"U Srbiji evropska integracija nije tema na izborima već nekoliko godina, iako zemlja želi da bude deo Evropske unije, ali građani to od vlasti ne dobijaju dovoljno - ni u pogledu narativa, ni u pogledu rezultata, tako da mi ne deluje da smo mi dovoljno opredeljeni da zaista uđemo u EU."
Tim rečima Marko Savković, programski direktor nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost, objašnjava odgovornost vlasti u Srbiji što sve manje građana ima pozitivnu percepciju Evropske unije.
Naime, svega 37 odsto građana Srbije ima pozitivnu sliku o EU, negativno je percipira 27 procenata, a 34 odsto ima neutralan stav. To je pokazalo poslednje specijalizovano istraživanje Evropske komisije (EK) Eurobarometar, koje je obuhvatilo 28 članica EU i pet zemalja kandidata.
Paradigma o EU uslovljavanju
Onih u Srbiji koji pozitivno percipiraju EU za pet je procenata manje nego u prethodnom istraživanju rađenom jesenas, dok je ispitanika sa negativnom slikom o Uniji za isto toliko procentnih poena više.
Marko Savković nije iznenađen rezultatima ovog istraživanja i podseća da je godinama unazad slika Evropske unije u Srbiji sve više i više negativna.
On ukazuje da u Srbiji građani žive paradigmu da Evropska unija Srbiju stalno uslovljava. Takođe, kako dodaje, upijaju sistematske tabloidne opsene da je Evropska unija u krizi, što je, kaže on, netačno jer da je tako, onda bi i druge njene članice, a ne samo Velika Britanija, želele da izađu iz nje; izloženi su, kako navodi, i narativu vlasti, koji onda i sami usvajaju, da bi Srbija sutra bila primljena u EU kada bi priznala Kosovo, što je, ističe, daleko od istine.
Pročitajte i ovo: Američko-evropska inicijativa pozdravljena, ali kosovske takse ostaju problem"Ako pogledamo poslednji majski izveštaj (Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama), koji je bio vrlo kritički intoniran i samim tim i vrlo tačan, jasno je da u nizu oblasti ne ispunjavamo ono što bi trebalo da bismo postali deo Evropske unije. Postoje jasni kriterijumi koje moramo da ispunimo, nevezani za status Kosova", podseća Marko Savković.
On nema dilemu u odgovoru na pitanje ko je za to odgovoran.
"Nosioce političke vlasti moram smatrati odgovornim jer oni su ti koji upravljaju procesima reformi u ovom društvu", kaže Savković.
Mladi ipak većinom za EU
Gledano prema starosnoj strukturi, u Srbiji pozitivan stav prema EU ima 51 odsto mladih (od 15 do 24 godine) ali samo 29 odsto starijih od 55 godina.
Na pitanje šta EU znači tebi lično, 40 odsto ispitanika iz Srbije navelo je slobodu putovanja, studiranja i rada širom EU, 29 odsto ekonomski prosperitet a 25 odsto gubitak kulturnog identiteta.
Među zemljama kandidatima za EU, najviše onih sa pozitivnom slikom o EU je u Albaniji, čak 81 odsto, dok samo tri procenata Albanaca ima negativnu sliku.
U Crnoj Gori 63 odsto građana ima pozitivnu a 18 negativnu sliku o EU, u Severnoj Makedoniji je taj odnos 56 prema 17 a u Turskoj 51 prema 19 odsto.
Bez pomaka od 2009.
Da već pet do sedam poslednjih godina nema nikakvog pozitivnog trenda u društvu Srbije kada je u pitanju Evropska unija, kaže i Naim Leo Beširi, izvršni direktor beogradskog Instituta za evropske poslove.
"Od decembra 2009. godine, kada smo dobili viznu liberalizaciju, ne postoji nijedan drugi pozitivan pomak u odnosima Evropske unije i Srbije", navodi Beširi dodajući da je glavni krivac za to pre svega Vlada Srbije.
"Vlada u poslednjih sedam godina nema ni jedan jedini značajno veliki napredak u reformama, da bi građani osetili bolji život. Poslednji izveštaj Evropske komisije, za koji Vlada smatra da je neutralan, a zapravo je vrlo negativan po Srbiju, vrlo jasno nam kaže da ne postoje nikakve reforme. A kada nema reforme, onda nema ni nastavka evropskog puta. Ja mislim da je glavni krivac za to politika koju aktuelna vlada propagira u poslednjih sedam godina, zajedno sa Predsednikom (Srbije). Mislim da je to jedno tiho zaustavljanje evropskih integracija Srbije", ocenjuje Beširi za RSE.
Pročitajte i ovo: Pogled iz Brisela: S ovakvim prijateljima u EU, šta preostaje Zapadnom Balkanu?Srbija je u procesu pristupnih pregovora sa EU, a u ekspozeima aktuelne premijerke Srbije Ane Brnabić, kao i bivših čelnika izvršne vlasti Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, ulazak zemlje u Evropsku uniju navođen je kao glavni cilj.
"Ja sam ubeđen da nijedna politička opcija nije mogla da pobedi posle 2000. godine (pada režima Slobodana Miloševića, prim. aut.) ukoliko se suprotstavljala članstvu u Evropskoj uniji, ali Srpska napredna stranka (SNS) i ova trenutna vladajuća većina mislim da tiho, vrlo suptilno, ugrožavaju evropski put Srbije, dok on apsolutno u jednom trenutku nestane", upozorava Naim Leo Beširi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Vučić i Brnabić ni na Istoku ni na Zapadu
Nema, dodaje Naim Leo Beširi, ni konsenzusa u parlamentu o evropskom putu Srbije, a na delu je i negativna kampanja pojedinih ministara u Vladi koji Evropsku uniju krive za sve što nije dobro u zemlji, vrlo često u negativnom kontekstu povezuju EU sa nezavisnošću Kosova i pregovorima o Kosovu.
Evropska komisija je ocenila da rezultati poslednjeg Eurobarometra ukazuju na snažan rast pozitivne percepcije o EU po mnogim pitanjima, od ekonomije do demokratije.