografiju kako počinje da se iseljava iz predsedničke palate, ukazuje Vašington post (The Washington Post).

Italijanski političari su ga na kraju ipak opet izabrali, što govori o ugledu bivšeg sudije Ustavnog suda, ali i, kako piše list, odražava neuspeh slabih i podeljenih partija koje nisu mogli da se usaglase da podrže nijednog drugog kandidata. Posle sedam krugova glasanja, lideri zaraćenih partija u koaliciji su gotovo molili Matarelu da se vrati, tražeći od njega da u interesu zemlje preispita svoju odluku.

Ponovni izbor Matarele na kratki rok doprinosi stabilnosti Italije, podvlači Vašington post. Iako je ta pozicija uglavnom ceremonijalna, ona postaje veoma važna u trenucima krize kada predsednik može da raspiše nove izbore ili utiče na izbor premijera.

Matarela je tokom sedmogodišnjeg mandata nekoliko puta koristio svoja ovlašćenja, uglavnom da sačuva italijansku demokratiju kao kada je 2018. stavio veto na obrazovanje vlade s evroskeptičnim ministrom finansija. Prošle godine, posle pada vlade, izabrao je Dragija za premijera, smatrajući ga kompetentnom, nepolitičkom figurom koja bi mogla da spasi Italiju usred ekonomske recesije i korona virusa.

Analitičari, međutim, kažu da zemlja koja zavisi samo od dve ličnosti nije preterano stabilna i da će podele koje su prošle nedelje izbile na videlo otežati upravljanje Italijom u narednoj godini, posebno što uoči izbora sledeće godine stranke imaju veći podsticaj da pređu na predizborni režim i da ističu svoje razlike.

Izbor Matarele za novi sedmogodišnji mandat je posledica straha od nestabilnosti i nedostatak mašte među italijanskim političarima, ocenjuje BBC u analizi.

Mnogi poslanici su se plašili nestabilnosti i vanrednih izbora ako bi Matarelu zamenio, na primer, aktuelni premijer, a neki su se brinuli da će na njima izgubiti mesto u parlamentu i sa njima izdašne penzije.

Kritičari izbor predsednika prošle nedelje vide kao sramotnu predstavu političkih podela Italije i nedostatka mašte njenih poslanika da mogu da razmišljaju dalje od statusa kvoa.

Iako su neki govorili o potrebi da se prvi put izabere žena za predsednika, a drugi o traženju mlađeg kandidata u zemlji koja se često predstavlja kao gerantokratija, na kraju nisu mogli da se usaglase, pa će Matarela sada morati da ostane u predsedničkoj palati mnogo duže nego što je nameravao.