Izraelski Vrhovni sud odložio je odluku o iseljavanju palestinskih porodica iz dela istočnog Jerusalima u višedecenijskom slučaju o pravu na zemlju koji je sada u žarištu rasplamsalih tenzija, ali i koji, kako tvrde organizacije za ljudska prava, ističe diskriminatornu politiku Izraela prema Palestincima, pišu svetski mediji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Čitamo vam: Višedecenijski spor o pravu na zemlju u žarištu tenzija u Jerusalimu
Odlaganje sudske odluke
Izraelski Vrhovni sud odložio je duboko spornu odluku da li Palestinci mogu biti silom iseljeni da se ustupi mesto jevrejskim naseljenicima, pošto su stotine Palestinaca povređene u sukobima s policijom u nekim od najgorih nemira u Jerusalimu u poslednjih nekoliko godina, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Bivši izraelski odbrambeni zvaničnik posle sukoba u subotu, 8. maja, uveče kod Starog grada u Jerusalimu, opisao je atmosferu kao bure baruta spremno da eksplodira u svakom trenutku.
Tenzije u Jerusalimu, ističe britanski list, porasle su poslednjih dana uoči sada odložene presude izraelskog suda da li vlasti mogu deložirati desetine Palestinaca iz naselja Šeik Džara i ustupiti njihove domove jevrejskim naseljenicima.
Nasilje tokom vikenda usledilo je pošto je u petak više od 200 Palestinaca povređeno u nemirima kod jerusalimske džamije Al-Aksa, trećeg najsvetijeg mesta islama. Izraelska policija navodi da su povređeni i brojni policajci.
Vrhovni sud Izraela u nedelju, 9. maja, saopštio je da je ročište o iseljavanju palestinskih porodica, koje je trebalo da se održi u ponedeljak, otkazano na zahtev državnog tužioca i da će odrediti novi datum u roku od 30 dana.
Prošle nedelje sud je saopštio da će saslušati žalbu palestinskih porodica protiv njihovog iseljavanja iz naselja Šeik Džara u istočnom Jerusalimu, u poslednjem razvoju u više decenija starom slučaju koji je sada žarište rasta tenzija u Jerusalimu, ukazuje CNN.
Organizacija doseljenika Nahalat Šimon koristi zakon iz 1970. da tvrdi da su vlasnici zemlje pre 1948. godine bile jevrejske porodice, pa bi sadašnji palestinski stanari trebalo da budu iseljeni i da njihova imanja budu ustupljena izraelskim Jevrejima.
Palestinci, s druge strane, kažu da su zakoni o restituciji u Izraelu nepravedni jer nemaju pravna sredstva da povrate imovinu koja je predata jevrejskim porodicama krajem četrdesetih godina prošlog veka u državi Izrael.
Kancelarija visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija saopštila je da se zakon "primenjuje na suštinski diskriminatoran način", dodajući da bi preseljavanje izraelskih građana na okupiranu teritoriju moglo biti "zabranjeno po međunarodnom humanitarnom pravu i da može predstavljati ratni zločin".
Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova situaciju u Šeik Džari opisalo je kao "spor oko nekretnina" privatnih strana, tvrdeći da Palestinci koriste taj slučaj za podsticanje nasilja u Jerusalimu. Palestinske vođe i institucije opisale su iseljavanje palestinskih stanovnika iz njihovih domova u istočnom Jerusalimu kao "etničko čišćenje" usmereno na "judaizaciju svetog grada".
Većina međunarodne zajednice istočni Jerusalim smatra okupiranom teritorijom, ukazuje CNN i dodaje da ga Palestinci vide kao prestonicu buduće države, dok Izrael želi da održi ujedinjeni grad kao deo svoje suverene teritorije, odbacujući ideju da je bilo koji njegov deo okupiran.
Situacija u Šeik Džari privukla je pažnju sveta, ukazuje CNN. Američki Stejt department izrazio je "duboku zabrinutost" zbog potencijalnog iseljavanja palestinskih porodica i pozvao da se izbegnu koraci koji pogoršavaju tenzije ili udaljavaju od mira. "To uključuje iseljavanja u istočnom Jerusalimu, naseljavanje, rušenja kuća i terorističke činove", rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs (Price).
Spor od vremena Osmanlija
Za mnoge Palestince nevolje porodica kojim preti iseljavanje postale su simbol šireg napora za uklanjanje Palestinaca iz delova istočnog Jerusalima i ranijih raseljavanja Arapa s okupiranih teritorija i unutar Izraela, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da je od početka maja mogućnost iseljavanja podstakla svakodnevne proteste, hapšenja i sukobe Palestinaca, izraelske policije i jevrejskih ekstremista.
Dok pojedini zvaničnici u Jerusalimu tvrde da je reč o pravnom sporu, drugi u gradskom rukovodstvu kažu da je to deo zajedničkog napora da se ojača jevrejska kontrola nad istočnim Jerusalimom i spreči da u budućim mirovnim pregovorima bude ustupljen palestinskoj državi.
Spor u Šeik Džari potiče iz 1876. godine kada je zemlja bila pod osmanskom vlašću, ukazuje američki list. Te godine, prema presudi izraelskog suda, dva jevrejska fonda kupila su zemlju od palestinskih zemljoposednika u Šeik Džari gde se nalazi i grobnica jevrejskog sveštenika iz antičkog doba Simona Poštenog.
Jordan je zauzeo tu zemlju u arapsko-izraelskom ratu 1948. godine i podigao desetine domova za smeštaj nekih od stotina hiljada palestinskih izbeglica koje su izbegle s teritorije na kojoj je nastao Izrael.
Nakon što je Izrael zauzeo istočni Jerusalim 1967. godine, vratio je vlasništvo nad kućama u Šeik Džari jevrejskim fondovima koji su ih kasnije prodali desničarskim naseljenicima, koji su od tada pokušavali da isele stanovnike, navodi Njujork tajms i dodaje da su neke porodice već primorane da odu, dok su druge u različitim fazama sudskog procesa.
Slučaj Šeik Džare je istakao neravnotežu ko može povratiti zemlju u Jerusalimu, ocenjuje list. U istočnom Jerusalimu Jevrejima je dozvoljeno da povrate imovinu koja je bila u jevrejskom vlasništvu pre 1948, ali palestinske porodice nemaju pravni mehanizam da povrate posede koje su imale u zapadnom Jerusalimu ili drugde u Izraelu.
Različita prava Jevreja i Palestinaca
Nevolje porodica kojima preti iseljavanje podstakle su višenedeljne demonstracije a poslednjih dana i sukobe demonstranata i izraelske policije, ali takođe ističu niz diskriminatornih mera za koje organizacije za ljudska prava tvrde da su usmerena na proterivanje Palestinaca iz Jerusalima kako bi se očuvala jevrejska većina, ističe Asošiejtid pres (Associated Press).
Izraelska organizacija B'Tselem i Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) sa sedištem u Njujorku naveli su te mere kao primer za ono što tvrde da je postao režim aparthejda.
Izrael odbacuje te optužbe i tvrdi da se svi stanovnici Jerusalima tretiraju podjednako. Međutim, kako navodi AP, stanovnici istočnog Jerusalima imaju različita prava u zavisnosti od toga da li su Jevreji ili Palestinci.
Jevreji rođeni u istočnom Jerusalimu automatski dobijaju izraelsko državljanstvo, dok Jevreji bilo gde iz sveta imaju pravo da postanu izraelski državljani.
S druge strane, Palestinci rođeni u istočnom Jerusalimu dobijaju neki oblik stalnog boravka koji se može opozvati ako provedu previše vremena živeći izvan grada. Oni mogu da podnesu zahtev za izraelsko državljanstvo, ali moraju da prođu težak i neizvestan birokratski proces koji može trajati mesecima ili godinama.
Palestinci se takođe drugačije tretiraju kada je reč o stanovanju, što će otežati porodicama Šeik Džare da ostanu u Jerusalimu ako budu iseljene, ukazuje AP. Posle 1967. Izrael je proširio granice gradskih opština da obuhvati velika područja gde je od tada izgradio jevrejska naselja u kojima žive desetine hiljada ljudi. Istovremeno je postavio granice palestinskih četvrti, ograničavajući njihov rast.
Danas više od 220.000 Jevreja živi u istočnom Jerusalimu, uglavnom u oblastima koja Izrael smatra četvrtima svog glavnog grada. Većina 350.000 stanovnika Palestine na istoku Jerusalima zbijeno je u prenaseljene četvrti u kojima nema mnogo prostora za izgradnju.
Palestinci kažu da ih troškovi i teškoće u dobijanju dozvola primoravaju da ilegalno grade ili da se presele na okupiranu Zapadnu obalu, čime rizikuju da izgube prebivalište u Jerusalimu. Izraelske grupe za zaštitu ljudskih prava procenjuju da je od 40.000 domova u palestinskim četvrtima polovina izgrađena bez dozvola i da im preti rušenje.
Pretnja dalje eskalacije
Iako su sudski spor i iseljavanja palestinskih porodica odloženi, potencijal za eskalaciju i dalje postoji, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).
Sam izraelski državni tužilac Avičaj Mandelblit rekao je da razmišlja da li da se umeša, jer je spor postao politički eksplozivna stvar, navodi list, ukazujući da je napetost oko kontrole i pristupa kompleksu kod džamije Al-Aksa, gde je nasilje izbilo u petak uveče, već dugo izvor sukoba Palestinaca i Izraelaca. Jevrejima je to mesto poznato kao Hramova gora, a muslimanima kao Plemenito svetilište.
Izraelski saveznici i susedi u regionu povezali su pozive na smirenje s kritikama zbog potencijalnih iseljavanja palestinskih porodica. "Pozivamo izraelske vlasti da budu uzdržane i da izbegnu mere koje bi dalje eskalirale situaciju tokom ovog perioda muslimanskih svetih dana", saopštila je Bliskoistočna četvorka, diplomatsko telo koje uključuje Evropsku uniju, Rusiju, SAD i Ujedinjene nacije i koje posreduje u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu.
Kao znak da bi se nasilje moglo proširiti dalje od Jerusalima, kako piše Volstrit džurnal, ekstremisti u pojasu Gaze lansirali su raketu prema Izraelu. Izraelska vojska odgovorila je napadom na položaje ekstremističke palestinske organizacije Hamas u Gazi. Izraelski zvaničnici takođe strahuju da bi se nasilje moglo proširiti na Zapadnu obalu izvan Jerusalima.
Fatah, stranka koja upravlja Palestinskom upravom, pozvao je na pojačanu konfrontaciju s izraelskim snagama širom palestinske teritorije u znak solidarnosti s onima u Jerusalimu. Haled Mešal, visoki zvaničnik Hamasa, pozvao je Palestince u Gazi da budu spremni da se odupru izraelskim naporima kod džamije Al Aksa.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u nedelju da je Izrael posvećen slobodi veroispovesti, ali da neće dozvoliti nasilje. On je dodao da Izrael neće pokleknuti pred međunarodnim pritisku da obustavi izgradnju naselja u Jerusalimu, čak i dok se povećavaju osude takve politike.