U Crnoj Gori je veliki raskorak između statistički gledano visokog nivoa informaciono- tehnološke razvijenosti, po čemu je maltene u samom svjetskom vrhu, i stvarnog stanja na terenu.
Generalni direktor za promociju informacionog društva u crnogorskom Ministarstvu za informacione tehnologije, Radule Novović, kada je riječ o razvoju informacionog društva, kaže da je Crna Gora odmakla u odnosu na zemlje regiona, odnosno, da možda zauzima i lidersku poziciju, a to argumentuje rezultatima istraživanja o stepenu korišćenja Interneta, koji prelazi 50 posto domaćinstava, kao i podacima o stepenu kvaliteta informacionih tehnologija koje su u upotrebi:
„Kada su u pitanju mobilne platforme, Crna Gora je jedna od lidera u svijetu. Mi, niti možemo, niti smijemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Na to nas obavezuje naša strategija razvoja ICT do 2016. godine, kojom smo zacrtali vrlo ambiciozne ciljeve, po kojima bi Crna Gora, po nivou korišćenja ICT u svakodnevnom životu i radu bila na nivou zemalja članica EU. Vjerujem da do 2016., do zacrtanog roka, Crna Gora može biti jedno snažno razvijeno informaciono društvo", konstatuje Novović.
U Centralnom registru privrednih subjekata upisano je preko 400 firmi koje formalno pripadaju IT sektoru. Prema određenim procjenama, od toga je aktivna polovina preduzeća, a četiri petine se bavi običnom prodajom hardvera: računara, računarskih komponenti i prateće opreme.
Kada se sve sabere, ostaje nekoliko desetina firmi koje se produktivno bave informacionim tehnologijama, a svega nekoliko kompanija koje se ozbiljnije bave složenijim informatičkim rješenjima, uslugama i razvojem softvera, za šta su neophodni multi-disciplinarni timovi u firmama od bar dvadesetak zaposlenih, kakvih je u Crnoj Gori veoma malo.
Jedna od njih je Fleka, a izvršni direktor ove kompanije, Miloš Milošević, kaže da se potpunim sagledavanjem podataka o velikom broju domaćinstava koja koriste Internet, dolazi do zaključka da statistika ne pruža realnu sliku, te da je upotreba Interneta još uvijek u rudimentarnoj formi:
„Bez obzira što se hvalimo da smo neko IT društvo, sa velikom penetracijom Interneta, realno stanje na terenu je mnogo drugačije. Ljudi ne koriste Internet na onaj način kako ga koriste u drugim zemljama i doživljavaju Internet kroz korištenje FaceBook-a. To je jedan od pokazatelja lažne penetracije Interneta u Crnoj Gori jer je to u stvari ono što većina ljudi samo i isključivo koristi. S jedne strane postoji nepripremljenost nacije na određene napredne servise ICT-a, a sa druge strane manjak servisa koje IT kompanije nude, zbog toga što nisu napravile dovoljno WEB servisa. Još uvijek, gro stvari koje IT kompanije u Crnoj Gori rade, su sistemske stvari koje su u pozadini za potrebe kompanija", kaže Milošević.
Nedostatak projekata
Funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Nebojša Medojević, po struci diplomirani inženjer elektrotehnike, koji se i sam prije izvjesnog vremena bavio informacionim tehnologijama, kaže da je situacija u domaćem IT sektoru veoma teška:
„IT sektor u Crnoj Gori, bez državne podrške, bez osmišljene i adekvatne strategije, bez javnih nabavki, kroz koje možete da utičete da u skladu sa evropskim pravilima podržite razvoj domaćeg IT sektora, je sada u jednoj veoma teškoj situaciji. Prijeti mu gašenje zbog nelojalne konkurencije i korupcionih trgovačkih aranžmana sa monopolistima u nabavci opreme. Lokalne kompanije, koje su se razvile u prethodnom periodu, sada su u veoma teškim finansijskim problemima i nema nikoga u državi Crnoj Gori koji može, kroz adekvatnu strategiju i konkretne mjere ekonomske politike, da podrži razvoj IT sektora. Ta šansa je bila početkom 90-tih, ali zbog nestručnog rukovođenja, pogrešne ideološke matrice i korupcije, na žalost, sada IT sektor u Crnoj Gori doživljava veoma teške trenutke", ocjenjuje Medojević.
Kao najveći problem domaćeg IT sektora se ističe nedostatak projekata, a uzrok malog obima posla i slabog razvoja nije isključivo u IT firmama, već i u tržištu na kom, izuzev banaka i telekomunikacionih kompanija, nema potražnje za korišćenjem informacionih tehnologija, a otežavajući faktor je i novac za investicije u ovoj oblasti.
Pored problema koji su specifični za ovaj sektor, treba imati u vidu i opšte, koji muče i ostatak privrede: naplata potraživanja, manjak novca, nelojalna konkurencija, postupci javnih nabavki i radna regulativa.
U poslovnim asocijacijama smatraju da bi država trebalo da uloži značajnija sredstva u izgradnju servisa elektronske Vlade, preko kojih bi građani i privreda napravili uštede kroz bržu i efikasniju komunikaciju i smanjenje troškova, te da je razvojna šansa u stvaranju konkurentnih informacionih proizvoda i usluga.
O potencijalu domaćeg IT sektora - generalni direktor za promociju informacionog društva u crnogorskom Ministarstvu za informacione tehnologije Radule Novović kaže:
„Kada su u pitanju informacione tehnologije, uglavnom svi, kao najveći preduslov, tretiraju kadrove. Crna Gora na sva tri univerziteta ima fakultete koji tretiraju ICT oblast i sa tih fakulteta izlaze vrlo kvalitetni kadrovi koji mogu i odgovaraju izazovima koji pred njih stavljaju moderne tehnologije. Postoje i ograničenja tržišta, ali kada je u pitanju utakmica na tržištu IT, granice, u onom tradicionalnom smislu, ništa ne znače jer imamo kompanija u Crnoj Gori koje su vrlo angažovane za svoje međunarodne partnere.“
„Praktično svi govore engleski jezik i u vremenskoj smo zoni koja je atraktivna u odnosu na druge zapadne zemlje. Suštinski, tu postoje potencijali. Država mora malo da promijeni strategiju. Ne možemo sve da fokusiramo na jednu privrednu granu, recimo u domeni servisa. Trebale bi da se podrže takve inicijative i da se pomognu novcem u osnivanju novih kompanija, te i da se studenti konstantno upućuju da sami kreiraju svoj biznis", kaže izvršni direktor softverske kompanije Fleka Miloš Milošević.
Generalni direktor za promociju informacionog društva u crnogorskom Ministarstvu za informacione tehnologije, Radule Novović, kada je riječ o razvoju informacionog društva, kaže da je Crna Gora odmakla u odnosu na zemlje regiona, odnosno, da možda zauzima i lidersku poziciju, a to argumentuje rezultatima istraživanja o stepenu korišćenja Interneta, koji prelazi 50 posto domaćinstava, kao i podacima o stepenu kvaliteta informacionih tehnologija koje su u upotrebi:
„Kada su u pitanju mobilne platforme, Crna Gora je jedna od lidera u svijetu. Mi, niti možemo, niti smijemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Na to nas obavezuje naša strategija razvoja ICT do 2016. godine, kojom smo zacrtali vrlo ambiciozne ciljeve, po kojima bi Crna Gora, po nivou korišćenja ICT u svakodnevnom životu i radu bila na nivou zemalja članica EU. Vjerujem da do 2016., do zacrtanog roka, Crna Gora može biti jedno snažno razvijeno informaciono društvo", konstatuje Novović.
U Centralnom registru privrednih subjekata upisano je preko 400 firmi koje formalno pripadaju IT sektoru. Prema određenim procjenama, od toga je aktivna polovina preduzeća, a četiri petine se bavi običnom prodajom hardvera: računara, računarskih komponenti i prateće opreme.
Kada se sve sabere, ostaje nekoliko desetina firmi koje se produktivno bave informacionim tehnologijama, a svega nekoliko kompanija koje se ozbiljnije bave složenijim informatičkim rješenjima, uslugama i razvojem softvera, za šta su neophodni multi-disciplinarni timovi u firmama od bar dvadesetak zaposlenih, kakvih je u Crnoj Gori veoma malo.
Jedna od njih je Fleka, a izvršni direktor ove kompanije, Miloš Milošević, kaže da se potpunim sagledavanjem podataka o velikom broju domaćinstava koja koriste Internet, dolazi do zaključka da statistika ne pruža realnu sliku, te da je upotreba Interneta još uvijek u rudimentarnoj formi:
„Bez obzira što se hvalimo da smo neko IT društvo, sa velikom penetracijom Interneta, realno stanje na terenu je mnogo drugačije. Ljudi ne koriste Internet na onaj način kako ga koriste u drugim zemljama i doživljavaju Internet kroz korištenje FaceBook-a. To je jedan od pokazatelja lažne penetracije Interneta u Crnoj Gori jer je to u stvari ono što većina ljudi samo i isključivo koristi. S jedne strane postoji nepripremljenost nacije na određene napredne servise ICT-a, a sa druge strane manjak servisa koje IT kompanije nude, zbog toga što nisu napravile dovoljno WEB servisa. Još uvijek, gro stvari koje IT kompanije u Crnoj Gori rade, su sistemske stvari koje su u pozadini za potrebe kompanija", kaže Milošević.
Nedostatak projekata
Funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Nebojša Medojević, po struci diplomirani inženjer elektrotehnike, koji se i sam prije izvjesnog vremena bavio informacionim tehnologijama, kaže da je situacija u domaćem IT sektoru veoma teška:
„IT sektor u Crnoj Gori, bez državne podrške, bez osmišljene i adekvatne strategije, bez javnih nabavki, kroz koje možete da utičete da u skladu sa evropskim pravilima podržite razvoj domaćeg IT sektora, je sada u jednoj veoma teškoj situaciji. Prijeti mu gašenje zbog nelojalne konkurencije i korupcionih trgovačkih aranžmana sa monopolistima u nabavci opreme. Lokalne kompanije, koje su se razvile u prethodnom periodu, sada su u veoma teškim finansijskim problemima i nema nikoga u državi Crnoj Gori koji može, kroz adekvatnu strategiju i konkretne mjere ekonomske politike, da podrži razvoj IT sektora. Ta šansa je bila početkom 90-tih, ali zbog nestručnog rukovođenja, pogrešne ideološke matrice i korupcije, na žalost, sada IT sektor u Crnoj Gori doživljava veoma teške trenutke", ocjenjuje Medojević.
Kao najveći problem domaćeg IT sektora se ističe nedostatak projekata, a uzrok malog obima posla i slabog razvoja nije isključivo u IT firmama, već i u tržištu na kom, izuzev banaka i telekomunikacionih kompanija, nema potražnje za korišćenjem informacionih tehnologija, a otežavajući faktor je i novac za investicije u ovoj oblasti.
Pored problema koji su specifični za ovaj sektor, treba imati u vidu i opšte, koji muče i ostatak privrede: naplata potraživanja, manjak novca, nelojalna konkurencija, postupci javnih nabavki i radna regulativa.
U poslovnim asocijacijama smatraju da bi država trebalo da uloži značajnija sredstva u izgradnju servisa elektronske Vlade, preko kojih bi građani i privreda napravili uštede kroz bržu i efikasniju komunikaciju i smanjenje troškova, te da je razvojna šansa u stvaranju konkurentnih informacionih proizvoda i usluga.
O potencijalu domaćeg IT sektora - generalni direktor za promociju informacionog društva u crnogorskom Ministarstvu za informacione tehnologije Radule Novović kaže:
„Kada su u pitanju informacione tehnologije, uglavnom svi, kao najveći preduslov, tretiraju kadrove. Crna Gora na sva tri univerziteta ima fakultete koji tretiraju ICT oblast i sa tih fakulteta izlaze vrlo kvalitetni kadrovi koji mogu i odgovaraju izazovima koji pred njih stavljaju moderne tehnologije. Postoje i ograničenja tržišta, ali kada je u pitanju utakmica na tržištu IT, granice, u onom tradicionalnom smislu, ništa ne znače jer imamo kompanija u Crnoj Gori koje su vrlo angažovane za svoje međunarodne partnere.“
„Praktično svi govore engleski jezik i u vremenskoj smo zoni koja je atraktivna u odnosu na druge zapadne zemlje. Suštinski, tu postoje potencijali. Država mora malo da promijeni strategiju. Ne možemo sve da fokusiramo na jednu privrednu granu, recimo u domeni servisa. Trebale bi da se podrže takve inicijative i da se pomognu novcem u osnivanju novih kompanija, te i da se studenti konstantno upućuju da sami kreiraju svoj biznis", kaže izvršni direktor softverske kompanije Fleka Miloš Milošević.