Informacione tehnologije (IT) i kriza dva su, na prvi pogled, nespojiva pojma.
Međutim, upravo je kroz krizu prolazila IT industrija u protekle dve godine.
"Nije lepo i nije prijatno", reči su kojim generalni direktor kompanije Quantox Technology Filip Karaičić opisuje dolazak ove krize u Srbiju i neophodnost optimizacije ili davanja otkaza zaposlenima.
"Čovek mora da bude svestan da to utiče direktno na ljudske živote i na njihove privatne stvari", ističe on u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U Srbiji, kao i u drugim državama sveta, IT poslovi smatraju se jednim od najperspektivnijim i po platama i po prilikama za izbor posla.
Prosečna plata bez poreza i doprinosa u oblasti "računarsko programiranje, konsultantske i s tim povezane delatnosti" je u 2023. godini bila oko 2.260 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U istoj oblasti je prethodne godine bilo 64.900 zaposlenih.
Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda, portala specijalizovanog za zapošljavanje, kaže da su oni koji su dobili otkaze tokom ove krize lako našli drugo zaposlenje.
Pročitajte i ovo: 'Nema alata bez interneta': Srbija kao utočište za ruske programereIT kriza se odrazila i na celokupno tržište rada u Srbiji.
Pad od šest posto svih objavljenih oglasa za posao zabeležen je na sajtu Infostuda prošle godine u odnosu na prethodnu.
Čak 50 posto manje oglasa za IT industriju objavljeno je 2023. godine.
"Što ne znači nužno da ti ljudi koji su ostali bez posla u jednoj kompaniji, da su ostali i trajno bez posla. Ti ljudi su se i te kako lako zaposlili u drugim, možda manjim kompanijama, zato što je ovde rađena samo optimizacija radne snage", dodaje Turinski.
Dugogodišnji rast i neočekivani pad
IT je veoma mlada industrija, koja je intenzivno rasla u poslednjih deset godina. Veliki broj zaposlenih, brz razvoj i visoke plate, stvari su koje karakterišu ovu sferu poslovanja.
"Ono što je omogućavalo sve to jeste, naravno, velika potražnja i veliki broj projekata na tržištu", objašnjava Filip Karaičić.
Samo deo tih projekata bio je opravdan realnim potrebama i zahtevima klijenata, pojašnjava Karaičić.
"Onda dolazimo do tog momenta pre dve godine zbog globalne krize, odnosno zbog rata u Ukrajini, korone koja je bila pre toga i još nekih određenih faktora, gde se praktično ti izvori finansiranja gase za veliki broj projekata koji nisu opravdani realnom poslovnom potrebom", kaže on.
Pročitajte i ovo: 'Ekseri u kovčegu': IT radnici bježe iz RusijeTo je bio prvi put kada su se zaposleni u IT industriji susreli sa padom.
"Imate firme koje 10-15 godina funkcionišu tako što su orijentisane samo ka rastu, ka zapošljavanju više ljudi. I sada isti ti menadžeri i ljudi koji 10 godina rade tako, treba odjednom da počnu da razmišljaju kako da nekog otpuste, da neki razvojni centar zatvore, da smanje troškove", opisuje Karaičić.
Kriza je najpre počela u zapadnim državama, a tek je kasnije došla i do Srbije, kaže za RSE Miloš Turinski, PR menadžer Infostuda.
"Imali smo veliko smanjenje obima posla na zapadu, počev od Amerike, gde su bila ogromna otpuštanja koja su brojala više desetina hiljada otpuštanja u naletima. I to se reflektovalo i na naše tržište rada, koje je malo spram zapada", objašnjava Turinski.
Pročitajte i ovo: Zašto tehnološki divovi napuštaju Silicijsku dolinu?Sa tim se slaže i Filip Karaičić, koji kaže da, iako su svi videli da se kriza uveliko dešava na zapadu, nisu očekivali da će dugo trajati.
"Svi su mislili da će ovo proći, da je samo neka trenutna kontrakcija tržišta. I kada gledate na ljudske resurse i sve druge koje ste mukotrpno stvarali zadnjih godina, trudite se da to nekako sačuvate, ali onda u jednom momentu prosto shvatite da je neka optimizacija neophodna", priseća se Karaičić.
Obazrivije sa apetitima
Miloš Turinski iz Infostuda naglašava da je u periodu pre krize došlo do "prezapošljavanja" u IT industriji, jer je bio očekivan veći obim posla.
Zato se danas, kaže Turinski, zapošljavanju pristupa obazrivije.
"Pametnije se zapošljava i traže se kadrovi koji su vam zaista neophodni i potrebni za obim posla koji imate", zaključuje on.
I Filip Karaičić kaže da je kriza sa sobom donela i dobre stvari.
"Mislim da je pomogla svima da malo sazru i da na to prosto ne gledaju više kao na neku krizu i borbu sa krizom, nego kao jedan zreliji način vođenja firme i poslovanja", kaže on.
Pročitajte i ovo: Razbijanje tabua: Elektronika i programiranje jesu za devojkeKako ističe, pored optimizacije koju je morala da sprovede, kompanija Quantox Technology je i zapošljavala u periodu krize.
"Dinamika posla je takva da nekad može da bude malo kontradiktorno, da imate situaciju da određene profile ljudi nemate gde da uposlite, a da vam za neki drugi profil fale i nedostaju ljudi. I upravo se u nekim drugim firmama mogu desiti obrnute situacije", objašnjava Karaičić.
Upravo je tada dolazilo do prelaska radnika u druge firme, gde je njihova pozicija potrebnija.
"To je bila prilika za manje kompanije, koje nisu možda toliko poznate, da privuku sav taj kadar i da zaposle sve te ljude. Ne znači nužno da se samo u manjim kompanijama zapošljavalo, ali to je bila prilika za njih", kaže Turinski iz Infostuda.
Najugroženiji juniori
Filip Karaičić ističe da su juniori, odnosno početnici u poslu koji tek treba da stiču iskustvo, ti koji su najviše osetili krizu.
"To proizilazi iz činjenice da klijenti nisu spremni da ulažu u razvoj, već očekuju što bržu realizaciju posla koji će njima obezbeditii neki direktan povrat investicije. Samim tim je jako teško realizovati programe praksi ili rada sa juniorima", objašnjava on.
Vaš browser nepodržava HTML5
TV Liberty: IT sektor u BiH, perspektiva u beznađu
"Nazire se kraj krize"
Karaičić, međutim, dodaje da perspektive za one koji tek upisuju ili završavaju fakultet ima, a da se kraj krize nazire.
"Ja očekujem da će krajem ove godine zaista krenuti ponovo jedan oštar rast i da će u tom momentu prosto ponovo biti jako velika potreba za rastom timova, dodatnim obukama, dokvalifikacijama, prekvalifikacijama, ali i ljudima koji su tek završili fakultet", očekuje Karaičić.
On ističe da trenutno u IT industriji nije prisutan pad, već blagi rast ili stagnacija – u zavisnosti od meseca do meseca i firme do firme.
"Ima novih projekata, ima novih poslova, ima novih klijenata, ima zahteva, apsolutno. Nije trenutno sad neko stanje ravne linije, gde se ništa ne dešava", kaže Karaičić.
Pročitajte i ovo: Kosovo 'izvozi' IT mozgoveKako dodaje, u zapadnim zemljama je kriza već završena. Karaičić, naime, veruje da će Srbija, kao i u periodu krize, i u izlasku iz nje pratiti trendove država zapada.
"Tamo su fokusirani na neke nove stvari koje dolaze, projekte, ideje, razvoj. Tako da mislim da, kao što i kad je dolazila ta kriza, mi smo gledali na taj zapad i kako odatle stiže, i sad je jako bitno da gledamo otprilike kako se završava i gde su neke šanse za nas", zaključuje Karaičić.
Bez obzira na krizu, sagovornici RSE očekuju da će IT industrija i nadalje imati velike potrebe za kadrovima, razvojem i unapređenjima.